Milomir Marić,
novinar, u polemici sa Ratkom Kneževićem, na tvrdnju da je u pariskom hotelu Ric bio svedok susreta T. Nikolića i A. Vučića sa Milom Đukanovićem i Stankom Subotićem, kaže da je takav sastanak održan i da su na njemu kovali planove o „novoj podeli sveta“:
„Mislili smo da nikada nećemo biti provaljeni. Razgovarali smo o stvaranju svetske ekonomske krize i načinu na koji ćemo dovesti Ameriku na ivicu propasti. Antisrpski elementi uspeli su da nas spreče u tome, iako smo izazivanjem globalne krize malo poljuljali Ameriku.“
O hotelu Ric:
„Svima je poznato da volim da odem u Ric da se tu družim sa poznatim top modelima i svetski priznatim glumcima, ali uz dopuštenje supruge. Ratko je očigledno ljubomoran što se družim sa svetskim divama, i verovatno je zato izašao u javnost sa tom pričom…“
(„Pravda“)
Jelena Marković,
mis Srbije, u jednom delu javnosti „osporavana jer nema velike grudi“, u svoju odbranu kaže:
„Jedan od osnovnih kriterijuma prilikom izbora misice je profinjena srpska lepota puna dostojanstva, doslednosti i otmenosti. Između ostalog, formalni kriterijumi su i punoletstvo, poznavanje najmanje jednog svetskog jezika, određene proporcije…“
(„Svet“)
Mitar Mirić,
pevač narodne muzike, koji već tri decenije opstaje na estradi, otkriva kako mu to uspeva:
„Ako hoće da opstane, čovek mora da ide u korak s vremenom, da se menja, modernizuje…“
Kako se modernizovao:
„Kada sam snimio nove pesme, hteo sam da angažujem stilistu. A onda sam zaključio da mi pored moje ćerke i supruge stilista ne treba. Moja Suzana je gledala ‘Operaciju trijumf’ pa joj se svideo onaj štos sa štraftama na obrvi. Rekao sam frizeru da dobro pazi da mi slučajno ne sredi desnu obrvu umesto leve. Jer, zna se da na levoj crte prave homići!“
Kako to funkcioniše u praksi:
„Nije lako biti u mojoj poziciji. Sa svima sam u nekakvom sudaru! Imam dovoljno godina, iskustva i uspeha iza sebe da mogu da sagledam mnogo toga. Ovi mladi pevači me poštuju, a kojekakve matore keše ne mogu da me smisle. Kad su čuli nove pesme, mnogi su popadali u nesvest što sam, da tako kažem, vaskrsnuo! Ja ne znam da li na estradi ima ikog ko može da se pohvali da je osvojio klince. Možda samo još Mile Kitić. Doduše, on je stariji od mene!“
Da li je istina da ima „najveći polni organ na estradi“:
„Ne znam da li mi je najveći, ali… Još pre dvadesetak godina jedan menadžer me proglasio najobdarenijim muškarcem na estradi! Bilo je neko ludilo, pijano društvo se skidalo, pa hajde i ja da se skinem! Ma, pravili smo budalaštine i zajebancije, sačuvaj bože! Onda sam se ja nešto naljutio na tog menadžera, Safet se zove, pa sam ga lepo tresnuo polnim organom. Kažem ti, čista zajebancija! Onda je on lansirao priču kako imam najveći …. na estradi! Taj mi je tip silnu lovu ostao dužan!“
(„Svet“)
Lidija Vukićević,
poslanica Srpske radikalne stranke, ove godine letuje na Krfu i čitaocima otkriva zašto se opredelila za ovo ostrvo:
„Putujem krajem jula i tamo ću biti 11 dana. Grčka je prelepa zemlja, u kojoj sam bila desetak puta. Obišla sam Atinu, Solun, Haniote, Katerini, Kamenu Vurlu… Nisam ljubitelj plivanja, više volim da upoznam kulturu zemlje gde letujem. Idem uglavnom na udaljene plaže na kojima nema gužvi. Dodatni razlog da odem na Krf je i moj deda, koji je tokom Prvog svetskog rata tamo bio ranjen, pa je posle prebačen u Francusku na lečenje. Veliki sam ljubitelj grčke muzike, a od njihove hrane najviše volim giros i suvlaki.“
Aleksandar Čotrić,
poslanik SPO-a, ovog leta je već skoknuo do Beča, a zna i gde više ne želi da ide:
„Tamo sam bio za vreme skupštinske pauze dok je trajala Univerzijada. Kupao sam se na jezeru Traunze kod Linca. Ono je kristalno čisto i smešteno je u Alpima. Prethodnih godina sam letovao u Grčkoj, gde mi se posebno dopala salata zaziki, pravljena od pavlake, belog luka i maslinovog ulja. Jednom sam bio u Turskoj i rekao sam nikad više! U Bodrumu sam imao stomačnih problema, nije bilo prodavnica s namirnicama i brze hrane, hotel je bio ograđen bodljikavom žicom, vodu sam morao da švercujem u hotel, a plaže su bile blatnjave!“
Vladan Batić,
advokat i lider DHSS-a, „za sebe kaže da je svetski putnik“:
„Putujem gde stignem i kad stignem. U maju sam išao u Rim na utakmicu Barselona–Mančester junajted, dok sam u aprilu boravio u Indiji, u Nju Delhiju, a obišao sam i Tadž Mahal. Skoknuo sam na nekoliko dana i do Katmandua u Nepalu. Prošle godine sam bio na karnevalu u Rio de Žaneiru. Obišao sam skoro sve veće gradove Maroka, a bio sam i u Bejrutu, Amanu… Najviše volim Mediteran, a naročito Portugal. Njihovo ostrvo Madeira, gde je rođen fudbaler Kristijano Ronaldo, slika je i prilika raja!“
(„Kurir“)
„Playboy“
Reporteri ovog magazina proveli su nekoliko dana sa „sveštenicima“ i „štićenicima“ kontroverznog Centra za lečenje narkomana u Crnoj Reci i između ostalog zapisali:
„Još jedno iznenađenje u domu Peranovića. Tu su i džipovi“, kako kaže, „jedina adekvatna saobraćajna sredstva za njega i saradnike po neasfaltiranim puteljcima i motori, relativno nova strast oca Branislava“ (on ne voli taj izraz).
„Motori su polovni, ali veliki. Dva BMW-a i upravo prodat harli dejvidson sigurno ne zaostaju za moćnim spravama na moto-susretima koje otac Branislav posećuje. Svojom strašću je zarazio i saradnike, pa čak i oca Dejana, glavnog u Crnoj Reci. On kaže da motori imaju i vaspitnu funkciju, jer ih sveštenik pokazuje štićenicima da vide šta su mogli da imaju, da nisu tolike pare bacili na drogiranje, i posle lečenje.“
Kamenko Tomašev,
penzioner iz Beograda, „šokirao je nedavno opštinsku vlast u rodnom Novom Bečeju jer je u znak protesta zbog novog komunalnog računa za grobove poklonio porodičnu grobnicu hrvatskoj pevačici Severini Vučković, kojoj su opštinske vlasti već dodelile kućicu u ovom gradu“. Tomašev je ovu „donaciju“ i ozvaničio 14. jula kod pisara Javnog preduzeća Komunalac u Novom Bečeju:
„Sve mi je prekipelo kad sam dobio uplatnicu da na taj grobljanski račun uplatim 1152 dinara po već sahranjenoj osobi, što znači da za pokojne roditelje treba da platim 2304 dinara. Iskreno, nije problem da platim, ali da im popunjavam budžet kostima roditelja nečuvena je drskost. Takođe, razbesnelo me kad su vlasti zapretile da će kosti predaka onima koji ne plate ovu globu na vreme preseliti u nekakvu zajedničku grobnicu. Jasno sam naveo da se odričem parcele na kojoj počivaju posmrtni ostaci mojih roditelja u korist naše drage Severine Vučković, kojoj inače želim da bude srećna i dugovečna. Čujem da je Milivoje Vrebalov, predsednik opštine Novi Bečej iz redova Čedinog LDP-a, ozbiljno popizdeo zbog ove moje donacije, ali valjda će ih bar ovo malo naučiti pameti. Pa, kad su Vrebalov i kompanija znali da pre dve godine poklone Severini kućicu okruženu zelenilom u apartmanskom naselju na obali Tise, da bi, kao, popularisali turističku ponudu grada, u koju ona nije svraćala ni da se našali, pa evo da im i ja ‘pojačam’ ugođaj.“
(„Kurir“)
Prof. dr Hadži Višeslav Tanović,
vlasnik klinike „Srce“, „smatra da moramo hitno da menjamo naš rizičan način života i loš odnos prema zdravlju da bismo prestali brzo da umiremo“ i otkriva razloge sve veće stope smrtnosti u Srbiji:
„Živimo kao hajduci, a umiremo kao bednici!
Da bismo promenili naše običaje prežderavanja i opijanja, lošeg odnosa prema zdravlju i rituale oplakivanja smrti, potrebno je da postoji politička volja vlasti, ali i crkve, da menja svoj narod. Mediji tu volju treba da pretvore u dugoročnu kampanju promene svesti i naših tužnih običaja. Jer, samo optimistički raspoloženi narodi koji se bore za život idu napred, dok depresivni narodi stoje u mestu i propadaju. Srbi javno promovišu smrt i sve običaje vezane za pokojnike, a tajno se zapravo strašno boje smrti. I to više nego neki drugi narod. Amerikanci i Englezi su, na primer, gotovo ravnodušni prema umiranju, jer imaju veću brigu, a to je borba za život. Srbi iz straha od neizvesnosti neguju kult smrti, primenjuju rituale sahrane umesto običaja radovanja životu i uspesima!“
(„Večernje novosti“)
