Zgrada Narodnog pozorišta u Subotici, čija rekontrukcija je trajala dve decenije, poredila se sa „Skadrom na Bojani”. Završena je nakon sedamnaest godina, a plaćena je pola milijarde dinara više nego što je predviđeno
Jedna od najvećih kapitalnih investicija u Subotici, zgrada Narodnog pozorišta, po dužini gradnje mogla bi se uporediti sa onom narodnom “Skadar na Bojani”, dok je po visini ulaganja “skupa k’o Svetog Petra kajgana”, pisao je prošle godine VOICE.
Prvi protokol o zajedničkom finansiranju izrade projektne dokumentacije, rekonstrukcije i izgradnje Narodnog pozorišta potpisan je pre više od 20 godina – 12. februara 2003. godine.
Međutim, od početka njegove realizacije, poslednjih 17 godina radovi na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici su počinjani i zaustavljani, a u odnosu na prvobitni plan završeni su 14 godina kasnije.
U Subotici je cena za adaptaciju, rekonstrukciju i dogradnju zgrade Narodnog pozorišta porasla, kada se saberu sve izmene, za 554 miliona dinara sa uračunatim porezom na dodatnu vrednost.
Podvučena je crta i ispod utvrđenih viškova, manjkova i nepredviđenih radova a 29. aprila objavljena je poslednja, šesta izmena ugovora sa konzorcijumom koji predvodi SMB gradnja.
Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić izjavio je krajem aprila da je u planu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić svečano otvori teatar.
Simbol grada
Zgrada Narodnog pozorišta Nepszinhaz dominira centrom Subotice. Na njenom ulazu, naspram spomenika bizarnoj istorijskoj figuri Josipu Nenadu, šest stubova daju prepoznatljiv izgled centralnom subotičkom trgu.
Ovo reprezentativno zdanje sagrađeno je još 1854. Godine.
Prvi put je Narodno pozorište zatvoreno 1959. godine, kada je zbog popuštanja građevinske konstrukcije pretila opasnost da se pozornica velike sale sruši.
Slična stvar se desila i 1975. kada je građevinska inspekcija na kratko zatvorila zgradu, baš kao i deset godina kasnije, kada je velika sala konačno proglašena neupotrebljivom.
Posle toga ona se koristila tek u par navrata, a posle 1993. nikako.
Narodno pozorište u Subotici predstavlja jedan od glavnih simbola tog grada.
Zgrada je proglašena za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Ipak, najvećim delom je srušena u leto 2007, a u izvornom obliku sačuvano je njenih šest stubova.
Odluku o rušenju teatra donele su stranke koje su tada činile vlast u Subotici – Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i Demokratska stranka.
Stručna javnost i građani bili protiv projekta
Oko 5.000 Subotičana potpisalo je peticiju protiv rušenja teatra 2007. godine.
Stručna javnost je smatrala da je projekat neadekvatan, predimenzioniran i preskup, dok je jedna od primedbi koju su izneli zastupnici referenduma bila i činjenica da bi takvo pozorište zahtevalo i preskupo održavanje koje grad ne može da finansira.
Bes i protest srpskih studenata poslužio je kao inspiracija za skulpturu u parku u srcu Londona. Nju je izradio srpski umetnik Vladimir Lalić i tako postao prvi savremenik u Srba čija će skulptura ostati u Velikoj Britaniji
Radovi na četiri od šest muzeja čije je otvaranje najavljeno za Ekspo, trenutno su tek u početnoj fazi. Zato deluje kao nemoguća misija da će taj plan biti ostvaren
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak sedam festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Na isti dan kad je prošle godine Vlada Srbije donela odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab, Katastar Savskog venca je to potvrdio, dodavši i zgrade Kasarne sedmog puka i Starog Generalštaba
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
