U zemlji zmajeva

Kraj postmoderne mitološke serije Game of Thrones udario je u žicu publiku širom sveta te i zemlja seljaka na brdovitom Balkanu nije ostala imuna. Zašto, kad bi se reklo da smo gledali na malom ekranu i razornije scene uništenja u Vetrovima rata i erotičnije scene seksa u seriji Rim od ove? Naslućujemo da je svemu krivo – ekskluzivno TV prisustvo zmajeva.

Jer, nama se i najpoznatiji dečiji pesnik zove Jovan Jovanović Zmaj zato što je neko protumačio pogrešno, kao mitski nadimak, datum 3. maj ispod njegovog imena na jednom pismu. I naš medijski najeksponiraniji pesnik za istu ciljnu grupu Ljubivoje Ršumović napisao je pesmu Jednog zmaja kraj o samotnom suicidu jednog zmaja kom je dosadilo da živi jer mu je život bio strašno sivi. Takođe i jedan od svima omiljenih crtaća iz detinjstva na ovim prostorima je Diznijev o Snebivljivoj Aždaji („Reluctant Dragon“) kojoj je draže da piše poeziju o „slatkoj maloj izvrnutoj torti“ nego da se poput drugih drčnih drakona upusti u borbu protiv viteza Ser Žileta.

I Bajaga nam je priznao da je, kad se prvi put doselio u ulicu Zmaja od Noćaja, prvo pomislio da je reč o nekom noćnom zmaju a ne o narodnom junaku u noćajskom kraju kome su saborci dali nadimak Zmaj. To je bio povod njegovoj istoimenoj pesmi, koja je opet nekom duhovitom bila povod da ispod table Ulica Zmaj od Noćaja dopiše stihove Bajagine pesme „Ovde su čuda moguća“. U iščekivanju takvih nekih čuda vikali su gledaoci iz mraka „javi se, zmaju!“ pred premijeru prvog dela Gospodara prstenova u Centru Sava, ali su se načekali dok nisu videli Zmaja Šmauga na velikom platnu tek 15 godina kasnije u (prequel) pred-nastavcima o Hobitu. Donekle je Šon Koneri ispunio tu prazninu naše nepresušnog narodnog nagona za zmajevanjem i zmajevima sinhronizujući dobrohotnog drakona u filmu Dragon Heart istim onim šuštavim škotskim akcentom koji nije menjao ni kad bi tumačio arapske šeike ili kapetane sovjetskih nuklearnih podmornica. Još je dvadesetih Fric Lang u Kinoteci, u nekad rado gledanim crno-belim Nibelunzima uverljivo prikazao borbu Zigfrida sa zmajem, a Godzila kao new age zmaj postnuklearnog doba bljuvao je vatru sa omota albuma Buvlja pijaca Riblje čorbe.

Za razliku od Hala Fostera koji je drakone crtao kao obične orijaške krokodile kad god bi Princ Valijant trebao da se suoči sa njima, zmajeve su u domaćim ex–yu stripovima rado u svojim svetovima mašte slikovito predstavljali i Jules Radilović u Vitezu Truebloodu i Đorđe Lobačev u Baš Čeliku i Biberčetu. Ipak, najvoljeniji strip o zmajevima objavljen u ništa manje mitskoj davnašnjoj SFRJ mora biti Najamnik (El Mercenario) Vincenta Segreljesa maestralno realistički slikan uljem na platnu i objavljivan na po četiri zadnje strane u koloru novosadske „Stripoteke“. U njemu jedna velika dolina između izolovanih planinskih masiva kontinenata nije bila zahvaćena evolucijom planete, u njoj veliki reptili nisu iščezli – prirodna selekcija pretvorila ih je u krilate životinje. Tu pratimo avanture plaćenog viteza Najamnika u punom oklopu koji na svom zmaju štiti Velikog Lamu i njegovu benevolentnu zajednicu u tajnom krateru od opakog Klausta Alhemičara. Stripoteka je ponosno proslavila svoj 800. broj poklonivši poster ovog junaka svojim čitaocima, a potom i izdala poseban luksuzan strip album prve epizode edicije Feniks: U zemlji zmajeva. Hiperrealistično su prikazani brutalni obračuni jahača krilatih zveri u vazduhu, vrtoglavi panoramski pejsaži i nage lepotice na leđima zmajeva, što iz današnje perspektivi izgleda kao pretprodukciona slika za avanture majke zmajeva iz Igre prestola.

U čemu je tajna očigledno ogromne snage privlačnosti zmajeva i njihove neizostavnosti u ljudskoj imaginaciji? Možda zato što obuhvataju različite elementarne aspekte kojima vladaju, jer, za razliku od drugih realnih il mitskih bića, zmaj istovremeno može biti i vodena i kopnena, podzemna i nebeska životinja. Zmaj je simbol aktivnog i demijurškog principa, božanske moći i duhovnog zanosa. Nastao najverovatnije iz straha predaka od oblaka koji su na njih bljuvali vatru u obliku munje kao kaznu ili kišu kao blagoslov, zmaj je dobio ambivalentan simbolizam. Na Zapadu zmaj najčešće simboliše zlo koje junak treba odvažno da pobedi da bi došao do blaga ili svoje drage, dok na Istoku on predstavlja mudrost i pozitivan stav ka afirmaciji života. Zapadni zmaj će tako režati na vas i bljuvati vatru, a Istočni će se zadovoljno češkati po stomaku.

Najstariji zapis legende o zmaju potiče od starih Sumera. Njihov zmaj se zvao Zu i u svom nevaljalstvu je od boga Enlina oteo Tablice Zakona koje su održavale red u univerzumu. Na sreću, Zua je u njegovom zulumu sustigao bog Sunca – Ninurta i usmrtivši ga, sprečio da sav svemir potone u kataklizmični haos. I Vavilonci su nam ostavili svoje ništa manje slikovite mitove o zmajevima. U njima u početku ne beše ništa sem dveju elementarnih sila – Apsu muškog duha sveže pijaće vode i ambisa, i Tijamat ženskog duha slane vode i haosa. Tijamat je bila zmaj s glavom lava, krljuštima po telu, pernatim krilima, pandžama orla… Kad ju je vavilonski bog Marduk usmrtio, od njenog raskomadanog tela nastadoše tad nebo i zemlja, a od njene krvi – ljudi. I Kinezi sebe nazivaju Lung Tik Chuan Ren – potomci Zmaja. I veruju da ko se rodi u kineskoj godini Zmaja čeka ga dug i zdrav život u izobilju do kraja. Grci, od kojih potiče reč drakon za zmaja – što, u stvari, označava guštera – dali su mu kosmološki značaj u vidi Oroborosa, gigantskog gmaza koji sam proždire svoj rep simbolišući istodobno neumitni protok energije, vremena i večito obnavljanje univerzuma.

Upravo takvog gmaza možemo videti na koricama čudotvorne knjige u filmu Neverending Story. Mali Mogli koji prijateljuje sa zmijom Ka u staroj igranoj verziji Knjige o džungli Aleksandra Korde, na tom je tragu. I Tulza Dum koji pokušava da pronikne u tajne univerzuma preobražujući se u zmiju u Milijusovom Konanu. I mitski kralj Artur nosi prezime Pendragon – Zmajevo Pero. U nas svakako najpoznatija (i kanonski slavljena) Legenda o Svetom Đorđu koji ubija aždahu potiče sa teritorije Kapadokije, a njegovo ime koje označava Onoga–Koji–Obrađuje–Zemlju upućuje i na samog zmaja koga treba pobediti kao elementarni simbol za sirovu prirodu neobradive zemlje koju treba ukrotiti i obraditi (figurativno i poput same zanosne device koju zmaj čuva).

Kad sve ovo višeznačno višemilenijumsko nasleđe uzmemo u obzir, nije ni čudo što je smrt Majke zmajeva u Game of Thrones izazvala takvu svetsku histeriju. Jer, od ukrasa u arhitekturi do simbola u heraldici mnogo je kulturi dala ta zmajevita ala…