Nova zgrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta otvorena je 23. maja premijerom Sterijinih Rodoljubaca u režiji Dejana Mijača. Eventualno svečarski ton prethodne rečenice opravdava činjenica da takav događaj nigde nije česta pojava, odnosno da svuda jeste – događaj.
Po prvim ocenama, Beograd sada ima jednu od najlepših i najbolje opremljenih pozorišnih zgrada na svetu. Najuočljivija je, prirodno, fasada – ona je odgovorna za osnovni utisak javnosti o celom pozorištu. Ostvarena je kao spoj starog i novog, rekonstruisane fasade arhitekte Momčila Belobrka iz tridesetih godina prošlog veka i stakla koji je prekriva i obezbeđuje zvučnu izolaciju. Do velike sale prolazi se kroz stakleni foaje u kom se nalazi skulptura Mrđana Bajića. Velika scena sa 655 mesta, Mala sa 150, 28 glumačkih garderoba, foajei, kancelarije – sve to na 7500 kvadratnih metara. Zamenjeni su i izolacija i sedišta u gledalištu Teatra „Bojan Stupica“, Velika scena JDP-a ima rotaciju, osam propadališta, pomoću kojih je moguće bešumno podizanje i spuštanje scene, ugrađeno je preko 300 reflektora, kvalitetno ozvučenje i još mnogo tehnoloških pomagala kakvih nema na drugim našim scenama. Nova Mala scena JDP-a još se radi, a nazire se i završetak uređenja platoa oko zgrade – romantičnog šetališta sa fontanom.
GRAD GRADI: Prethodna zgrada izgorela je u požaru 17. oktobra 1997. godine zbog, kako glasi zvanična informacija, stare i dotrajale električne instalacije i iste takve protivpožarne zaštite. Veče pre toga igran je Molijerov Mizantrop. Na konkursu za najbolje idejno arhitektonsko rešenje za rekonstrukciju pozorišta, raspisanom početkom iduće godine, pobedili su arhitekti Zoran Radojčić i Dejan Miljković. Radovi su počeli u aprilu iste godine i sve je bilo u redu narednih nekoliko meseci do konflikta između tadašnje republičke i gradske vlade zbog takse od tri odsto. Nakon bombardovanja, gradilište je mirovalo do septembra 2001. godine. „Kada smo mesec dana pre toga odlučili da iz budžeta grada finansiramo završetak gradnje, niko nije verovao da ćemo uspeti“, kaže za „Vreme“ Nenad Bogdanović, predsednik gradske vlade. U tom momentu bilo je završeno tek dvadesetak odsto od planiranog. „Kad gradilište stoji više od dve godine, onda i ono što je urađeno, bez obzira na to što je odlično urađeno, počinje da propada. Smatram da je završetak gradnje u ovako kratkom roku pravi podvig – pozorišta ovog gabarita i strukture su po okolnim zemljama zidana više od četiri godine. Bez finansijske podrške gradske vlade ne bi bilo ničeg od svega ovog jer, kad ima para, našim ljudima nije nikakav problem da urade sve što treba“, kaže za „Vreme“ Nastas Andrić, šef nadzora izgradnje iz Direkcije za građevinsko zemljište. Gorica Mojović, član Izvršnog odbora zadužena za kulturu, za „Vreme“ kaže da je za izgradnju Jugoslovenskog dramskog utrošeno oko 15 miliona evra, „od čega je do 2000. godine uloženo 2,6 miliona, od donacija je prikupljeno 300.000, a početkom 2001. godine republička vlada je dala 1,2 miliona evra. Sve ostalo je obezbedila gradska vlada.“ Kvadratni metar radova na celom pozorištu koštao je manje od 2000 evra.
Nova zgrada otvorena je premijerom Sterijinih Rodoljubaca u režiji Dejana Mijača. „Datum otvaranja nema veze sa gradnjom. Da podsetim: 23. maja 1949. godine ovo pozorište je igralo Rodoljupce u režiji Mate Miloševića. Verujem da je sudbina htela da se Rodoljupci odigraju istog dana kao i pre 53 godine, i da upravo ovom predstavom otpočne i novi ciklus Jugoslovenskog dramskog pozorišta“, kaže za „Vreme“ Gorčin Stojanović, umetnički direktor JDP-a. Do kraja juna očekuje se premijera Čehovljevog Galeba u režiji gosta iz Skoplja Slobodana Unkovskog, probe su u toku, a nakon letnje pauze počeće pripreme Bulgakovljevog Molijera u režiji gosta iz Ljubljane Dušana Jovanovića. „Iz ova tri naslova u režiji tri velika rediteljska imena, iz ova tri klasična komada različitih epoha, jasno je da Jugoslovensko dramsko pozorište u repertoarskom pogledu sada ne otvara, nego nastavlja kontinuitet dveju tradicija na kojima insistira od osnivanja: pozorište visoke literature koje ne zanemaruje element scenskog i gostovanje umetnika nama bliskih sredina.“ Direktor Pozorišta Branko Cvejić najavljuje obnovu kultne predstave Bure baruta i produžetak sezone do polovine jula: „Smatram da će naše pozorište biti otvarano cele ove godine sa sledećih nekoliko premijera.“
OBNOVA POZORIŠTA: Završetak gradnje Jugoslovenskog dramskog najveći je poduhvat akcije obnavljanja beogradskih pozorišta koju je ove godine pokrenula gradska vlada. Osim Narodnog pozorišta i Ateljea 212, u svim ostalim pozorištima se nešto radi ili se već uradilo. Prošlog meseca otvorena je potpuno obnovljena zgrada Beogradskog dramskog pozorišta. Radovi na ovom pozorištu trajali su sedam meseci i koštali više od 120 miliona dinara. Dečje pozorište Puž dobilo je savremenu opremu, a obnovljeno je i lutkarsko pozorište Pinokio. Za kraj juna najavljen je početak rekonstrukcije Pozorišta na Terazijama, koje čeka na taj trenutak duže od deset godina. Novo Pozorište na Terazijama imaće 900 kvadratnih metara korisnog prostora više nego dosad, od čega je četvorodelnom ansamblu (glumački, horski, baletski, orkestar) najvažniji prostor za baletske i dramske probe dobijen podizanjem jednog dela krova. Projekti rekonstrukcije pozorišta „Boško Buha“ i „Duško Radović“ očekuju se do kraja idućeg meseca, kao i početak rekonstrukcije stare scene Zvezdara teatra.
„Zgrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta je najveći, najteži i sve ostalo naj poduhvat u našoj akciji, pa njeno otvaranje za mene lično znači i dokaz da smo položili ispit, i to s visokom ocenom, ali istovremeno predstavlja i garanciju da ćemo isto tako završiti i ostala pozorišta koja su, priznaćete, kudikamo lakši ispiti od ovog „, kaže Gorica Mojović. Jugoslovensko dramsko pozorište osnovano je 3. aprila 1948. godine. San Bojana Stupice, prvog direktora, da njegovo pozorište ima tri scene upravo je ostvaren.
