Igor Štimac,
selektor fudbalske reprezentacije Hrvatske, „šokirao je javnost svojim komentarom koji je usledio posle poziranja selektora Srbije Siniše Mihajlovića sa majicom na kojoj je Vukovar ispisan ćirilicom“
„Pa, nije li Hrvatski sabor doneo odluku, a Vlada provela istu kad je u pitanju ćirilica?! Vidim da ne znaš i da su četnici od zapada, kojem smo se mi bacili u krilo, odavno priznati kao antifašistička vojska, ako se ne varam?! Nacionalno svestan sam uvek bio i ostaću, kamo sreće da nas je vise takvih… Pozdrav.“
(„Kurir“)
Siniša Mihajlović,
selektor fudbalske reprezentacije Srbije,“u ime celog tima, zahvalio se predsedniku Tomislavu Nikoliću i prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću na posetama koje su upriličili ekipi uoči meča sa Hrvatskom“ i otkrio sličnosti u svom, i radu potpredsednika:
„Dobro znam koji posao radim i ne želim da ga poredim sa višim državničkim instancama, ali primećujem sličnosti u radu Vučića i mene. U zemljama poput naše svi se razumeju u politiku i fudbal. Nas dvojica izabrali smo teži put za dobrobit sutrašnjice, vršimo teške zahvate danas, odričemo se dobiti u rukama kako bismo realizovali višegodišnji projekat. Obojica verujemo da je zdrav sistem bolji od sitne trenutne dobiti. Zato trpimo kritike, ali smo jači od njih i hrabro ćemo nastaviti dalje.“
(„Kurir“)
Aleksandar Vučić,
„prvi potpredsednik Vlade Srbije i lider Srpske napredne stranke, zahvalio je korisnicima Fejsbuka što posećuju njegovu stranicu na toj društvenoj mreži“ i hvale ga:
„Želim da vam zahvalim na tome što posećujete moju Fejsbuk stranicu, što ostavljate komentare, i što razmenjujemo mišljenja o važnim temama za našu državu i društvo. Hvala vam i na lajkovima, kojih je sada već više od 50.000.“
(„Kurir“)
Dragomir Gerasimović,
sudija, voli da govori o poreklu i bizarnim trenucima u poslu, pominje najinteresantniji slučaj iz sudske prakse:
„Iako je suđenje bilo napeto, taj okrivljeni mi je kasnije slao pisma iz zatvora u kojima me hvalio i čak mi govorio da me vidi kao budućeg predsednika suda. Najzanimljivije je da je komentarisao moj izgled i stajling, pa je čak u jednom pismu napisao da mu se dopadaju košulje koje nosim i da mi preporučuje košulje sa tri dugmeta od određenog proizvođača!“
Da li u njegovu sudnicu ulaze i poznate ličnosti:
„Kao istražni sudija u Prvom opštinskom sudu vodio sam postupak protiv glumca Tihomira Arsića, kada sam saslušavao njega i kao oštećenu njegovu suprugu Biljanu Krstić. U svojstvu privatnih tužilaca i tuženih, saslušavali smo mnoge medijske ličnosti, među kojima su bili Čedomir Jovanović, Vlade Divac, Stanko Cane Subotić, Jelena Rozga, Nataša Kandić, Andreja Mladenović, Vojin Đorđević…“
(„Alo“)
Nemanja Velikić,
„popularni voditelj TV Pink otkriva“ koja je od TV serija obeležila njegovo detinjstvo:“‘E. R.’ Zbog nje sam, između ostalog, upisao srednju medicinsku školu i zavoleo svet medicine.“
S kojim junakom bi se jedan na dan zamenio:
„Joj, pa ni sa kim. Želim da verujem da je svakome najbolje u svojoj koži.“Knjiga koju bi voleo da ekranizuje:
„Bez dvoumljenja – Komo. Autor je rekao da je roman počeo da piše izvadivši olovku iz džepa i malu svesku. Nekako tako zamišljam i početak pisanja scenarija.“
Zbog čega isključuje televizor:
„To nikada ne radim. Ne postoji veći TV manijak od mene. Uz TV se budim i ležem. Na silu ga gasi jedino moja majka, kada su vremenske nepogode.“
(„Večernje novosti“)
Sandra Perović,
TV novinarka RTS-a, „godinama važi za jednog od najboljih poznavalaca sedme umetnosti kod nas“, posećuje filmske festivale, intervjuiše glumce i reditelje svetskog glasa, govori o neprijatnosti koju je doživela na poslu:
„Dogodilo se u Veneciji. Britanski sineasta Stiven Frirs mi je, nakon što me je pitao odakle sam, prstima pokazao krst, zbog zemlje odakle dolazim, kao da sam ‘antihrist’. Razmišljala sam da li da prekinem intervju i napustim prostoriju ili da ostanem profesionalac do kraja. Izabrala sam ovo drugo, zbog filma koji zaslužuje pažnju.“
S kim se fotografiše:
„Isključivo se fotografišem sa onima sa kojima uradim intervju. Razmišljala sam da jednog dana napravim izložbu svih tih fotografija, a ima ih preko storinu, kao vid neke lične i profesionalne rekapitulacije.“
(„Akter“)
Jelena Karleuša,
pevačica, uvek ima nešto novo da otkrije iz svog burnog života. Ovoga puta govori o odrastanju uz majku radio-voditeljku i oca policajca:
„Moja majka je moj anđeo, koji se oduvek borio da ni u čemu ne oskudevam. Trudila se da mi ispuni sve želje, iako smo živele od njene skromne novinarske plate. Moji su se rano razveli i svako je imao svoje viđenje mog vaspitanja. Divna je bila liberalna, verovala je u mene, davala mi je čitave plate i pisala čekove kako bih imala najbolje igračke, odeću, obuću i sve druge gluposti koje sam želela, dok je moj tata bio protiv kupovine bilo čega skupog. Kupovao mi je mušku odeću, opremu za sport, vodio me je na skijanje i ronjenje. Jednom me je krišom odveo kod frizera, gde su moju dugu kosu ošišali do glave. Uz njega sam vrlo rano naučila da vozim auto, rasklapam razne modele pištolja, ronim sa profesionalnom opremom, jedrim ma dasci… Igrala sam se njegovim lisicama i pištoljima. To me je interesovalo. Sećam se da ga je posebno fasciniralo kako, kao veoma mala, mogu da otvorim njegovu akten tašnu sa šifrom. To je bio naš performans kada nam dođu gosti. Prvo sam rasklapala njegov CZ, a onda provaljivala šifru tašne uz gromoglasan aplauz.“
(„Story“)
Madlena Cepter,
„žena posvećena umetnosti i donatorstvu, supruga jednog od najbogatijih Srba i majka“, otkriva kako provodi slobodno vreme:
„Imam dovoljno slobodnog vremena, mnoge poslove za mene obavljaju drugi, a ja se neograničeno predajem svojim vrtovima, domaćim životinjama, a najviše izboru i kupovini garderobe ‘Valentino’, ‘Misoni’, ‘Akris’, ‘Armani’, ‘Luj Viton’… Svake sezone ponešto. A od mlađih italijanskih dizajnera ‘Kucinela’, ‘Serina’, ‘Fabiane’, od njih pazarim i po više stvari. Ovaj ritual se ponavlja dva puta godišnje, a neophodan je zbog mnogobrojnih svečanih privatnih i poslovnih večera, prijema, slavlja u kojima treba da se postavim kao neka vrsta modela, koji će izgledom i ponašanjem dati primer. Mnogobrojna dešavanja u sopstvenoj režiji u domenu kulture iziskuju da uvek budete novi i drugačiji.“
Kako izgleda život u kneževini Monako:
„Živeti u Monte Karlu znači biti u samom žarištu dešavanja, imati mogućnost da se preduhitri moda, udiše originalnost i svežina džet-seta. Monako je sav prožet duhom koji njegovi stanovnici šire oko sebe, a koji je najprepoznatljiviji kao kosmopolitizam, umeće komuniciranja i stvaralaštva.“
Kako vaspitava dvanestogodišnju kćerku:
„Veoma vodim računa da Ema bude u stalnom dodiru sa prirodom. More, planine, reke, selo, životinje, različite zemlje, drugi narodi… Mnoštvo boja, zvukova, mirisa i pokreta koji u sebi nose dinamiku života duši pružaju onu svetkovinu koja se sve teže pronalazi.“
(„Gloria“)
