Scena

XII

U beogradskoj galeriji „Progres“ u toku je izložba pod nazivom „XII“. Autori izložbe su Mirko Nahmijas, fotograf, i Aleksandar Milivojević, grafiti crtač. Reč je, kako autori kažu, o izložbi „interpretiranih fotografija“, koje nastaju apliciranjem „street art“ slikarstva na fotografiju, a dodatno su okarakterisane kratkim pisanim komentarom i muzičkom podlogom. Autori su svoju inspiraciju ostvarili kroz fotografije velikih dimenzija, oslikanih kombinovanom tehnikom, akrila, poskama i sprejom, dok ih u ovoj multimedijalnoj izložbi, koju možete videti, čitati i slušati, prate i Marko Vidojković, pisac, i muzičar, Boško Ćirković Škabo. Ideja projekta je da se ispitaju granice uobičajene komunikacije umetničkog dela, kao i način interakcije različitih autora u samom procesu stvaranja. Otvorena uz podršku Studija 7, postavka će biti izložena 14 dana.

Beograd i Madrid

Izložba „Primenjena nostalgija“ u Maloj galeriji SANU je, u odnosu na ovoletnje beogradske izložbe – nešto drugo. Posebnom je čine priča o njoj, emocija njenih autora i zabava.

Dragan Kujundžić, renomirani beogradski fotograf, boravio je ovog aprila sedam dana u Madridu, dok je njegova koleginica iz Madrida Karlota Eskribano, gotovo istovremeno, bila u Beogradu. Oni se ne poznaju, i oboje su, nezavisno, u gradu onog drugog fotografijom beležili detalje koji ih podsećaju na grad u kome žive. Rezultat je – „Primenjena nostalgija“. Naime, njihova izložba je jedan od rezultata istoimenog projekta pokrenutog pre tri godine inicijativom Kabineta potpredsednika srpske vlade, s ciljem da se serijom zajedničkih izložbi dva fotografa, jednog iz Beograda i jednog iz zemlje koja predsedava Evropskoj uniji, približimo jedni drugima. Projekat je počeo u vreme kad je Portugal predsedavao EU, a sad je, nakon Francuske, Češke i Švedske, stigao do Španije. Izložba je u Beogradu otvorena poslednjeg dana španskog predsedavanja, a u Madridu su je videli mesec dana pre toga.

„Ja sam, pokušao da nađem Beograd u Madridu“, kaže Dragan Kujundžić. „Ljude, prizore, ulice, zgrade… Moj dojam je bio da sam došao u grad u kom sam već bio, mada mi je bilo prvi put. Grad je mnogo lep, fotogeničan, namešta se sam za fotkanje. Živ je, puno je ljudi po ulicama, kafane, kafići, sve puno celog dana. Vrlo su ljubazni, gostoprimljivi, mada sam imao problema da ih fotkam sve dok nisam naučio par španskih reči – na primer: permeso foto, što znači, valjda, mogu li da vas fotografišem, Islikao sam 5000 fotki, pa je bio težak posao da odaberem 15 koje su na izložbi. Tada je bio neki protest – eto ti sličnosti sa Beogradom, njihov maraton, proslava stogodišnjice Gran Vie, njihove najpoznatije ulice. Ljudi su, ipak, najveća sličnost. Posetioci izložbe i u Madridu i u Beogradu su zbunjeni, ne mogu da prepoznaju da li je na fotki Beograđanka ili Madriđanka. I to ih zabavlja. Koleginica, fotografkinja iz Madrida, malo je setnije videla Beograd, možda zato što je ona i slikarka – verovatno su i njene fotke Madrida tužne. Moje fotke Madrida su vesele, isto kao i fotke Beograda.“

Izložba je otvorena do kraja jula. Glavni junaci sledeće biće Brisel i Beograd.

Beograd i Madrid