O kraju vremena
Najnoviji broj časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Gradac“ posvećen je „kraju vremena“. Na ovu temu napravljeni su intervjui sa četiri ličnosti, od kojih svaka ima naročiti ugao gledanja na fenomen vremena i ideju njegovog manje ili više apokaliptičnog završetka. Četiri sagovornika su američki paleontolog Stiven Džej Guld, francuski istoričar Žan Delimo, francuski pisac i scenarista Žan-Klod Karijer i italijanski pisac i semiolog Umberto Eko. Pojam kraja vremena i filozofsko značenje samog vremena su zahvalan i neiscrpan povod za razgovor. Četiri velike teme, po rečima priređivača, čine glavnu nit koja se provlači kroz ove razgovore: milenijumski kraj 2000. godine, odnosno ideja mapiranja vremena u jeziku i kalendaru; pojam „kraja vremena“ sa dvostrukim prizvukom, religijskim i sekularnim; filozofske i naučne razmere pitanja vremena; naše doba, odnosno šta je to u njemu specifično i kakve su konture budućnosti. Naročito zanimljiv je razgovor sa Žan-Klodom Karijerom, filmskim scenaristom koji je sarađivao, pored ostalih, sa Bunjuelom, Šlendorfom, Brukom, Formanom, Malom i Godarom. Karijer, pored ostalog, u razgovoru kaže: „Jasno je, na primer, ako se osvrnemo oko sebe, da smo stupili u Kali jugu… Ljudi su počeli da rade pokolje samo radi pokolja. Uzmite Ruandu, uzmite plemena Hutu i Tutsi, uzmite kraj Bosne i Hercegovine, Alžir i Kolumbiju, a sada i Meksiko. Više vas ne ubijam iz nekih određenih razloga, ubijam vas da bi vas ubio. Kali juga: ubistva, i neobjašnjiva i bez posledica. Sociolozi govore o ‘sindromu Ratopolis’. Princip vam je poznat: stavite pacove u izvesno okruženje, ali im istovremeno povećajte sledovanja hrane. Kad broj jednom dostigne određeni nivo, oni počinju da divljački ubijaju jedan drugog, čak i ako imaju dovoljno da jedu i piju. Bilo bi zanimljivo povezati pitanje kraja vremena s krajem prostora, koji je u rečenom slučaju, apsolutno relevantan. Ovu ideju politički je obeležio nacizam, na tako neizreciv način da se ne usuđujemo o tome više da govorimo. Međutim, to je možda daleko fundamentalnija ideja nego što mislimo. U svakom slučaju, za pacove jeste.“
„Car je go, ali Cara je baš briga što je go, on i tako go ostaje Car i hvali se svojom golotinjom u stilu ne možete mi ništa“, kaže rediteljka predstave „Razbijeni krčag“ Banjalučkog pozorišta koja u nedelju gostuje u Beogradu
U DKC-u više nije Kultura u blokadi koja je u februaru zauzela ovu bioskopsku salu, već grupa koju predvodi Ratibor Trivunac, aktivista i anarhista. Skupština grada ćuti, deluje da je Kulturni centar pušten niz vodu
Nisu nezadovoljni svi, već samo deo baletskih igrača, piše u saopštenju Uprave SNP-a, i nude dijalog povodom navedenih argumenata zbog kojih traže smenu Aje Jung. Večeras, umesto predstave, za publiku će biti izvedena samo generalna proba "Labudovog jezera"
Kada grad koji nosi titulu prestonice kulture, Zrenjanin, ostaje bez sredstava za projekte, a Beograd obustavlja sve konkurse, to nije administrativni propust, već politička odluka – ocenjuje Jovana Karaulić docentkinja na FDU u tekstu za „Vreme“
Baletski ansambli Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu traže smenu svojih direkcija, Ane Pavlović i Aje Jung
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
