Zlatni medved za (A)torziju
Petnaestominutni film (A)torzija, mladog beogradskog reditelja i apsolventa na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Stefana Arsenijevića, nagrađen je na 53. Berlinskom filmskom festivalu Zlatnim medvedom za najbolji kratki film prikazan na ovoj prestižnoj filmskoj smotri. Arsenijević je film uradio u produkciji slovenačke kuće Arkadena po scenariju Abdulaha Sidrana. U filmskoj priči smeštenoj u Sarajevo 1994. godine koja, kako stoji u obrazloženju žirija pokazuje snagu umetnosti u ratnim vremenima, igraju Davor Janjić i mlada mariborska glumica Mirjana Šainović. Arsenijevićev film je proletos nagrađen Gran prijem na slovenačkom nacionalnom festivalu u Portorožu.
Smotra arheološkog filma
Četvrta po redu Međunarodna smotra arheološkog filma održaće se od 20. do 26. februara u Narodnom muzeju u Beogradu. Na festivalu će biti prikazamo 14 filmova iz Francuske, Nemačke, Srbije i Crne Gore. Ovogodišnju selekciju čine naučno-obrazovni filmovi koji pokrivaju različite periode i teme a na atraktivan način pristupaju svetskoj baštini, omogućavajući publici da se na interesantan način upozna sa najnovijim arheološkoim istaživanjima u svetu. Uporedo sa filmskom smotrom u Narodnom muzeju će biti otvorena i ižložba „Sahara – ljudi i otkrića“, na kojoj će biti izloženo 50 fotografija Patrika Šapuija nastalih tokom dugogodišnjih istraživanja Francuske arheološke misije u Egiptu.
Festival je organizovan u saradnji Narodnog muzeja, Francuskog kulturnog centra, Gete instututa i Italijanskog instituta za kulturu.
T. J.
Ulaznice za balet „Krcko Oraščić“ i operu „Pepeljuga“ Narodnog pozorišta planule su za jedan dan, ali su se ubrzo pojavile na Instagram profilu ruske agencije Triptix po tri puta većoj ceni. Beograđanima se to nije dopalo
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Lusinda Vilijams je najveća kad se u maniru pripovedača dotakne one Amerike koju naslućujemo, zemlje u kojoj je sve daleko, pa i za najobičniji ljudski dodir moraš da pređeš čitavo prostranstvo, koje nekad može biti širine kuhinjskog stola, a nekad je veličine prerije. Ali, Lucinda Williams je veća i od najveće kad više ni to nije važno, nego je samo važno ko je na dohvat ruke i šta se dešava između dvoje, a njene pesme se vrte u tom vrtlogu koji često izbacuje i neke neželjene stvari. Poenta njenog izraza – da se s neželjenim stvarima neizbežno može živeti – daje epski ton svim pričama o malim ljudima koje je dosad ispričala
Dragan Ambrozić – Kantri danas, Lucinda Williams
(“Vreme” br. 662, 2003)
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
