Dizajn u Italiji
U Muzeju savremene umetnosti 8. februara otvorena je izložba „Dizajn u Italiji 1945-2000“. Izloženo je 100 predmeta iz stalne postavke Trijenala u Milanu. Izložba prikazuje razvoj italijanskog dizajna u posleratnim godinama obnove, ekonomskog procvata, socijalnih nemira, potrošačkog doba i kraja veka. U postavci se nalaze klasici svetske istorije dizajna kao što su skuteri „vespa“ i „lambretini“, pisaća mašina Valentine, telefon Grilo, lampa Ticio, orman Kazablanka… Kustos izložbe je Silvana Annicchiarico, kustos kolekcije Trijenala. Projekat je realizovan u saradnji sa Ministarstvom inostranih poslova Italije/Direkcija za kulturnu promociju i saradnju; Ambasadom Republike Italije; Italijanskim institutom za kulturu i izdavačkom kućom Gangemi. Biće otvorena do 20. marta 2003.
T. J.
Dobrodošli u Festopolis
Ovogodišnji 31. Fest, koji će se održati pod sloganom „Dobrodošli u Festopolis“ biće otvoren od 28. februara i trajaće do 9. marta. Predsednik saveta Festa Goran Paskaljević najavio je jedan od najboljih programa u poslednjih desetak godina. Biće prikazano ukupno 98 filmova, podeljenih u nekoliko programskih celina: Fest za mlade, Tokovi, SAD danas, Tamo daleko, Svetionik, Đavo u telu, Činjenice i slagalice. Fest će otvoriti Tihi Amerikanac, reditelja Filipa Nojsa, sa Majklom Kejnom u glavnoj ulozi. Program festivala čine filmovi koji su prikazani i nagrađivani na najvećim svetskim filmskim festivalima. Beogradska publika biće u prilici da uživa u filmovima Spajka Lija, Romana Polanskog, Denija Bojla, Akija Kaurismakija, Stivena Soderberga, Pedra Almodovara i drugih. Fest će se odvijati u Sava centru, Kulturnom centru Beograd, Domu omladine i Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Ulaznice za balet „Krcko Oraščić“ i operu „Pepeljuga“ Narodnog pozorišta planule su za jedan dan, ali su se ubrzo pojavile na Instagram profilu ruske agencije Triptix po tri puta većoj ceni. Beograđanima se to nije dopalo
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Lusinda Vilijams je najveća kad se u maniru pripovedača dotakne one Amerike koju naslućujemo, zemlje u kojoj je sve daleko, pa i za najobičniji ljudski dodir moraš da pređeš čitavo prostranstvo, koje nekad može biti širine kuhinjskog stola, a nekad je veličine prerije. Ali, Lucinda Williams je veća i od najveće kad više ni to nije važno, nego je samo važno ko je na dohvat ruke i šta se dešava između dvoje, a njene pesme se vrte u tom vrtlogu koji često izbacuje i neke neželjene stvari. Poenta njenog izraza – da se s neželjenim stvarima neizbežno može živeti – daje epski ton svim pričama o malim ljudima koje je dosad ispričala
Dragan Ambrozić – Kantri danas, Lucinda Williams
(“Vreme” br. 662, 2003)
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
