Dejan Milićević,
reditelj, komentariše „modni okršaj“ dve pevačice Svetlane Ražnatović i Jelene Karleuše koje su se ovih dana pojavile u Višem sudu u Beogradu:
„Obe su izgledale perfektno, svaka u svom fazonu. Ceca je bila u sportskoj varijanti i delovala je onako kako treba – skupo. Jelena je bila ekstremno elegantna i odlično je izgledala. Inače, ne znam zašto se pravi fama oko oblačenja za odlazak na sud.“
Saša Vidić,
stilista, o istom susretu, kaže:
„Ceca je bila u tamnijoj, jesenjoj varijanti sa sjajnim mantilom i odličnim čizmama, da se ne ponavlja, nije bila repriza već viđenog. Jelena je bila repriza reprize, da krenem od toga da je belo Jelena već nosila, a da završim sa tim da je ovaj beli kaputić već iznosila. No, čemu panika, ionako joj je to svojstveno, ‘kopi pejst’ je njen život.“
Darko Kostić,
modni dizajner, nema lepe reči za estradni modni okršaj:
„Stvarno ne želim ništa da komentarišem ni za svoj posao, a kamoli za te dve osobe. Ne znam ni o čemu se radi, nadam se samo da se nisu pobile juče, hahaha. Ne želim da dajem komentare za te dve primitivke.“
(„Kurir“)
Veroljub Stevanović,
gradonačelnik Kragujevca i potpredsednik Ujedinjenih regiona Srbije, ne uspeva da smeni načelnika policijske uprave u svom gradu i pored ozbiljnih zamerki na njegov rad. Da li šefa policije možda štiti neka stranka:
„Imam izuzetnu komunikaciju sa Dačićem i Dinkićem. Prvi put imamo jedinstvo u vladi. Sa Tomislavom Nikolićem sam odrastao, on vrlo dobro zna ko sam, iako se mi ne slažemo politički u nekim stvarima. Imam poverenje u vlast. Ne mislim da je to u pitanju, oni znaju ko zna da radi ovaj posao. Uostalom, ja ovde imam dvotrećinsku većinu.“
(„Alo“)
Radivoje Raša Bukvić,
glumac, glumio negativca Alika Baranova u petom nastavku serijala „Umri muški“ pod nazivom „A Good Day To Die Hard“. O tom holivudskom iskustvu kaže:
„Bilo je veoma naporno i zahtevno. Naravno da sam se povremeno družio s Brusom Vilisom, ali je on na snimanju isključivo posvećen poslu. Zaista je velika zvezda. Kad snima, koncentrisan je na ulogu, a kad ne snima, odlazi u svoj vagon. Tih dana kada smo snimali dobio je četvrto dete i bio je neopisivo nervozan. Bila je stalno neka gužva oko njega. Nije naročito druželjubiv i ne voli da ga bilo ko pita novinarska pitanja.“
(„Blic“)
Aleksandar Milić Mili,
muzičar, „pored aktivnog rada na projektima za Miligram, on stvara i za jednu od najvećih zvezda na Balkanu, Svetlanu Cecu Ražnatović, za koju ga veže i dve decenije dugo prijateljstvo“. Ali, to nije sve:
„Moj otac je jedan od najpoznatijih neuropsihijatara, mama je stomatolog, brat neurohirurg, a ja sam diplomirao ekonomiju u Pragu. Nisam se opredelio za medicinu jer nemam taj senzibilitet. Kada bi mi došao neko sa velikim problemom, pre bih seo da plačem s njim, nego što bih gledao kako da mu pomognem. Nisam tim putem krenuo i često u šali kažem kako sam od toliko vrlina svog oca nasledio samo ćelavost. Koji sam ja maler?! Imam veliko poštovanje prema onome što su postigli, pa ne volim da se poredim s njima.“
(„Story“)
Zvonko Marković,
kreator, na pitanje gde je granica neukusa, kaže:
„Neukus je kategorija koja posle odlične marketinške kampanje postane dobar ukus!“
(„Story“)
Milica Pavlović,
pevačica i „zvezda Granda“, na pitanje zašto završava fakultet kada se već profesionalno bavi pevanjem, kaže:
„Pevačice su nepravedno okarakterisane kao glupe žene. Pored mikrofona, znam i knjigu da držim. Obavezno čitam dnevnu štampu. Smirujem živce uz Agatu Kristi. Kriminalistika me privlači, nadam se samo da me neće navesti da ubijem nekog.“
Da li oseća stid dok igra na bini a vidi joj se veš:
„Na početku me je uhvatila panika kada su me gledali stariji muškarci i komentarisali moje igranje. U ‘Grandu’ je moja igra novina, po tome se izdvajam. Bilo je trenutaka kada sam zbog neslanih šala na moj račun želela da se povučem, ali to nisam ja. Ostajem, ne predajem se i vrckaću dok god želim.“
(„Svet“)
Katarina Rebrača,
„jedna od najlepših Srpkinja“ i nekadašnja vlasnica humanitarne fondacije za borbu protiv raka dojke, iako sada na slobodi još uvek je bez presude, govori o prijateljstvu:
„Čovek kad je u nekom vrtlogu, na neki način bude zasenjen nekim ljudima i tada može da pomisli da ima prijatelje. Međutim, kada se dogodi situacija kao moja, a život ih ne pravi slučajno, shvatite ko je ko. Tada se suzi krug koji postane kompaktan.“
Da li se zbog nečega kaje:
„Žao mi je samo što sam se toliko trudila i na kraju bila kažnjena za to. Ja sam jedna od žena koje iskaču iz šablona. Trudila sam se da sebe edukujem kako bih bila pametnija i od ljudi koji su iznad mene.“
(„Press“)
Jelena Karleuša,
pevačica, otkriva zbog čega otvoreno podržava borbu homoseksualaca za ostvarivanje građanskih prava:
„Smatram da ako je neko različit, različito rođen, dobar i ispravan čovek, ima pravo da vodi svoj ispravan život ako ne ugrožava nikoga, ne krši zakon… Ko smo mi da osudimo bilo koga. Ko su ljudi koji imaju pravo da sude meni. Ja sam mnogo puta u Srbiji rekla da se osećam kao gej, zato što imamo slične probleme nerazumevanja, predrasuda, napada, malograđanštine, licemerja… Smatram ono što kažem istinom, bez obzira na to da li se to nekom sviđa ili ne… Govoriti istinu je privilegija hrabrih i velikih ljudi!“
Na novinarsko pitanje kako će izgledati susret nje i koleginice Svetlane Ražnatović na sudu, Jelena kaže:
„Ne znam šta više ljudi očekuju od te priče, fame i drame. Kad se pojavimo na istom mestu, u istom prostoru, Ceca i ja se ponašamo kao… Imam osećanja kao prema bivšem mužu. Ništa. Nema tu nikakvih emocija i nikakve drame.“
(„Alo“)
Stefan Cvijić,
muzičar, tačnije reper, ozbiljno je pokraden:
„Poludeo sam kada sam video da mi je džip obijen. Nisam se toliko iznervirao zbog novca, već zbog ostalih vrednih stvari. Pare ću zaraditi, ali me sada čekaju peripetije oko papirologije dok izvadim nova dokumenta za džip, koji tek što sam kupio. Ipak, najžalije mi je što autobiografiju nisam sačuvao na još nekom kompjuteru, a napisao sam više od pola. Sada moram sve iz početka.“
(„Kurir“)
Branislav Lečić,
glumac, nekada ministar kulture, na pitanje zašto ljudi više ne žele da se žrtvuju u ljubavi, kaže:
„Ja sam protiv žrtvovanja. Jedino što vidim kao veliku žrtvu u ljubavi jeste žrtva Isusa Hrista koji je dao sopstveni život da bi nam otvorio put ka nebu. Žrtvovanje u vezi više liči na matematiku i trgovinu, u stilu, ja sam žrtvovao ovoliko, a koliko si ti? Ta računica ubija ljubav!“
O organizaciji porodičnog života.
„U braku koji ja živim oboje radimo, od pranja sudova i veša do povijanja deteta i te stvari su se pomalo pomešale, ali je bitno da postoji ljubav, prijateljstvo, i savezništvo bračnih partnera. Ne živi se po nametnutom šablonu. Ako ja operem sudove, ne znači da ja sednem i sada očekujem od nje da digne kauč i premesti ga!“
Šta se desilo sa njegovim političkim i partijskim angažmanom:
„Ne možeš da se pronađeš i da se smiriš ako si nezadovoljan. Zanima me suština, a ne forma. Ja se nikada nisam menjao, ali partije jesu i to mnogo. Ne treba po svaku cenu biti negde gde su se stvari toliko promenile da vidiš da to što rade nije u korist države. Istovremeno, politika je naša sudbina. Ne možeš da prepustiš nekom mamlazu, za koga znaš da će da radi na štetu države u kojoj živiš i time na štetu tvoje porodice, da radi šta hoće, a ti da sediš skrštenih ruku. Koja je to vrsta luksuza, ko to može?“
Kako je moguće da je njegov ministarski mandat prošao bez afera:
„Zato što sam se zakleo pred Biblijom, a ne nad papirima iz Skupštine. I kako mogu to da prekršim? Ako se prihvatiš javne funkcije, kako možeš svoju ličnu korist da stavljaš ispred opšte? Iskušenja su velika, ali nikada nisam prodao dušu.“
Da li je ipak od politike odustao zbog malog sina:
„Samuraj treba da vadi mač onda kada želi da ga upotrebi, a ne da se slika!“
(„Ilustrovana politika“)
