Dejvid Rasel je od početka osamdesetih prisutan u kinematografiji, kao autor storibordova nekih od najpoznatijih filmova današnjice – Ratovi zvezda: Povratak džedaja, Tumston, Ko je smestio Zeki Rodžeru, Mulen Ruž, Betmen, Letopisi Narnije, Harlemske noći, Vulverin, Boja purpura… Poslednji je ovogodišnji hit Pirati sa Kariba: Salazarova osveta.
U svet vizuelnih umetnosti ušao je sa idejom da stvara stripove. Storibord opisuje kao „režiju pre snimanja“. Storibord je stvaranje vizuelnog identiteta scenarija na papiru, u formi bliskoj stripu, gde se razmatra svaki aspekt budućeg filma pre nego što se upali kamera. Neki režiseri ne koriste ovaj vid pripreme filma, dok drugi ne žele da rade bez storiborda.
Dejvid Rasel će u organizaciji Kulturnog centra „Kaleidoskop“ izdavača istoimenog veb-magazina, 22–23. septembra u Kulturnom centru REX održati master klas o storibordu i konceptualnoj ilustraciji.
„VREME„: Na čemu će biti fokus vašeg predavanja?
DEJVID RASEL: Na umetnosti pripovedanja, kroz snažan i ekspresivan medij storibordinga, a potom i na koncept-artu. Master klas je namenjen filmskim stvaraocima koji će značajnim i korisnim tehnikama unaprediti vizuelno planiranje i snimanje filmova. Počeo sam sa ovim radionicama 2004. godine. Teško je doći do dubinskog poznavanja storiborda, posebno u domenu igranih filmova. Nažalost, retke su studije filma koje nude dovoljan nivo znanja u ovoj oblasti.
Zašto su storibordovi potrebni?
Pa, odgovor je jednostavan: režija je težak i zahtevan posao, koji zahteva multidisciplinarna znanja, među kojima je najvažnije pripovedanje. U saradnji sa storibord umetnikom, režiser može da počne proces vizuelizacije, odnosno stvaranja vizuelne mape puta filma koji snima.
Koliko u vašem radu učestvuju režiser i producent?
Da bi se efikasno radilo, kompetentan storiborder mora da poseduje niz veština, posebno one koje čine osnovnu paletu režiserskih znanja. Tako da se između režisera i storibordera stvara kreativno i plodno partnerstvo, koje udiše život scenariju i osnažuje narativnu viziju.
Kako se postaje storibord umetnik i koji su najveći izazovi?
Nema prečice u učenju umetnosti pripovedanja. Dok je nekolicina talentovanih režisera rođena sa osećajem za narativ, velika većina mora da stekne ova znanja i iskustva kroz vredan rad i mnogo prakse. Sve manje od toga donosi loše rezultate. Uostalom, svake godine gledamo niz filmova sa lošom narativnom strukturom, siromašnom karakterizacijom i dosadnim vizuelnim pečatom.
Filmovi nekada i danas?
Napredak digitalne ere je počeo da razbija stege produkcije tradicionalnog filma i lanca distribucije. Filmadžije širom sveta danas mogu da dođu do kvalitetnih kamera, VFX-a (vizuelnih efekata, prim. nov.) i sistema za editovanje, i da pruže sadržaj stvoren pomoću širokog spektra medijskih platformi. Da li je ovo dovelo do toga da imamo veći broj dobrih stvaralaca? Ne – jer lak pristup tehnikama stvaralaštva ne rezultira boljim kvalitetom. Doba dinosaurusa u ovoj profesiji se, srećom, završava, iako velika prepreka demokratizaciji stvaralaštva i distribucije i dalje postoji. Ali, po mom mišljenju, uprkos svim poteškoćama filmsko stvaralaštvo ostaje najmoćniji medij našeg vremena, i ja iznova i iznova osećam veliko zadovoljstvo kada pomognem da scenariji i vizije talentovanih režisera ožive na platnu.
Kada radite storibord za neki film, da li već znate glumce ili stvarate svoje kombinacije?
Kasting je generalno završen dok ja počnem sa projektom; ipak, storibord umetnici nisu uslovljeni da pri crtanju koriste portretne prikaze izvođača.
Koliko vaša gledišta na savremene političke i socijalne aspekte društva utiču na vizuelne i narativne strane filmova na kojima radite?
Neznanje u ovim oblastima često vodi ka stvaranju plitkih narativa. Nije dovoljno da umetnik zna da crta i slika. Nalazim da posvećen storibord umetnik i strastven pripovedač, kao u mom slučaju, ima duboko razumevanje i interesovanje za čoveka. Privilegija je raditi u ovom izvanrednom mediju, ali i odgovornost. Savremeni filmovi su izuzetno uticajni, i odgovoran umetnik mora da pažljivo pristupi scenariju, nameri i motivacijama režisera čak i pre nego što pristane da učestvuje na projektu. Postoji mnoštvo uvrnutih političkih poruka utkanih u filmove. To su filmovi reditelja čiji je karakter na granici psihopatskog. Susretao sam se sa takvima u prošlosti, i govorim iz ličnog iskustva.
Vaša supruga je sa prostora bivše Jugoslavije. Kako gledate na sve što se ovde događalo?
Veliki sam poštovalac srpskog naroda, koji je pokazao hrabrost i izdržljivost tokom istorije. Groteskni, nelegalni rat NATO-a na prostoru bivše Jugoslavije ostaje kao jedan od najgnusnijih činova novijeg vremena.
Kakav savet možete dati mladim umetnicima u Srbiji koji su na putu da stvore karijeru u vizuelnim umetnostima? Kako im može pomoći moderna tehnologija?
Film, animacija i industrija igara nude sjajne mogućnosti za kreativnu saradnju i umetnički izraz. Mladi umetnici treba dobro da se uvežbaju u odabranoj industriji, jer svaka od njih je izuzetno kompetitivna. Dobri pripovedači – uključujući vizuelne umetnike – uvek će biti traženi, a nove tehnologije, poput AR/VR (augmentovana realnost / virtuelna realnost, prim. nov.), polako će promeniti način kako se priča može ispričati ili iskusiti.
