Dragan Jočić,
ministar policije, nadahnuto priznaje:
„Činjenica je da pojedini pripadnici Žandarmerije nisu prilikom intervencije na vreme prestali sa upotrebom sredstava prinude, kada su prestali razlozi za to.“
(„Blic“)
Marina Bućevac,
zaposlena u vili „Balkan“ u Budvi, komentariše iznenadno pojavljivanje holivudskog para Majkla Daglasa i Ketrin Zite Džons na ručku u njihovom restoranu:
„Najnormalnije su se ponašali, nisu tražili nikakve posebne specijalitete, već su naručili ono što je bilo u ponudi i za druge goste.“
(„Blic“)
Đorđe Vukadinović,
politički analitičar, piše:
„Teško je sad unapred reći da li će se ova turneja (Moskva, London, Rim, Njujork, Vašington, Brisel…) pokazati kao Koštuničin ‘ludi letnji ples’, koji u poslednji čas, takoreći u zaustavnom vremenu, preokreće nepovoljan tok kosovskih pregovora, ili pak kao ‘poslednja igra leptira’, odnosno labudova pesma srpskog premijera, srpske diplomatije i srpske države na temu kosovskog ciklusa.“
(„Politika“)
Đorđe Vasiljević,
„najinteligentniji pritvorenik Centralnog zatvora“, ili „genije na stranputici“, sa IQ-om od 138, osuđen na sedam i po godina zbog 17 pljački pošta i podavnica, dobio je priliku da „preko advokata“ kaže svoje razloge za ovakva razbojništva:
„Želeo sam da zaradim pare na lak način. Najviše sam pljačkao pošte jer sam bio, kako bih rekao, verziran za to. Nekako mi je bilo najlakše. Novac od pljačke hteo sam da utrošim za objavljivanje knjige. Volim da pišem pripovetke i pesme, pa sam mislio kako bi bilo lepo kada bih ih sve ‘upakovao’ na jednom mestu. Nadam se da ću ovde u zatvoru konačno uspeti da napišem knjigu. Odlučio sam da ću kada izađem iz zatvora, krenuti pravim putem i inteligenciju iskoristiti na pravi način. Želja mi je da konačno nađem izdavača i objavim knjigu.“
(„Politika“)
Aleksandar Vučić,
generalni sekretar SRS-a, jedan je od odabranih da napiše šta misli o temi nedeljnog broja „Politike“, „osvajanje šengena“:
„… Nisam želeo da kažem da nije važno putovati. Naprotiv. Kad putujete mnogo toga vidite, naučite, saznate, ali to svakako nije najvažnije za naš narod i građane. U vreme dok sam živeo na Zapadu, mnogo sam naučio, posebno kako i koliko morate da radite da biste sebi obezbedili iole pristojan život. Istovremeno, tamo sam shvatio koliko volim otadžbinu Srbiju, svoj narod i kako bez svoje zemlje nikada, nikako i ni pod kojim uslovima ne bih mogao da živim. Baš zato, za najveće licemere smatram one političare u Srbiji koji granicu prelaze bez problema, sa diplomatskim pasošem, a dozvolili su da njihov narod čeka satima i danima ispred zapadnjačkih ambasada, da starci i deca padaju u nesvest na ovakvim vrućinama, a da je njima najveći problem kog tipa i kakvog kvaliteta je klima u biznis klasama njihovih privatnih aviona…“
(„Politika“)
Vladimir Božović,
generalni inspektor MUP-a Srbije, na pitanje
„ima li narkomana i kriminalaca u redovima policije“, iskreno čudeći se, odgovara:
„Lično ne mogu da razumem da u policiji još ima pojedinaca koji potpuno hladnokrvno žive, rade, nose službenu uniformu – a bave se kriminalom! Takav mentalni sklop mi stvarno nije jasan! Pa, ako neko konzumira drogu, pomaže dilerima ili odaje poverljive informacije kriminalcima – taj nije policajac, već je i sam kriminalac.“
(„Glas javnosti“)
Biljana Obradović,
TV voditeljka, na pitanje kako je dolazila do intervjua sa slavnima iz Holivuda, kaže:
„Ključ mog uspeha je u tome što sam shvatila da biti prvi u selu ne znači biti prvi u gradu, pa tako kad sletim u neku zemlju stavim se u poziciju da sam ‘tamo neka’ iz ‘neke Srbije’ i da sam za njih isto što bih ovde bila da sam sa neke lokalne TV stanice. Pa ako ovde zvezde neće baš uvek da daju intervju, zašto bi to radile ove prave? Hvala majci prirodi, prijatnog sam izgleda, pa u kombinaciji sa ambicijom – ne zaboravljaju me tako lako.“
Šta je nervira?
„Nervira me kada se o devojkama za koje se zna da su samostalne, koje imaju svoj novac, stan, kola… servira priča da su u vezi sa nekim jer taj ima love, a zaboravlja se, kao u mom slučaju, da ja radim već deset godina, da sam prošla svet uzduž i popreko, intervjuisala ‘boga oca’ i sad ću ja da se smuvam sa nekim jer je pun para! Ja takvih, da hoću, mogu da imam milion, ali tada ne bih bila Biljana Obradović.“
(„Pres“)
Irena Mišović,
glavna i odgovorna urednica magazina „Gracija“, otkriva:
„Bila sam presrećna kada sam završila sa manekenstvom, jer ono je bilo samo oruđe za ostvarivanje mojih drugih ambicija.“
(„Kurir“)
Dragan Đilas,
aktuelni šef Narodne kancelarije i „prvi demokrata Beograda“, o glasačima LDP-a :
„Ja lično veoma poštujem simpatizere LDP-a i siguran sam da su svi oni apsolutno proevropski i prodemokratski orijentisani, što ih automatski usmerava i ka Demokratskoj stranci. Mislim da će se mnogi od njih voditi činjenicom da na izborima nijedan glas ne sme da propadne i da će glasati za DS.“
(„Večernje novosti“)
Milan Marinković Cile,
„ekspresionistički slikar đavoljeg kolorita“, živi sa tri žene, suprugom, taštom i kćerkom, i kaže:
„Zanimljivo je da se u poslednjih deset godina sve više slikaju travestitske žene. Izgleda da ta moderna žena sadrži sve elemente muškarca, nešto veoma grubo i neku blagu ženstvenost i nežnost. Dešavalo mi se, po galerijama, da priđem sa pričom i preporukama, a neke kokoške me oduvaju iz čista mira. Nekada sam bio jako tužan zbog toga. Žene XXI veka poseduju dosta agresivnosti. Dolazi doba u kome će žena biti vladar svim stvarima. Ja to najbolje znam…“
(„Sofija“)
Vanja Bulić,
kolumnista, ovonedeljnu inspiraciju je našao u „neobrađenom kamenu“ – Aleksandru Tijaniću, direktoru Javnog servisa, i svima koji su imali neke dileme da li je on pravi izbor za to mesto:
„Tijanić je najveći proizvođač TV zvezda: Na svim televizijama u Beogradu prve zvezde su novinari i voditelji koje je on selektirao na TV Politici i na BK TV-u. Prenosi ih sa televizije na televiziju kao mačiće, i kao lično dobro, što u neku ruku i jesu. Jer, dogodilo se nešto paradoksalno: Tijanić je, iz senke, veća zvezda od njih. Na ovom mestu pažljivi čitalac će zaključiti kako je Tijanić naš Ted Tarner ili Mardok. Nije. Oni imaju pare, a on duh. Oni finansiraju duhove, a on ne može da produhovi finansijere. Oni rade za sebe, on za druge.“
(„TV novosti“)
Marina Perazić,
„poznata pevačica, opisuje kako je kroz osam seansi regresoterapije putovala u svoje prošle živote“, a „putovanje kroz život odvelo je i do Holandije“:
„Mislim da se to događalo u XIX veku, u jednom seocetu. Bila sam vanbračna kći koju je moja majka dobila posle noći provedene sa nekim prolaznikom. Nisam znala ko je on. Majka me je napustila i otišla za svojom zvezdom. Ostala sam bolesna sa bakom. Živele smo u trošnoj kolibici punoj memle. Bile smo jako siromašne, često nismo imale šta da jedemo. Ipak, išla sam u školu i prosto ‘gutala’ knjige. One su bile ceo moj svet. Veoma mlada, s 13 godina, razbolela sam se od tumora na mozgu. Bilo mi je sve lošije, smestili su me u sanatorijum za sirotinju…“
(„Nedeljni telegraf“)
Goca Tržan,
pevačica, govori o svom mačku:
„Mačor je idealan izbor za mene i volimo se najviše na svetu. On me je u jednom trenutku izvukao iz strašne depresije. Moja poruka ženama je da ako su strašno tužne i depresivne uzmu mačku i ona će im svakako pomoći.“
(„TV novosti“)
Tihomir Stanić,
glumac, govori o mladosti:
„Valjda mi godine posle četrdesete najviše prijaju. Mladost mi nije mnogo bila udobna, a nisam bio fasciniran tim opštim aspektima mladosti i onim što nosi sobom. Uvek sam se družio sa starijima, a sada imam potrebu da budem sa mlađima od sebe.“
(„TV novosti“)
Zvonimir Đukić Đule,
muzičar, „meta pogleda mnogobrojnih devojaka“, priča:
„Život kod muškarca počinje u četrdesetoj, veruj mi. Žene su neistraženo područje i oduvek su me kod vas fascinirali, postojanost, predanost i požrtvovanje, koje je ogromno kada nekoga volite. Od žena sam učio o tome. Meni nikada nije bilo presudno to što se zove modno-spoljna opna. To je vosak koji se brzo istopi… Pravo lice žene se vidi na plaži, kada izlazi iz vode. Žene imaju čar koja te uvek tera dalje… Svaka ima svoju posebnost… ne postoji ružna žena. Ženske mane su nekada ozbiljna vrednost, a kad si mlad, toga se odrekneš pa kasnije shvatiš šta si izgubio.“
(„Sofija“)
