O kraju vremena
Najnoviji broj časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Gradac“ posvećen je „kraju vremena“. Na ovu temu napravljeni su intervjui sa četiri ličnosti, od kojih svaka ima naročiti ugao gledanja na fenomen vremena i ideju njegovog manje ili više apokaliptičnog završetka. Četiri sagovornika su američki paleontolog Stiven Džej Guld, francuski istoričar Žan Delimo, francuski pisac i scenarista Žan-Klod Karijer i italijanski pisac i semiolog Umberto Eko. Pojam kraja vremena i filozofsko značenje samog vremena su zahvalan i neiscrpan povod za razgovor. Četiri velike teme, po rečima priređivača, čine glavnu nit koja se provlači kroz ove razgovore: milenijumski kraj 2000. godine, odnosno ideja mapiranja vremena u jeziku i kalendaru; pojam „kraja vremena“ sa dvostrukim prizvukom, religijskim i sekularnim; filozofske i naučne razmere pitanja vremena; naše doba, odnosno šta je to u njemu specifično i kakve su konture budućnosti. Naročito zanimljiv je razgovor sa Žan-Klodom Karijerom, filmskim scenaristom koji je sarađivao, pored ostalih, sa Bunjuelom, Šlendorfom, Brukom, Formanom, Malom i Godarom. Karijer, pored ostalog, u razgovoru kaže: „Jasno je, na primer, ako se osvrnemo oko sebe, da smo stupili u Kali jugu… Ljudi su počeli da rade pokolje samo radi pokolja. Uzmite Ruandu, uzmite plemena Hutu i Tutsi, uzmite kraj Bosne i Hercegovine, Alžir i Kolumbiju, a sada i Meksiko. Više vas ne ubijam iz nekih određenih razloga, ubijam vas da bi vas ubio. Kali juga: ubistva, i neobjašnjiva i bez posledica. Sociolozi govore o ‘sindromu Ratopolis’. Princip vam je poznat: stavite pacove u izvesno okruženje, ali im istovremeno povećajte sledovanja hrane. Kad broj jednom dostigne određeni nivo, oni počinju da divljački ubijaju jedan drugog, čak i ako imaju dovoljno da jedu i piju. Bilo bi zanimljivo povezati pitanje kraja vremena s krajem prostora, koji je u rečenom slučaju, apsolutno relevantan. Ovu ideju politički je obeležio nacizam, na tako neizreciv način da se ne usuđujemo o tome više da govorimo. Međutim, to je možda daleko fundamentalnija ideja nego što mislimo. U svakom slučaju, za pacove jeste.“
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
