Teško je naći veći kompliment od činjenice da je sa mog radnog stola u redakciji nestala knjiga Manje Vukotića „Olovne reči.“ Bilo je tu na kamari još knjiga, bilo je i luksuznih i skupih, ali je nestala baš Manjina autobiografija i samo se nadam da je u rukama nekog mlađeg novinara i da će taj iz nje nešto da nauči.
Jedino molim onog ko je knjigu „pozajmio“ da mi je diskretno vrati zbog posvete koju mi je Manjo ispisao, krupnim slovima pisane ćirilice, na skoro celoj stranici predviđenoj za tu vrstu poruka.
Knjigu sam nabavio, pročitao, ali nemam posvetu, pa mi nekako deluje obogaljeno. Nije to ista knjiga kao ona moja.
Duže od pola veka karijere teško je pravedno sabiti u dvestotinak strana, a mene je iznenadio poseban lirski naboj u Manjinim sećanjima na život i karijeru.
On koji je svoju karijeru dobrim delom posvetio sprovođenju krilatice „brzo, kratko, jasno“ raspevan je kao neki pesnik, posebno u opisima detinjstva, mladalaštva i emotivnih odnosa u, kako se to govorilo, „složenim okolnostima.“
Otac se dokopao Amerike preko Zidanog mosta, bio je četnički komandant, a stričevi su bili „Titovi generali.“ Dirljivi su opisi majke koja sa izvora na leđima nosi vodu da zalije skromnu baštu… Manjo kao da je do pojave ove autobiografije krio svoju literarnu prirodu.
Sve dalje su „olovne reči“ o generaciji kojoj i sam pripadam, kada se sve štampalo u olovu, i reči i slike, ali su barem grafički radnici mogli da piju mleko u neograničenim količinama.
Kroz Manjinu novinarsku karijeru i sudbinu prelama se istorija Jugoslavije i Srbije, ali kako to biva sa autobiografijama, reč je o subjektivnom osećaju sveta i okruženja pa neko može osporiti autentičnost pojedinih tumačenja, ali, u svakom slučaju, to jeste knjiga koja doprinosi razumevanju istorije novinarstva, vazda u vrzinom kolu između politike i pravila našeg zanata.
„Izgradili smo pozorište zajedno, što nas prilično uverava u to da zajedno možemo sve! Verujemo da će ova jesen u Srbiju doneti proleće“, poručuje Minja Bogavac u svoje i u ime Reflektor teatra koji prima prve gledaoce
Zagrebačka predstava „Zakopana čuda“ gostuje u beogradskoj Hartefact kući. Glumac Leon Lučev kaže da je to susret naših sadašnjosti i da će privlačiti posebnu pažnju jednih i drugih sve dok se odgovorno ne pogledamo u ogledalo
Drama autorke Karis Keli u režiji Andreja Nosova biće premijerno izvedena 9. oktobra na Velikoj sceni „Mira Trailović“
U odgovoru kojim Uprava Srpskog narodnog pozorišta brani Aju Jung nema argumenata, kažu baletski igrači koji tvrde da ona nema kvalifikacije da bude na čelu Baleta
Željko Hubač, autor monodrame „Čučuk Stana“ Zaječarskog pozorišta koja je pozvana na Reviju Šabačkog pozorišta, smatra da ne treba podržati reviju koja se organizuje iz lukrativnih pobuda
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
