Zgrada Narodnog pozorišta u Subotici, čija rekontrukcija je trajala dve decenije, poredila se sa „Skadrom na Bojani”. Završena je nakon sedamnaest godina, a plaćena je pola milijarde dinara više nego što je predviđeno
Jedna od najvećih kapitalnih investicija u Subotici, zgrada Narodnog pozorišta, po dužini gradnje mogla bi se uporediti sa onom narodnom “Skadar na Bojani”, dok je po visini ulaganja “skupa k’o Svetog Petra kajgana”, pisao je prošle godine VOICE.
Prvi protokol o zajedničkom finansiranju izrade projektne dokumentacije, rekonstrukcije i izgradnje Narodnog pozorišta potpisan je pre više od 20 godina – 12. februara 2003. godine.
Međutim, od početka njegove realizacije, poslednjih 17 godina radovi na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici su počinjani i zaustavljani, a u odnosu na prvobitni plan završeni su 14 godina kasnije.
U Subotici je cena za adaptaciju, rekonstrukciju i dogradnju zgrade Narodnog pozorišta porasla, kada se saberu sve izmene, za 554 miliona dinara sa uračunatim porezom na dodatnu vrednost.
Podvučena je crta i ispod utvrđenih viškova, manjkova i nepredviđenih radova a 29. aprila objavljena je poslednja, šesta izmena ugovora sa konzorcijumom koji predvodi SMB gradnja.
Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić izjavio je krajem aprila da je u planu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić svečano otvori teatar.
Simbol grada
Zgrada Narodnog pozorišta Nepszinhaz dominira centrom Subotice. Na njenom ulazu, naspram spomenika bizarnoj istorijskoj figuri Josipu Nenadu, šest stubova daju prepoznatljiv izgled centralnom subotičkom trgu.
Ovo reprezentativno zdanje sagrađeno je još 1854. Godine.
Prvi put je Narodno pozorište zatvoreno 1959. godine, kada je zbog popuštanja građevinske konstrukcije pretila opasnost da se pozornica velike sale sruši.
Slična stvar se desila i 1975. kada je građevinska inspekcija na kratko zatvorila zgradu, baš kao i deset godina kasnije, kada je velika sala konačno proglašena neupotrebljivom.
Posle toga ona se koristila tek u par navrata, a posle 1993. nikako.
Narodno pozorište u Subotici predstavlja jedan od glavnih simbola tog grada.
Zgrada je proglašena za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Ipak, najvećim delom je srušena u leto 2007, a u izvornom obliku sačuvano je njenih šest stubova.
Odluku o rušenju teatra donele su stranke koje su tada činile vlast u Subotici – Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i Demokratska stranka.
Stručna javnost i građani bili protiv projekta
Oko 5.000 Subotičana potpisalo je peticiju protiv rušenja teatra 2007. godine.
Stručna javnost je smatrala da je projekat neadekvatan, predimenzioniran i preskup, dok je jedna od primedbi koju su izneli zastupnici referenduma bila i činjenica da bi takvo pozorište zahtevalo i preskupo održavanje koje grad ne može da finansira.
Počeo je decembar, a rezultati 16 konkursa za projekte u kulturi nisu objavljeni, mada je trebalo još krajem marta. Oni koji stvaraju kulturu, odavno su prestali da ih očekuju
U Beogradskom dramskom opet gostuju pozorišta iz šest glavnih jugoslovenskih gradova članova Putujućeg festivala Regionalne unije teatara, govore svojim jezicima, i – razumeju se
Na konkursu Ministarstva kulture koji je realizovan u neuobičajeno kratkom roku, izabran je Predrag Đaković iz Praga da Srbiju predstavlja na Bijenalu umetnosti u Veneciji projektom „Preko golgote do vaskrsa“
Pred početak „Nušićevih dana“ u Smederevu, Narodnom pozorištu i „Ateljeu 212“ javljeno je da njihove predstave neće učestvovati, iako su bile pozvane. Zvaničan razlog je promena koncepcije, a nezvanični se naslućuje
Na mozaicima antičkog grada Sirmijum održana je turistička manifestacija „Vinski park“ bez dozvole Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. ICOMOS i građani protestuju
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
