Zgrada Narodnog pozorišta u Subotici, čija rekontrukcija je trajala dve decenije, poredila se sa „Skadrom na Bojani”. Završena je nakon sedamnaest godina, a plaćena je pola milijarde dinara više nego što je predviđeno
Jedna od najvećih kapitalnih investicija u Subotici, zgrada Narodnog pozorišta, po dužini gradnje mogla bi se uporediti sa onom narodnom “Skadar na Bojani”, dok je po visini ulaganja “skupa k’o Svetog Petra kajgana”, pisao je prošle godine VOICE.
Prvi protokol o zajedničkom finansiranju izrade projektne dokumentacije, rekonstrukcije i izgradnje Narodnog pozorišta potpisan je pre više od 20 godina – 12. februara 2003. godine.
Međutim, od početka njegove realizacije, poslednjih 17 godina radovi na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici su počinjani i zaustavljani, a u odnosu na prvobitni plan završeni su 14 godina kasnije.
U Subotici je cena za adaptaciju, rekonstrukciju i dogradnju zgrade Narodnog pozorišta porasla, kada se saberu sve izmene, za 554 miliona dinara sa uračunatim porezom na dodatnu vrednost.
Podvučena je crta i ispod utvrđenih viškova, manjkova i nepredviđenih radova a 29. aprila objavljena je poslednja, šesta izmena ugovora sa konzorcijumom koji predvodi SMB gradnja.
Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić izjavio je krajem aprila da je u planu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić svečano otvori teatar.
Simbol grada
Zgrada Narodnog pozorišta Nepszinhaz dominira centrom Subotice. Na njenom ulazu, naspram spomenika bizarnoj istorijskoj figuri Josipu Nenadu, šest stubova daju prepoznatljiv izgled centralnom subotičkom trgu.
Ovo reprezentativno zdanje sagrađeno je još 1854. Godine.
Prvi put je Narodno pozorište zatvoreno 1959. godine, kada je zbog popuštanja građevinske konstrukcije pretila opasnost da se pozornica velike sale sruši.
Slična stvar se desila i 1975. kada je građevinska inspekcija na kratko zatvorila zgradu, baš kao i deset godina kasnije, kada je velika sala konačno proglašena neupotrebljivom.
Posle toga ona se koristila tek u par navrata, a posle 1993. nikako.
Narodno pozorište u Subotici predstavlja jedan od glavnih simbola tog grada.
Zgrada je proglašena za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Ipak, najvećim delom je srušena u leto 2007, a u izvornom obliku sačuvano je njenih šest stubova.
Odluku o rušenju teatra donele su stranke koje su tada činile vlast u Subotici – Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i Demokratska stranka.
Stručna javnost i građani bili protiv projekta
Oko 5.000 Subotičana potpisalo je peticiju protiv rušenja teatra 2007. godine.
Stručna javnost je smatrala da je projekat neadekvatan, predimenzioniran i preskup, dok je jedna od primedbi koju su izneli zastupnici referenduma bila i činjenica da bi takvo pozorište zahtevalo i preskupo održavanje koje grad ne može da finansira.
Uprava pozorišta u Vranju otkazala je izvođenje predstave „Galeb“ navodno zbog tehničkih razloga, čim je saznala da će glumci javno uputiti podršku studentima. Pre Vranja, i upravi Narodnog pozorišta u Beogradu se nije dopalo što su glumci javno iskazali svoj stav
Ministarstvo kulture je objavilo da će Vlada na prvoj sednici glasati o njihovom Rešenju o obustavi izvršenja Tarife, te da će preispitati nepravilnosti u radu OORP među kojima se najviše njih odnose na advokata Dušana Mijatovića
Dokumentarac Srđana Šarenca prikazuje se ove sedmice u Beogradu i Valjevu , a „Vreme“ vodi čitaoce na projekcije
Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Aleksandra Zantaki specijalna izvestiteljka UN za oblast kulturnih prava, tražila je od Vlade Srbije odgovore povodom zabrinjavajućih informacija o Generalštabu, Savskom mostu, Sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
