Festival autorskog filma
U subotu 23. novembra u Velikoj dvorani Doma sindikata biće svečano otvoren Deveti festival autorskog filma „Pogled u svet“ koji će trajati do 30. novembra. U okviru glavnog programa festivala u Dvorani Kulturnog centra Beograda biće prikazano ukupno 20 novih filmskih ostvarenja, među kojima se nalaze i filmovi Abasa Kjarostamija, Andžeja Vajde, Larija Klarka, Majka Lija, Kena Louča, Aleksandra Sokurova, Otara Joselijanija, Stanislava Muhe, Siniše Dragina, Žerama Enrika i drugih. Na programu festivala je i kontroverzni omnibus jedanaestorice filmskih autora o njujorškom 11. septembru 2001, prikazan nedavno u Veneciji. Od domaćih filmova na glavnom programu biće prikazan novi film Puriše Đorđevića Dobro jutro, dobar dan i laku noć. U okviru pratećeg programa biće upriličene retrospektive filmova švedskog reditelja Jana Troela, koji će biti i gost festivala, zatim filmova turskih reditelja koji žive u zapadnoj Nemačkoj, filmova meksičkog klasika Artura Ripšajna i dokumentaraca Saše Petrovića.
A. B.
Novi broj niške „Gradine“
Novi četvorobroj niškog časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Gradina“ donosi tri temata: antologiju hrvatske proze devedesetih, zatim temat o Džilbertu Kejtu Čestertonu i o književnoj koloniji „Sićevo 2002“. Obiman pregled hrvatske proze devedesetih priredili su Nenad Rizvanović i Seid Serdarević, a u izbor su uvrštene priče Stanka Andrića, Zorana Ferića, Greinera & Kropilaka, Viktora Ivančića, Miljenka Jergovića, Tarika Kulenovića, Roberta Perišića, Eda Popovića, Bore Radakovića, Delimira Rešickog, Đermana Senjanovića, Romana Simića, Ante Tomića i Nevena Ušumovića. Temat posvećen Džilbertu Kejtu Čestertonu čine tekstovi: „Srbi u istoriji: još o Harnaku i tevtonizmu“, „Pravi pruski oficir“, „O spasavanju Srba“, „To što se zove nacija“ i „O srpskoj diktaturi“ Dž. K. Čestertona i ogledi Vilijama M. Klajmona: „Česterton, ‘srpsko Kosovo’ i poziv hrišćanske nacije“ i Rastislava Dinića: „Česterton i srpsko pitanje“. U „Gradini“ su objavljene i besede Svetlane Velmar Janković, Pavla B. Bubanje i Živorada Nedeljkovića, a u ostalim rubrikama objavljeni su prilozi Milice Mićić Dimovske, Jovice Aćina, Srđana Papića, Gorana Maksimovića, Snežane Jakovljević i drugih. Naročito je interesantan tekst „Tako je govorio Barouz“ koji je priredio Dejan Ognjanović, a koji je sastavljen od različitih izjava iz intervjua koje Vilijam S. Barouz davao od 1961. do 1995. godine.
S. V. T.
