Zgrada Narodnog pozorišta u Subotici, čija rekontrukcija je trajala dve decenije, poredila se sa „Skadrom na Bojani”. Završena je nakon sedamnaest godina, a plaćena je pola milijarde dinara više nego što je predviđeno
Jedna od najvećih kapitalnih investicija u Subotici, zgrada Narodnog pozorišta, po dužini gradnje mogla bi se uporediti sa onom narodnom “Skadar na Bojani”, dok je po visini ulaganja “skupa k’o Svetog Petra kajgana”, pisao je prošle godine VOICE.
Prvi protokol o zajedničkom finansiranju izrade projektne dokumentacije, rekonstrukcije i izgradnje Narodnog pozorišta potpisan je pre više od 20 godina – 12. februara 2003. godine.
Međutim, od početka njegove realizacije, poslednjih 17 godina radovi na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici su počinjani i zaustavljani, a u odnosu na prvobitni plan završeni su 14 godina kasnije.
U Subotici je cena za adaptaciju, rekonstrukciju i dogradnju zgrade Narodnog pozorišta porasla, kada se saberu sve izmene, za 554 miliona dinara sa uračunatim porezom na dodatnu vrednost.
Podvučena je crta i ispod utvrđenih viškova, manjkova i nepredviđenih radova a 29. aprila objavljena je poslednja, šesta izmena ugovora sa konzorcijumom koji predvodi SMB gradnja.
Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić izjavio je krajem aprila da je u planu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić svečano otvori teatar.
Simbol grada
Zgrada Narodnog pozorišta Nepszinhaz dominira centrom Subotice. Na njenom ulazu, naspram spomenika bizarnoj istorijskoj figuri Josipu Nenadu, šest stubova daju prepoznatljiv izgled centralnom subotičkom trgu.
Ovo reprezentativno zdanje sagrađeno je još 1854. Godine.
Prvi put je Narodno pozorište zatvoreno 1959. godine, kada je zbog popuštanja građevinske konstrukcije pretila opasnost da se pozornica velike sale sruši.
Slična stvar se desila i 1975. kada je građevinska inspekcija na kratko zatvorila zgradu, baš kao i deset godina kasnije, kada je velika sala konačno proglašena neupotrebljivom.
Posle toga ona se koristila tek u par navrata, a posle 1993. nikako.
Narodno pozorište u Subotici predstavlja jedan od glavnih simbola tog grada.
Zgrada je proglašena za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Ipak, najvećim delom je srušena u leto 2007, a u izvornom obliku sačuvano je njenih šest stubova.
Odluku o rušenju teatra donele su stranke koje su tada činile vlast u Subotici – Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i Demokratska stranka.
Stručna javnost i građani bili protiv projekta
Oko 5.000 Subotičana potpisalo je peticiju protiv rušenja teatra 2007. godine.
Stručna javnost je smatrala da je projekat neadekvatan, predimenzioniran i preskup, dok je jedna od primedbi koju su izneli zastupnici referenduma bila i činjenica da bi takvo pozorište zahtevalo i preskupo održavanje koje grad ne može da finansira.
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
