Velimir Ilić,
ministar, komentariše datum predsedničkih izbora „na Svetog Jovana, koji je krsna slava Tadića“:
„E, to mi je tek čudno! Sigurno se taj dečko nada da će, pored krsne slave 20. januara, da slavi i pobedu? Šta ćete, malo se zaneo… Ma, pući će on od Tomislava Nikolića kao zvečka, jer će narod, iritiran njegovom samovoljom i većom brigom za izbore a manjom za državu, da mu okrene leđa. I namerno će da glasa za radikala!“
(„Press“)
Biljana Obradović,
TV novinarka, „koja je u svojoj desetogodišnjoj karijeri uradila više od 50 ekskluzivnih intervjua sa svetskim zvezdama, kaže da joj je intervju sa Paris Hilton jedan od najtežih:
„Bio je ovo jedan od mojih težih intervjua u poslednje vreme, jer sam na njega čekala prvog dana 11, a drugog pet sati. Ipak, isplatilo se. Paris se ni u jednom trenutku nije ponašala kao razmažena zvezda. Pre početka morala sam da predam papir sa pitanjima njenoj PR službi, koja mi je izbrisala četiri pitanja.“
Paris Hilton,
zvezda, svojim obožavaocima poručuje da uskoro dolazi:
„Četiri dana boraviću u Kini, potom idem u Indiju, a najverovatnije dva dana provešću u vašem lepom gradu i Srbiji.“
(„Press“)
Veselin Šljivančanin,
pukovnik, „na privremenoj slobodi do završetka žalbenog procesa u Haškom tribubalu“, „vidno raspoložen i crven u licu“, rođacima, koji su ga dočekali na beogradskom aerodromu:
„Aaa, mnogo ste mi propali. Odakle vam ovolike sede? Pogledajte mene?! Izgledam kao mladić.“
Persa Šljivančanin,
supruga, kaže:
„Veselinov povratak je praznik za celu porodicu. Ima svega, trpeza je bogata, spremili smo sve što moj Šljiva najviše voli, a ima, boga mi, i da se zalije. Tu je i muzika… Svi pevamo i veselimo se.“
(„Press“)
„Moj suprug je nevin čamio u zatvoru skoro pet godina. Sada je pravda zadovoljena.“
(„Kurir“)
Gordana Raković,
reporterka sa „lica mesta“:
„Na trpezi u stanu Šljivančanina bilo je svega: od pečenja preko kolača do domaće rakije, kojom je Veselin nazdravljao prisutnima. Uz zvuke crnogorske narodne ‘Leti, leti, moj bijeli golube’ slavlje se nastavilo do duboko u noć.
Dobro došao, srpski heroju!“
(„Kurir“)
Milan Gutović,
glumac, koga „smatraju ličnom i umetničkom enigmom“, na pitanje, „ko je on, zapravo“, kaže:
„Nema nikakvog razloga da od ovoga intervjua načinim psihijatrijski kauč na kome bih pričao o svojim ljubavima i frustracijama. Mislim da je ovo što vidite i što vam pokazujem sasvim dovoljno. Svaku drugu vrstu interesovanja sam krstio u indiskreciju.“
Kako se osećao kada se na vrhuncu popularnosti osamio daleko od velegradske „emocionalne kuge“, jer su mu rekli da je „nepotreban“:
„Ne odgovaram za tačnost vašeg pitanja u kome nalazim amorfne ostatke davnih intervjua. Izraz ‘emocionalna kuga’ je upotrebio jedan od Frojdovih učenika u želji da objasni razloge svoga povlačenja. Usvojio sam taj izraz jer mi se činio najtačniji i u mome slučaju. Dakle, to meni niko nije rekao, već sam to ja vama rekao.“
(„Svedok“)
Rade Kuzmanović,
upravnik lovišta Beograd, otkriva neke detalje iz prestoničkog života:
„U Srbiji postoje dve vrste lovokradica: pripadnici elite i sirotinja. Bogataši love noću, iz skupih džipova, kao na safariju, tako što životinje hipnotišu farovima i prosto ih streljaju skupocenim puškama i automatima. Bogataši ubijaju iz obesti, da bi pokazali moć ili se nelegalno okitili lovačkim trofejima, a sirotinja da bi imala šta da jede. Siromašni krivolovci postavljaju žičane zamke i uhvaćenu divljač ubijaju sekirama i motkama. Prošle nedelje u Pančevu su sajlom uhvatili 40 zečeva i divlju svinju tešku 100 kilograma. Divljač se na ovaj način najviše ubija zbog gladi, i to uglavnom u okolini Pančeva i Surčina.“
(„Nedeljni telegraf“)
„Kurir„,
„U adaptaciju staničnog nužnika od 39 kvadratnih metara Železnice Srbije uložile su oko 62.000 evra. Projekat je uradio CIP, a verifikovao Institut ‘Kirilo Savić’ iz Kraljeva. Ni otvaranja objekata od kapitalnog značaja nisu izazvala toliku medijsku pažnju kao jučerašnje ‘puštanje u rad’ ve-cea na kraljevačkoj železničkoj stanici. Pored brojnih novinara, ‘otvaranju’ staničnog klozeta prisustvovali su rukovodioci nadležnih službi Železnica Srbije, koji su objašnjavali značaj i važnost ‘objekta’ čija je izgradnja koštala oko 5,9 miliona dinara, odnosno oko 62.000 evra. Stanični toalet ima 39 kvadrata, ali bi mnogi Kraljevčani poželeli da u njemu ‘stanuju’ jer je zagrejan i ima senzorsku opremu.
N.N.
komšija, koji živi u neposrednoj blizini „fabrike droge u Krnjači kaže da su nešto primetili tek prošle nedelje, kad je policija naprasno počela da posećuje ovu lokaciju“:
„Non-stop je dolazila policija. Danju i noću. Delovalo je kao da se nešto dogovaraju. U sredu i četvrtak bila su tu i vatrogasna kola, koja su se i zaglavila u blatu pa su ih odglavljivali uz pomoć džipa marke lada.“
(„Kurir“)
Hadži Andrej Milić,
„vođa samozvane Garde cara Lazara“, koju je „osnovala ruska tajna služba i broji na hiljade vojnika naoružanih poput američkih komandosa“:
„Tvrdimo da u svakoj opštini imamo pet hiljada pristalica, od kojih nisu svi sposobni da ratuju, ali bi nam pružili pomoć bilo koje vrste, pa na kraju i čašu vode u tom kosmetskom neizbežnom boju. Kod nas ima i devojaka i žena. Svakodnevno možemo učlaniti veliki broj ljudi, ali izbegavamo da im delimo članske karte i pristupnice zbog hajke na nas, jer imaju ljudi posle toga probleme.“
(„Kurir“)
Olja Ivanjicki,
slikarka i kolumnistkinja, piše:
„Kao kod Šeherezade, pričam za otkup, pričam za život.“
(„Politika“)
Bukvar ponašanja u crkvi
„Uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika predstavljeno je novo, dopunjeno izdanje knjige Bukvar ponašanja u crkvi Dušanke Bojičić. Zašto zvona zvone, kako se pripremamo za pričešće i krsnu slavu, šta su Biblija ili Hilandar, smernost ili greh. Odgovori na ova i slična pitanja opevani su da bi školarci lakše savladali teme koje obrađuju na verskoj nastavi i vaspitanju. Tako, na primer, u pesmi Zašto palimo sveće osnovci će naučiti da se ‘sveće pale za mrtve i žive, za zahvalnost Bogu i za plodne njive’, ali i da je svetlost simbol dobra i Boga.“
(„Politika“)
Mihajlo Miša Janketić,
doajen srpskog glumišta, komentariše sve češće učešće kolega-glumaca na izbornim listama političkih partija:
„Evidentno je da su mnogi ljudi veoma rano shvatili da je profitabilno ući u politiku, ako ne kao član, onda makar kao simpatizer. Pa, kad je to već tako, a ispostavilo se da jeste, zašto onda i glumci ne bi ulazili u politiku, naročito ako su inteligentni, kao što jesu, i tako fleksibilni, a svesni su činjenice da iz toga mogu izvući korist.“
Zašto se 1990. godine našao na izbornoj listi kao kandidat Socijalističke partije Srbije:
„Meni su oni, ne kao članu, već kao simpatizeru, ponudili da budem vanstranački kandidat za taj naš prvi, u mom životu, zapamćeni parlament. Meni je to, na neki način, imponovalo zbog toga što sam mislio da bi, ako bih se uključio u to, mogao da pomognem svojoj profesiji.“
(„Glas javnosti“)
Dragomir Karić,
zamenik predsednika Pokreta snaga Srbije, kaže da je odbornička grupa PSS-BK još letos pokrenula inicijativu da se jedan bulevar nazove po ruskom predsedniku i da Putin bude proglašen za počasnog građanina Beograda:
„Bićemo srećni ako ‘Putin počasni Beograđanin’ bude zajednička inicijativa, zajednički stav svih partija i svih odborničkih grupa jer će to glasanje u Gradskoj skupštini pokazati i kako se ko odnosi prema Kosmetu i Srbiji. Rusija je – kao ekonomski sve jača, dinamičnija i moderna država – u prvorazrednom interesu Srbije. I privrednom, i kulturnom, i spoljnopolitičkom. Zato je proglašenje Putina za počasnog građanina glavnog grada Srbije i naš interes.“
(„Glas javnosti“)
Mima Karadžić,
glumac, za koga se već decenijama priča da je „najveći zavodnik srpskog glumišta“:
„Da se razumemo, nemam ja ništa protiv devojaka koje su mi pripisivale sve te epitete. Nemam ništa ni protiv žute štampe, paparaca, i svestan sam da je to neminovnost mog poziva. Ipak, ne zamerite mi, ali već 25 godina isključivo čitam ‘Politikin zabavnik’.“
(„Svet“)
