Predrag Lj. Ćeranić,
jedan od osnivača Inicijative za lepšu Srbiju koja je i kandidovala kneginju Jelisavetu Karađorđević za predsedničkog kandidata, kaže da će se kampanja kneginje Jelisavete, „zasnivati na neklasičnom pristupu – bez nepotrebnih svađa i sukoba sa konkurentima“. U afirmativnom tonu, s punom verom da će kvalitet i kreativnost Jelisavete Karađorđević i njenog tima dobiti odgovarajuću podršku u narodu, kaže:
„Dva krila našeg koncepta biće mistika i vedrina – onaj idealni spoj tradicije i savremenosti kakav svi već dugo priželjkujemo.“
(„Blic“)
Tomislav NIikolić,
zamenik predsednika Srpske radikalne stranke i predsednički kandidat siguran u pobedu, otkriva ko bi mogao da bude kandidat za premijera:
„Bože zdravlja, vratiće se Vojislav Šešelj.“
A kada?
„Vidite da je sud izjavio da još godinu dana ne može da počne proces protiv njega zato što nema slobodnih sudija. Ako je otišao dobrovoljno, i ako stoji na raspolaganju Tribunalu svakog sekunda, što ga ne bi vratili da ovde sačeka suđenje. U međuvremenu, biće i izbori.“
(„Blic“)
Nebojša Bakarec,
funkcioner DSS-a, predsednik opštine Stari grad, otkriva da i ljudi okupljeni u DSS-u imaju osećanja i ne stide se da ih podele s nama, čitaocima: „Prošle nedelje DSS je proslavio svoju slavu Svetog Georgija, Đurđevdan, u starim prostorijama. Domaćin slave bio je Dragan Maršićanin. Prostorije su neugledne, pohabane, ali su naše, i tu smo se uvek okupljali u teškim i u dobrim vremenima. Uskoro, 26. jula, mesec dana nakon izbora Maršićanina za predsednika Srbije, proslavićemo 12 godina postojanja. Naša stranka je, istina, oduvek delovala pomalo pohabano, kao i naše prostorije, ali je naša politička ideja oduvek sveža, kristalno jasna, otporna na habanje, a ljudi u DSS-u uvek predstavljaju suštinski staloženu Srbiju, a ne „realnu“ krajnost niti „žutu“ šminku. Prividna pohabanost je posledica toga što smo odabrali da živimo skromno kao narod, a ne besno kao vlast, i sada kada smo presudna vlast. Zato, posle 12 godina mogu da kažem da sam još zaljubljen u DSS, u ljude, u ideju. DSS mi je kao porodica. I, da se razumemo, najviše na svetu volim sina Bogdana. I jednu ženu. DSS je kao knjiga upakovana u pakpapir i vezana kanapom. Kada otvorite pakovanje, ukaže se pohabana knjiga. Kada je pročitate, shvatite da je to knjiga vašeg života. Jesenjinovi stihovi nas takođe dobro opisuju: „Poljupci mlinara kakvi su da su, od njih bi i medved mogao urlati, pa ipak, slatko je u tom času bar prijatelja dobra imati.“
(„Blic“)
Bora Đorđević,
savetnik ministra za kulturu, komentariše takmičenje za pesmu Evrovizije: „…Očekivao sam da ćemo biti među prvima. Iznenađen sam samo što su Rusi poslali devojku koja ne zna da peva, a nije mi se dopalo ni to što je bilo mnogo pedera.“
(„Večernje novosti“)
Ivan Zeljković,
voditelj licencnog kviza „Želite li da postanete milioner“, pričao sa glavnim producentom kviza Rodom Tejlorom: „Evo, baš danas mi se javio i rekao: ‘Ja sam u Zagrebu, a ti nisi ovde.’ To govori da se naše prijateljstvo posle dve godine intenzivno pojačava i da je zadovoljan mojim nastupom u ‘Milioneru’.“
(„TV Revija“/“Politika“)
Nataša Ninković,
glumica, kaže da „sport konzumira s vremena na vreme“ i: „Imam trenera koji dolazi kod mene kući, što je lakše zbog organizacije. Ipak je pravi sport kada odeš negde, odmoriš se u svakom smislu i obaviš ritual tako što popiješ piće pre i posle treninga.“
(„Lepota i zdravlje“)
Nevenka Tadić,
majka Borisa Tadića, iskreno o svom sinu predsedničkom kandidatu:
„Kada se rodio, nije bio lepa beba. Imao je zbrčkano lice, jedan prijatelj mi je rekao da ću ga morati šetati po tavanu“, kroz šalu priča Nevenka. Boris Tadić je kao dete bio umereno nestašan, nekonvencionalan dečko.
„Imali smo s njim problema oko pranja ruku, nošenja duge kose i držanja ruku u džepovima. Voleo je da jede sve, s tim nismo imali problema. Stalno je mislio na hranu i uvek je bio prvi za stolom. Sećam se, kada smo kupili klavir, pozovem ja Borisa s prozora da dođe kući i vidi šta smo kupili, a on će odozdo: ‘Je l’ gicetina?’, priča majka Nevenka i dodaje da klavir nikada nije naučio da svira, ali je počeo da uči violinu.
„Išao je na časove violine, ali se uvek vraćao prljav ko prase. Jednom prilikom odem ja kod učitelja da se raspitam kako napreduje, a on mi kaže da Boris ni ne dolazi. Ostavi violinu negde na sigurno i ode da se igra. Posle je svirao gitaru“, govori Borisova majka.
„Voleo je plivanje, ronjenje i da hvata punoglavce. Bio je živahan, zainteresovan, igre su mu bile raznovrsne. Kao mali vrlo je voleo paštetu. Namaže mu susetka krišku hleba s paštetom i – dok se okrene – on već pojeo. Namaže ona ponovo – on opet brzo pojede, i tako nekoliko puta. Kad ono… On pojede samo paštetu, a hleb ostavi iza jastuka.
Učio je u letu, nije bdio nad knjigom. Kao mlađi, nije bio lider, ali je uvek nešto organizovao. Sećam se, kada mu je jedan drug poginuo, organizovao je sahranu. I govor je održao, pomagao je roditeljima tog druga. Bio je oduvek odgovoran dečko… Jedino smo imali problema s vremenom. Uvek je bio u cajtnotu i morali smo ga požurivati.“
(„Blic“)
Edit Tomić,
supruga Dragana Tomića, „prva ledi Simpa i urednica časopisa ‘Kuća stil’“,, priča kako je pre 11 godina „buknula ljubav između moćnog direktora jedne od najvećih srpskih firmi i mlade i lepe Čehinje“:
„Dragan je neverovatno duhovit i šarmantan. To sam primetila tokom prvih minuta koje smo proveli zajedno.“
O tome kako vaspitavaju kćeri, kaže:
„Saznale su da firmirane farmerke i patike postoje tek kada su krenule u školu i videle da druga deca nose tu garderobu i pričaju o njoj. U školi ne odudaraju od druge dece, a nikada mi se nisu požalile da im je neko nešto rekao u smislu da su kćeri Dragana Tomića. Mi to ne potenciramo. Naše devojčice nisu naučene da se prave važne zato što su im mama i tata poznati, pa ni njihovi drugovi ne reaguju na to. Učimo ih normalnom i skromnom životu.“
(„Lepota i zdravlje“)
Vladan Batić,
predsednik DHSS-a i predsednički kandidat:
„Otkriću vam nešto. Rođen sam u podstanarskoj kući. Otac bankarski službenik, a majka domaćica. Da bi se obezbedili dodatni prihodi, otac je gajio svinje, a majka cveće. Pokojna majka je gajila najlepše hrizanteme u ovoj zemlji, imala je specijalnu tehniku otkidanja pupoljaka, tako da je ostajao samo jedan cvet veličine kao fudbalska lopta. Hrizanteme smo godinama otac i ja prodavali na Keleniću i Zelenom vencu. Đorđe Marjanović ih je nosio u Moskvu.“
(„Srpske novine Ogledalo“)
Dr Vladimir Kršljanin,
„pomoćnik Slobodana Miloševića za međunarodne odnose i član upravnog odbora udruženja Sloboda“, otkriva šta Milošević misli o Srbima:
„Da se razočarao u svoj narod, ne verujem da bi se sa takvom odlučnošču, energijom i samopožrtvovanjem borio. On je ubeđen u snagu istine i slobodarske tradicije svog naroda. Uveren je da to mora odneti prevagu u Hagu i u Beogradu. Da je vreme izdaje kratko i privremeno i da mu se već vidi kraj. Borba za slobodu ušla je u novu fazu, on sebe doživljava kao vojnika u toj borbi; sve što čini u toj borbi, sve što čini u Hagu smatra svojom istorijskom obavezom.“
(„Srpske novine Ogledalo“)
Mirko Glišić,
pesnik, odgovara na koji način se podseća obaveza:
„Za najvažnije stvari vežem čvor na maramici, i nema šanse da ih zaboravim. Stavim ruku u džep, napipam čvor i kažem: „Aha, treba to i to da uradim.’ Drugi način je da ono što mogu uradim odmah, u trenutku kad se setim, da posle ne bih zaboravio.“
Slaviša Veselinović,
novinar, na isto pitanje kaže:
„Kažem ženi da me podseti. Ona nikad ništa ne zaboravlja, pa joj nije teško da vodi računa i o mojim obavezama.“
(„Blic njus“)
Marko Pantelić,
fudbaler, o ritualima:
„Ne samo pred utakmicu, već u životu uopšte, trudim se da uvek ustanem na desnu nogu, obujem prvo desnu cipelu i čarapu. Kad je fudbal u pitanju, uvek na teren ulazim desnom nogom, čupnem malo trave i prekrstim se.“
(„Blic njus“)
Vesna Počuča Šana,
striptizeta, na pitanje ko je izmislio i plasirao priču o „Pornovudu“:
„Dan pre nego što će izaći ‘Svet’, novinar mi je javio da ćemo Ruža i ja biti na naslovnoj strani i da otvaramo ‘Pornovud’ u kom ćemo zaposliti 10.000 radnika. Znam samo da sam pitala tog novinara: ‘Da li će mene neko da tuži zbog ovoga?’ Na kraju, kada sam se čula sa Robertom Čobanom, pitala sam ga čemu ta priča i on mi je rekao da je želeo da prodrma malo Novosađane, jer ta kula zvrji prazna, niko ne želi da ulaže u nju, pa da vidi čisto kakva će biti reakcija ljudi. Duhovi su probuđeni, po Ruži i meni je osuto drvlje i kamenje, naravno, neki su to i odobravali i slali mi ponude za posao.“
(„Balkan“)
Irina Arsić,
članica dueta „2-hot“, na pitanje šta smatra najprivlačnijim na sebi, kaže:
„Oči, usne, grudi… eto, dosta je, da ne budem prepotentna.“
(„Balkan“)
