Bridžet Džouns: Luda za njim, režija Majkl Moris, scenario Helen Filding, uloge Rene Zelveger, Čuitel Edžiofor, Hju Grant, Leo Vudal
Vreme neumitno leti i ne čeka nikoga. Od trećeg nastavka iz serijala o ljubavnim avanturama Bridžet Džouns prošlo je već gotovo deset godina. Mnogo toga se izdogađalo od 2016. do danas, tako da novi nastavak koji je upravo stigao pred publiku deluje okasnelo, više kao neka vrsta post festuma, nego kao organski deo priče koju ljubitelji ovog niza prate već gotovo četvrt veka. Dnevnik Bridžet Džouns (2001), prvi film iz serijala filmova rađenih po romanima Helen Filding, postao je planetarni hit i ustoličio Rene Zelveger kao jednu od vodećih holivudskih glumica ranih dvehiljaditih. Tri godine kasnije usledio je nastavak Bridžet Džouns: Na ivici razuma (2004), a onda, posle (pre)duge pauze, i treći deo: Beba Bridžet Džouns (2016). Početkom 2025. u evropske (ali, zanimljivo, ne i američke) bioskope stigao je još jedan deo o Bridžet Džouns.
Prvi film se i danas smatra jednom od esencijalnih romantičnih komedija, a šarm ovog ostvarenja u režiji Šeron Mekgvajer i danas nije izbledeo. Nastavak u režiji Biban Kidron bio je usiljen i nije tako dobro ostario kao prvi film, dok je Mekgvajerova režirala i treći deo koji je, praktično, prešao iz rom-koma u film nostalgije i (uglavnom) uspešno zaokružio izvornu trilogiju koja je u svojoj konačnici donela ono što se od jedne romanse i očekuje: Bridžet Džouns se posle brojnih peripetija udala za Marka Darsija (Kolin Firt) i rodila mu sina. Njihova priča se, na taj način, srećno okončala, što je ona što su čitaoci/gledaoci sve vreme i priželjkovali: srećan kraj. Ali! Kako onda, kada je sve srećno okončano, osmisliti i napisati nastavak? Bridžet Džouns: Luda za njim (Bridget Jones: Mad About The Boy) četvrti je i (tako kažu i obećavaju) završni deo ovog hit-serijala. Da li je uopšte bilo potreba za njim? I da, i ne. Zavisi iz koje perspektive se gleda.
Luda za njim je prvi film iz niza koji je režirao muškarac, Majkl Moris, iskusni pozorišni i televizijski reditelj koji je pre tri godine skrenuo pažnju svojim rediteljskim debijem, dramom Za Lesli koja je, potpuno neočekivano, glavnoj glumici Andreji Rajzborou donela nominaciju za Oskara. Moris zna da režira i to nije problem, ali scenario novog filma svako malo varniči. Fildingova je po svojim romanima pisala scenario za sva četiri dela, ali je često menjala saradnike. Ričard Kurtis (Četiri venčanja i sahrana, U stvari ljubav) više nije deo scenarističkog tima i to ostavlja trag, jer Den Mazer i Ebi Morgan, uz sve svoje umeće, ne uspevaju da ponude predložak koji se po kompaktnosti i vrcavosti ne može meriti sa prvim delom, pa čak ni sa trećim. Doduše, njima u odbranu, Helen Filding je tu sama napravila krupan problem: odlučila je da rizikuje i “ubila” je Darsija (što je, naravno, razjarilo njegove brojne poklonice), te Bridžet ponovo gurnula u potragu za ljubavlju. Ona je zapravo uradila jedino (ili gotovo jedino) što je mogla kako bi serijal nastavila. Darsi, ma koliko bio voljen, morao je biti “uklonjen” kako bi se otvorio prostor za nove ljubavne peripetije naše junakinje. Ova radikalna odluka je otvorila vrata za nove zaplete, ali je ujedno i promenila ton priče.
Naša junakinja je, prema tome, u filmu Bridžet Džouns; Luda za njim ponovo sama: ona je udovica već četiri godine, nakon što je njen voljeni Mark ubijen u humanitarnoj misiji u Sudanu (ovaj krupni događaj je predočen diskretno i bez detalja, mada, ma koliko scenaristi pazili, ostavlja trag na tok priče, učinivši je najmračnijim delom serijala koji je, pre svega, poznat po humoru i lepršavosti). Mučena Bridžet je sada samohrana majka devetogodišnjeg Bilija i četvorogodišnje Mejbl koje odgaja uz povremenu pomoć svog bivšeg ljubavnika Danijela Klivera (ponovo Hju Grant, vidno ostareo). Svesna da je vreme da krene dalje, Bridžet se vraća na posao TV producentinje i, na nagovor prijatelja, polako počinje da razmišlja o muškarcima. Bridžet sreće znatno mlađeg muškarca (glumi ga Leo Vudal, do sada najpoznatiji po svojoj ulozi u drugoj sezoni Belog lotosa) i s njim započinje romansu. Ali, kako to obično biva, njihova veza se komplikuje zbog velike razlike u godnama, ali i kada Bridžet shvati da Bilijev nastavnik Skot Valaker (glumi ga Čuitel Edžiofor, nominovan za Oskara za Dvanaest godina ropstva) gaji prema njoj osećanja.
Ljuda za njim je do sada najsubevzivniji deo serijala jer najoštrije skreće iz okvira postulata romantične komedije, pa makar i samo u svom prvom činu. U pitanju je film koji nije snimljen sa namerom da privuče novu publiku već da postojećim poštovaocima Bridžet Džouns podari još jednu priliku za susret sa junakinjom koju su zavoleli. Svi smo sada znatno stariji i umorniji nego pre četvrt veka, pa tako i naša Bridžet, ali je utešno da neke stvari ostaju nepromenjene. Nakon što pregrmimo uvodonih petnaestak minuta, Luda za njim postaje pitak film, bez većeg grča, sasvim prijatan i uglavnom u okvirima očekivanog i poznatog, sa nekoliko strateški raspoređenih iznenađenja koje će, verujem, prodrmati brojne poklonike ovog dugovečnog serijala. U pitanju je gorko-sladak ponovni susret koji nas još jednom podseća da “srećni krajevi” postoje samo na filmu, a i to pod uslovom da film ne dobije nastavak.
Predstava koju je dovela direktorka Šabačkog pozorište nije predstava Teatra „Slavija“ kao što ona tvrdi. Ne zna se kojim novcem je plaćena ni koliko. Zna se samo da su ulaznice podeljene besplatno SNS kolektivima
Sa nekim našim pesnicima, jednim filozofom anarhizma i drugim prijateljima, pravili smo neke hepeninge na kojima smo na bini kuvali špagete. Na dva-tri gostovanja ovog hepeninga oterali su nas sa bine, jer je to bilo previše ludo. Bio sam ubeđen sam da će “Pankrti” trajati koliko i ti hepeninzi. Ali desilo se sledeće: kad smo svirali u Moščanskoj gimnaziji svoj prvi koncert – koji smo inače reklamirali kao “Prvi pank koncert iza Gvozdene zavese” – toliko je puno ljudi došlo da smo se iznenadili. Da su pripadnici sile reda i zakona tom prilikom svratili, ne bi ni mogli da uđu unutra, jer je u sali sve bilo skroz puno, a i da su nekako ušli, ne bi ništa razumeli
Izdavačka kuća Biblioteka XX vek organizovala je, dan pre nego što će se ovaj broj “Vremena” pojaviti na kioscima, svoj sajam knjiga u Novom Sadu i posvetila ga Teofilu Pančiću. Objavio je Teofil u XX veku šest knjiga: Urbani Bušmani 2001, Čuvari bengalske vatre 2004, Kroz klisurine 2007, Vremeplov na remontu 2010, Kritika vatrene moći 2013, svih pet s podnaslovom “Život i smrt u srpskom postkomunizmu”, te Karma koma 2007, a neposredno pred novosadski sajam pojavilo se drugo izdanje Urbanih bušmana, “ojačano” predgovorom Ivana Čolovića i indeksom imena
Snežana, “Dizni”, režija Mark Veb,
scenario Greta Gervin i Erin Kreside Vilson,
uloge Rejčel Zegler, Endru Bernap i Gal Gadot
Zaposleni u Šabačkom pozorištu štrajkuju i u utorak uveče, iako im je direktorka, zbog koje su obustavili rad, najavila kazne
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
