Lidija Juhas,
stanovnica Subotice, kaže da je japanskog makakija, majmuna odbeglog iz zoološkog vrta, primetila pre pet dana. „Uveče sam davala keru hranu i, kako je bilo upaljeno svetlo, vidim nešto se pomerilo na prozoru tamo gore. Ja pogledam a ono majmun, odmah sam Zoricu zvala i kažem joj: ‘Zorice, imaš majmuna’, a ona kaže: ‘Jao, ja ne smem da izađem’. Ujutro sam odmah zvala miliciju, oni su mi dali broj zoološkog vrta, oni mi kažu ‘uhvatite ga vi’, kao boje se, pošto je mlad da ga upucaju strelicom, jer kao može da ugine.“ Dodaje da je mamun jako simpatičan, ali da mu ne prilazi pošto je reč o divljoj životinji, kao i
da jede gotovo sve što mu ponudi, ali i ono što zatekne u dvorištu.
„Jeo je šljive što smo imali u dvorištu, i orahe, tako, šeta se. Bolje
bi bilo da ga uhvate što pre, ipak je hladno, dolazi zima, jadan, tamo se smežura, mora da mu je zima.“
(B92)
Ignacije Tonković,
direktor ZOO vrta, odbija da daje izjave za medije. Podsetimo da ZOO vrt na Paliću poslednjih godina prate i ozbiljnije afere, kao što su deportacija medveda na Taru radi lova usred zimskog sna, uzimanje ptića iz čuvenog „rodinog gnezda“, kao i gozbe sa jelenima i srnama koje se u vrtu priređuju za političare.
(B92)
Vuk Drašković,
predsednik SPO-a, na pitanje šta će supruzi pokloniti za godišnjicu braka, odgovara: „Ništa, zaboga!“ Na sledeće pitanje da li obeležava datume, godišnjice, rođendane… kaže: „Bože sačuvaj! Niti šta ja kome kupujem niti volim da dobijam poklone. Čak mi je vrlo neprijatno kada mi neko čestita rođendan. Ne vidim šta tu ima da se slavi. Ja se čudim kada ljudi slave tako neke stvari, na primer ispraćaj u vojsku. Ja sam jedva čekao da odslužim vojsku, a da to nisam nikom rekao. Ni moj tadašnji urednik u Tanjugu Velja ni moj otac nisu znali da idem na odsluženje vojnog roka. Tog dana sam išao na neku konferenciju za novinare. Kad sam uredniku predao tekst, rekao sam mu da idem jer u pet imam poslednji autobus za kasarnu. Čovek me je samo zabezeknuto gledao. Nisam pravio od toga događaj ni kada sam se skinuo. Istog dana kad sam razdužio opremu, išao sam na novinarski zadatak.“
(„Ilustrovana politika“)
Srna Lango,
glumica, duhovito opisuje svog supruga Irfana Mensura:
„To je muškarac koji će vam fantastično napuniti frižider, što je dovoljno da se pametno žensko okrene za njim. Onda će iz tog frižidera izvaditi razne stvari i napraviti fenomenalan ručak. Tada ćete već obratiti pažnju i na njegov izgled. Gle čuda! Shvatićete kako je zgodan dasa! Već sledećeg trenutka, dok ste još u potpunom zanosu, uhvatićete ga kako okreće telefon i priča sa detetom: ‘Dušo, jesi li oprao ruke? Jesi. Ajde, tata te mnogo voli! Budi dobar, molim te!’ Mislila sam da je to krajnja patetika mog majčinstva.“
(„Ilustrovana politika“)
Bora Todorović,
glumac, na konferenciji za novinare u Montrealu: „Zahvaljujući batinama koje je dobio Branislav Lečić je postao ministar. Da je dobio više, možda bi bio i premijer. Ja nisam dobijao batine, jer kad god bi policajci podigli pendrek, prepoznli bi me i rekli: ‘A, to si ti Boro, izvini’, i otišli da biju druge.“
(„Ilustrovana politika“)
Đorđe David,
roker, objašnjava zašto nije oženjen: „Nisam naleteo na ženu koja na pravi način kapira ono čime se bavim. Rokenrol je jedna vrlo teška disciplina, koja zahteva sto posto angažmana. A identitet svake žene sa kojom sam bio sebično čuvam. Bilo je i udatih žena koje su varale svoje muževe, žena koje su sa opasnim tipovima… Ne želim da završim obešen o jaja na Terazijama.“
(„Muški svet“)
Branislav Lečić,
ministar kulture u Vladi Srbije, u Galeriji „Ninić“ na otvaranju Dana evropske baštine u Smederevu:
„Kultura je alat kojim popravljamo i sebe same i svoju svest, i kontakt-ključ kojim, preko kulture, otvaramo Evropu.“
(„Blic“)
Miloš Gavrilović,
travar, iz Bosute kod Aranđelovca, priča da je smola od marihuane poznate kao „kristalni džiong“ poznata od davnina. Ta „jača droga“ korišćena je za lečenje ljubavnih jada, da bi neko bio pridobijen ili osvojen zauvek:
„To je bio lek za supružnike među kojima postoji velika razlika u godinama. U staro vreme ljudi su rano umirali, pa su se i ženili vrlo mladi. Čim neko stasa za ženidbu, dovedu mu devojku, ne gledaju se godine. Za mladu je obično birana starija devojka od dvadesetak godina, koja zna da radi. U Šumadiji je sačuvana i tajna spravljanja odličnog likera od suvih šljiva, ljute rakije i smole konoplje. Bude baš jako. Zna da drži celu noć. Ujutro, kad pitaju mladu kako je bilo, ona kaže, ma, mogao je da bude i bolji. Pravo piće za stimulaciju. Dešavalo se i da liker dohvate starci, da vide šta to deca piju u vajatu, pa se onda u isto vreme porode i snaha i svekrva.“
(„Blic“)
Đorđe Balašević,
odnedavno i kolumnista, ovoga puta pridružuje se fudbalskoj euforiji:
„Ono što je Partizan nedavno učinio za svoju zemlju postavlja na svoje mesto sve šarlatane koji nas godinama zamajavaju prosto-nam-neophodnim dolaskom Stonsa. Kad uskoro krene Liga prvaka, ime Beograda pominjaće se posle dugo vremena u svim vestima i bez onog sablasnog kajrona ‘breaking news’.“
(„Blic“)
Dijana Marojević,
asistent dikcije na FDU-u, priča šta joj se svidelo kod supruga, glumca Bogdana Diklića, kada su se upoznali:
„Teško da mogu samo jednom rečenicom da opišem na šta sam pala kod Bogdana. Kada smo se drugi put sreli, sedeli smo i pričali do pet ujutro.“
Bogdan Diklić komentariše isti susret: „Najviše je pala na figuru. Interesantno je to što nisam upotrebio nijedan zavodnički trik. Žao mi je što je Dijana taj naš maratonski susret doživela kao komunikaciju jer ja sam se njoj, u stvari, udvarao.“
(„Glorija“)
Tomislav Nikolić,
zamenik predsednika SRS-a, o skupštinskom kvorumu:
„Kada se birao zakon o radu, pravili smo velike probleme jer nije bilo kvoruma, a onda je Miroljub Labus negde iz inostranstva poručio: ‘Pa, neće valjda reforme da stanu zbog jednog kvoruma.’ Sada, kada je došlo do smene guvernera, G17 plus se setio kvoruma.“
(„Balkan“)
Miodrag Kostić Kole,
„Kada imam društvo, nije uobičajeno da se sedi i priča, nego se igra stoni tenis i bilijar, ili kum Nenad Čanak svira na klaviru.“
(„Glorija“)
Danilo Lazović,
poznati dramski umetnik, ne stidi se što je Srbin, već naprotiv na svakom mestu to sa ponosom ističe i ističe prednosti druženja sa volovima:
„Impozantni su. Imam jednog drugara koji gaji volove i, kad se umori, on ode u štalu i sedne pored njih. Čovek se odmara uz prirodne pojave… Preporučujem druženje s volovima svima koji su se razočarali ili umorili.“
(„Balkan“)
Zoran Ćirić,
dobitnik NIN-ove nagrade za roman Hobo, priča o politici: „Sećam se i one – Tito krade, ali nama dade! Pa je došlo do – Ovi kradu, a nama ne dadu… „Taj duh lopovluka i danas uspešno negujemo i to mi je nekako najgadljivije. Ja sam kao zakleti anarhista protiv svakog oblika države. Državu treba zeznuti gde god možeš i eskiviraj svaki harač, ali da te ne uhvate.“
O ekonomiji: „Ekonomija je manipulacija u razmeni mišljenja koja se uvek završava keširanjem. Keširanjem sopstvenog mišljenja. Uspešniji si kao ekonomista ako više love uspeš da mazneš. Tako ti je i sada, od deda Avrama, preko mladog, nadobudnog Dinkića do ove ništa manje nadobudne guvernerke iz Bolivije.“
O ljubavi: „Ne slažem se da u Srbiji nema ljubavi. Pa i čitava Sablja bila je puna ljubavi – ljubavi prema ubijenom premijeru, prema vodećoj srpskoj folk-ikoni Ceci, ljubavi ili poštovanja prema Legiji, prema kreditima, donacijama, sponzorima, tuđem kešu. Na drugoj strani, imamo mržnju prema klanovima i organizovanom kriminalu… Srbi se prosto guše u ljubavi.“
(„Arena“)
Ivana Stamenković,
članica grupe Models, o pozitivnom i negativnom u muzičkim vodama: „Kada je grupa Models bila oformljena, bilo je i negativnih reakcija. Zvali su nas ‘otvaračice usta’, sponzoruše… Dokazale smo da imamo aduta, i opstale smo, u malo izmenjenom sastavu, do danas. Što se obožavalaca tiče, ima dosta prostog sveta, čak i mladića. Nepristojni su, spremni da vam svašta izgovore preko telefona. Nisam znala kako dolaze do broja, gde da se sklonim, kome smem da dam kontakte… Drugi, lepši deo priče su dečica koja zovu i pevaju naše pesme.“
(„Arena“)
Vesna Radusinović,
novinar i pisac, o prvoj cigareti: „Prva cigareta koju sam zapalila je „vindzor“. Duge, otmene i obećavajuće. Ništa nisam prepuštala slučaju i improvizaciji. Zbog toga sam pred ogledalom vredno vežbala, ne samo da pušim već i da psujem. Pošto mi se to nikako nije uklapalo u lični dizajn, čak i danas retko pušim, a psujem najčešće preko telefona da me niko ne vidi.“
O prvom poslu: „Verovatno ne postoji osoba koja je promenila toliko zanimanja i ni u jednom se nije zadržala. Bila sam verenica potomka jedne od najmoćnijih evropskih dinastija, bila sam krupije u kazinu, novinar i pisac, i najbolja kućna pomoćnica mojih kućnih pomoćnica.“
O prvom automobilu: „Porše Targa. Pa pošto je već bilo tako, nisam želela da budem ispod tog nivoa. A kada mi nije baš najbolje išlo u životu, bila sam pešak ili vožena. Ipak, nikada moja noga nije kročila u vozilo gradskog saobraćaja.“
(„Arena“)
