Šta će biti s (crnom) kućom?

U momentu kada se broj „Vremena“ koji držite u rukama nađe na kioscima i u prodavnicama širom Srbije, članovi alternativne kulturne scene u Novom Sadu iščekivaće nove informacije o sudbini poznate Crne kuće, odnosno Omladinskog centra CK13. U četvrtak 25. juna, članovi Udruženja „Omladinski centar CK13“ trebalo bi da napuste prostorije kuće u Ulici Vojvode Bojovića 13, s obzirom na to da tada ističe rok za iseljenje koji im je dalo Udruženje „Kuda.org“, formalni vlasnik kuće.

Crna kuća postoji duže od decenije i za to vreme postala je jedan od centara alternativne scene u najvećem vojvođanskom gradu; to je deo priče oko kojeg se nijedna od zavađenih strana neće sporiti. Iz tog razloga, u gradu u kojem alternativni prostori ne o(p)staju dugo na jednoj lokaciji, navodi o mogućem gašenju, pa čak i rušenju ili benignim promenama jedne ideje sa kontinuitetom, izazivaju veliku pažnju onih koji pozicioniraju svoje društveno i kulturno delanje na marginu.

Mala novosadska priča o prostoru koji je godinama pružao utočište onima koji su previše „riskantni“ za zvanične institucije filovane budžetskim novcem, ovog juna dobija novo poglavlje u kojem (ponovo) iščitavamo da ideja o slobodi, kreativnosti, javnosti, pada u drugi plan pred snažnom nagonskom mašinerijom finansijskog interesa. Ili nam se barem to tako predstavlja.

Rasprava u javnosti je krenula 10. juna kada je Udruženje „Omladinski centar CK13“ (CK13) izdalo saopštenje u kojem navode da je dalji rad centra ugrožen, jer su dobili otkazni rok koji ističe 25. juna. U udruženju su naveli i da im je formalni vlasnik kuće, „Centar za nove medije kuda.org“ ponudio obnovu ugovora, ali su uslovi za korišćenje prostora „dati kao ultimatumi i kao takvi su neprihvatljivi budući da sadrže autoritarne i uzurpatorske zahteve za pravo isključivog odlučivanja i upravljanja u Udruženju CK13, što je suprotno demokratskim načelima po kojima udruženje organizuje svoj rad i funkcionisanje.“

Priča postaje komplikovanija utoliko što umetnici, udruženja, organizacije, kuću imaju na raspolaganju zahvaljujući tome što je 2006. godine kuda.org osvojilo nagradu na osnovu konkursa nemačke Fondacije Schüler Helfen Leben, koja je potom finansirala obnovu kuće. Kuda.org je 2011. učestvovala u osnivanju Udruženja CK13, koje će od 2013. godine samostalno razvijati programske aktivnosti centra i brinuti o njegovoj održivosti. U Udruženju CK13 poručuju da članovi kuda.org nisu aktivno učestvovali u radu Crne kuće i to je dovelo do toga da se neki od njih povuku sa svojih pozicija ili da budu smenjeni.

Takođe, u CK13 navode i to da im je kuda.org predložila da se priključe „Inicijativi za Agrariju“, odnosno udruženjima koja žele da pregovaraju sa gradskim predstavnicima radi dobijanja prostora u nekadašnjoj zgradi „Elektroluksa“, u Ulici Lasla Gala, takođe u širem centru Novog Sada. To je odbijeno, a od Fondacije SHL je zatraženo da se „neželjene posledice preduprede“ tako što bi se vlasništvo nad kućom prenelo na SHL.

Kada su se, u prvih mah, tako postavile stvari, dobar deo javnosti zainteresovan za ovu priču stao je na stranu Udruženja koje je proteklih godina održavalo živim prostor Crne kuće. Zbog toga su za prilično kratko vreme dobili podršku gotovo 40 organizacija, više od 30 formalnih i neformalnih kolektiva, 26 muzičkih sastava, kao i 280 pojedinaca. Takva reakcija ne čudi mnogo s obzirom na to da je pripadnicima alternativne scene još uvek u pamćenju rušenje kultnog Društvenog centra pred mašinerijom koja je označila doba Evropske prestonice kulture i takozvanog „kreativnog distrikta“. Praćeno nedovoljno podržanom lokalnom alternativnom scenom, ovakvi prostori u gradu ili opstaju dugo ili moraju da se „seljakaju“, kao što je slučaj Doma b-612, koji se nalazio na tri lokacije u poslednjih pet godina, a već se govori o tome da će morati da traži novi prostor jer se interesi vlasnika parcela ne tiču mnogo dobrobiti nezavisne scene.

U međuvremenu, članovi Udruženja CK13, kao i oni koji ga podržavaju, ostaju u Crnoj kući i u sredu su osnovali „Autonomnu zonu CK13“, koja je označila početak svakodnevnih programa, koji će trajati sve dok se ne razreši novonastala situacija. U udruženju se nadaju da će doći do sporazuma između Fondacije SHL i

kuda.org-a u vezi sa transferom vlasništva, odnosno da će ono biti preneseno na fondaciju, jer bi se u suprotnom, kako tvrde, aktivirala hipoteka i opstanak Crne kuće bi bio svakako neizvestan.

Đorđe Majstorović iz CK13 kaže da su kuda.org-u poslali dopis preko advokata, kojim traže poništenje otkaznog roka. Oni će ostati u prostoru i, kako poručuju, izlaze samo ako kuda.org otkupi kuću.

„Tokom marta meseca i CK13 i kuda.org su poslale svoje vizije razvoja centra Fondaciji SHL, što je trebalo da posluži kao platforma za medijatorski sastanak u Novom Sadu, kada bi se za to stvorili uslovi nakon ukidanja vanrednog stanja. Do tog sastanka neće doći jer su pregovori završeni nakon što je Udruženje kuda.org jednostrano raskinulo ugovor sa CK13 o korišćenju prostora, i nakon njihovih zahteva koje smo dobili posle toga, a koji se faktički tiču povratka članova kuda.org na upravljačke pozicije u Udruženju CK13, sa kojih su oni podneli ostavke ili smenjeni po regularnoj proceduri. Naglasio bih da, dok su bili na tim pozicijama, prethodnih sedam godina u kontinuitetu, nije bilo nikakvih ideja o reorganizovanju centra sa njihove strane, sve dok CK13 nije odbilo ponudu za priključivanje ‘Inicijativi za Agrariju’ i nakon toga pokrenulo i formalno razilaženje dve organizacije i predložilo SHL-u da zatraži transfer vlasništva“, navodi Majstorović za „Vreme“.

Sukob od početka prati i priča o mogućoj prodaji kuće, kako bi se otvorio put investitoru za izgradnju još jedne višespratnice u Ulici Vojvode Bojovića. Razlog tome je što je parcela na kojoj se nalazi susedna kuća u vlasništvu investitora Ipon-gradnje. Uz to, u javnosti zainteresovanoj za ovaj slučaj već lebde proračuni ko bi tu mogao da profitira, ali niko nije otvoreno progovorio o ovome – tek, ono što se pominje jeste vrednost hipoteke od 165.000 evra i navodi kako kuća vredi znatno više od toga.

S druge strane, u kuda.org demantuju da uopšte postoji ideja da se kuća prodaje, smatrajući da članovi Udruženja „Omladinski centar CK13“ iznose lažne optužbe. U kuda.org su za „Vreme“ naveli da trenutno pregovaraju sa Fondacijom SHL na koji način bi novonastala situacija mogla da se razreši, ukazujući na to da su oni kao osnivači formirali Crnu kuću, a da su potom osnovali i Udruženje CK13 „sa ciljem da se kroz rotaciju mladih ljudi stalno angažuju nove energije“.

„Međutim, pojedinci iz CK13 nakon izvesnog vremena to doživljavaju prvenstveno kao mogućnost ličnog trajnog uhlebljenja i sticanja profita, što je u suprotnosti sa osnivačkim ciljevima i vizijom. U tom cilju CK13 menja sastav Skupštine Omladinskog društvenog centra, kao krovnog zajedničkog udruženja, potiskujući članove kuda.org, odnosno svoje članove i zastupnike. Paralelno s tim čine i druge radnje van dogovora i Statuta organizacije. CK13 je, istovremeno, netransparentno poslovao, blokirajući time saradnju i izigravajući poverenje osnivača“, iznose svoju priču u kuda.org.

Navode i da su se krajem prošle godine obratili Fondaciji SHL da posreduje u rešavanju nesporazuma, ali da partneri iz Nemačke za to nisu imali vremena. Kuda.org je predložio i novi model upravljanja – Asocijaciju organizacija civilnog društva – budućih korisnika Crne kuće kako bi se što više njih uključilo u upravljanje. To, tvrde oni, dovodi do nezadovoljstva CK13, nakon čega dolazi do raskida Ugovora o korišćenju prostora Crne kuće, posle čega započinje „medijska kampanja protiv kuda.org“.

„Kuda.org biva označena kao neko ko ugrožava delatnost i hoće da proda Crnu kuću i odatle izbaci CK13. To nije tačno. Kuda.org ne želi da proda Crnu kuću. Kuda.org želi da Crna kuća i dalje radi, a da, umesto jedne organizacije, Crnu kuću vodi više organizacija. Zajedničko upravljanje bi u tom slučaju podrazumevalo i zajedničku kontrolu i podelu novca“, navode u ovoj organizaciji za „Vreme“.

Iako su iz Fondacije SHL naveli da su zadovoljni razvojem i radom Omladinskog centra CK13, ukazali su i na to da sebe ne vide kao posrednika u rešavanju spora između dve organizacije, ali da se nadaju boljim odnosima. Najgori scenario po alternativnu scenu, ne samo Novog Sada, već i Srbije, bila bi ta da SHL sama odluči da se povuče i proda kuću, ostavljajući organizacije i publiku bez značajnog gradskog prostora.

Reči ispisane na osam jezika, sa ploče na ulazu u Crnu kuću, kako bi „ova kuća mogla da bude od istorijskog značaja“, već su ostvarene. Crna kuća i ljudi koji je čine, kao i svi oni koji su u njoj nastupali ili organizovali brojne događaje, učinili su da se zna za prostor u Vojvode Bojovića 13. Ipak, važnije nego ikad deluje da zbog interesa dveju strana Crna kuća ne bude istorijski značajna samo u kontekstu kulture sećanja jednog grada, već da i dalje bude kontra kulturnom i društvenom mejnstrimu.