O kraju vremena
Najnoviji broj časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Gradac“ posvećen je „kraju vremena“. Na ovu temu napravljeni su intervjui sa četiri ličnosti, od kojih svaka ima naročiti ugao gledanja na fenomen vremena i ideju njegovog manje ili više apokaliptičnog završetka. Četiri sagovornika su američki paleontolog Stiven Džej Guld, francuski istoričar Žan Delimo, francuski pisac i scenarista Žan-Klod Karijer i italijanski pisac i semiolog Umberto Eko. Pojam kraja vremena i filozofsko značenje samog vremena su zahvalan i neiscrpan povod za razgovor. Četiri velike teme, po rečima priređivača, čine glavnu nit koja se provlači kroz ove razgovore: milenijumski kraj 2000. godine, odnosno ideja mapiranja vremena u jeziku i kalendaru; pojam „kraja vremena“ sa dvostrukim prizvukom, religijskim i sekularnim; filozofske i naučne razmere pitanja vremena; naše doba, odnosno šta je to u njemu specifično i kakve su konture budućnosti. Naročito zanimljiv je razgovor sa Žan-Klodom Karijerom, filmskim scenaristom koji je sarađivao, pored ostalih, sa Bunjuelom, Šlendorfom, Brukom, Formanom, Malom i Godarom. Karijer, pored ostalog, u razgovoru kaže: „Jasno je, na primer, ako se osvrnemo oko sebe, da smo stupili u Kali jugu… Ljudi su počeli da rade pokolje samo radi pokolja. Uzmite Ruandu, uzmite plemena Hutu i Tutsi, uzmite kraj Bosne i Hercegovine, Alžir i Kolumbiju, a sada i Meksiko. Više vas ne ubijam iz nekih određenih razloga, ubijam vas da bi vas ubio. Kali juga: ubistva, i neobjašnjiva i bez posledica. Sociolozi govore o ‘sindromu Ratopolis’. Princip vam je poznat: stavite pacove u izvesno okruženje, ali im istovremeno povećajte sledovanja hrane. Kad broj jednom dostigne određeni nivo, oni počinju da divljački ubijaju jedan drugog, čak i ako imaju dovoljno da jedu i piju. Bilo bi zanimljivo povezati pitanje kraja vremena s krajem prostora, koji je u rečenom slučaju, apsolutno relevantan. Ovu ideju politički je obeležio nacizam, na tako neizreciv način da se ne usuđujemo o tome više da govorimo. Međutim, to je možda daleko fundamentalnija ideja nego što mislimo. U svakom slučaju, za pacove jeste.“
Svedok u procesu Generalštab protiv ministra Selakovića, Estela Radonjić Živkov i njeni advokati, ocenjuju da je postupak protiv nje pokušaj uklanjanja smetnje koja stoji pred već unapred dogovoreno oslobađanje Selakovića
Na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Herceg Novom kao da nije bilo filmova – govorilo se samo o novom dokazu uticaja srpske vlasti na Crnu Goru
Dok organizatori Međunarodnog filmskog festivala u Nišu tvrde da su njihovi programi izuzetno dobro posećeni, snimak sa drona pokazuje da to nije tačno
Na talasu samoorganizovanja u znak otpora prema vlasti, koji je krenuo ne:bitefom, je i akcija „Zbirka (verovatno) nepročitanih drama“
Nakon što je izbačen iz Vile Stanković, Novi Tvrđava teatar Vide Ognjenović je održan na novoj adresi. Dokaz da su želja za stvaranjem i pozorište jači od politike Srbije
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
