Još od zamiranja snažnih tokova iz ‘80ih – sastavi Padot na Vizantija/Aporea/Anastasia/Lola V Stain/DD Synthesis, Mizar i Arhangel – u Srbiji je bogata muzička scena Makedonije jedva marginalno praćena. Bernays propaganda retko gostuje u ovdašnjim klubovima, a promakao nam je originalni Foltin, gde je u početku bio kontrabasista i kompozitor Oliver Josifovski. Rođen ‘73 u bitoljskom naselju Bair mala, u porodici perkusionista, tokom usavršavanja na konzervatorijumu u Sofiji upoznao je Veru Miloševsku, već prekaljenu kroz dečiji pa ženski hor i saradnju s orkestrom čuvenog gajdaša Pece Atanasovskog, odakle se ugledala na ne manje cenjenu Vanju Lazarovu. Ovaj par je 2001. u Skoplju napravio sopstveni bend Ljubojna (kovanica od ljubov i bojna, ljubav i rat), i debi album Parite su otepuvačka (P.S.O.) 2005. Oliver je izrastao i u producenta, kao što su sami svoji izdavači (Bairo Zakon Corporation, BZC). Kalorijski CD Macedonia Fresh (2008.) je live/unplugged, dok je apstraktno spakovan Pesna za mojate pesna (2009.) zanimljivo uglazbio i žonglira poeziju poznatog makedonskog pesnika i pisca Petre M. Andreevskog. Koncertni In Life (2010.) pojavio se uz magazin ‘Life’. Sledeće godine Ljubojna je svom nazivu počela da dodaje i Brass Fantasy (otud i skraćeno, LBF) jer su dotadašnju postavu (gitara-bas-bubnjevi-udaraljke + klarinet, violina…) dopunili limenom duvačkom sekcijom, a ustalili su se i u velikim dvoranama. Uporedo su puno radili za pozorište, balet i filmove, angažovali se dobrotvorno i ekološki, sve češće pečalbarili, objavili CD u Turskoj… Za proslavu 15-godišnjice nanizali su velike koncerte sa slavnim gostima.
U patiniranoj dvorani Doma sindikata u Beogradu prvenstveno u promotivne svrhe, s ulaznicama po 1.000d. nije bilo ni očekivati više od polu-popunjenosti, ali je ova premijera smesta dokazala da bi se Ljubojna odlično uklopila i u EXIT i u Nišvil, i u Dragačevski sabor, pa i u Beogradski jazz, i Todo Mundo ako ga još imamo.
Insceniran u skladu sa starinskim omotom Radio Luboyna – disko-kugla, neoni i lampioni, šustikle (srp. milje, mak. milence) na pojačalima ‘Marshall’ – koncert je odmah i bez napora uzleteo, jer Ljubojna zrači energiju i toplotu, kao što zelena pijaca u njihovom zavičaju pršti bojama, mirisima i ukusima. Postava 10 svirača iza Vere Miloševske isijava radost muziciranja koja smesta odjekuje u publici, a iznad svega briljira gostujuća s truba Džambo Aguševa. Ostali solisti su diskretna stara škola, pomalo arhaičnih kretnji, ali pravo čudo je nenametljivi doprinos trojice svirača tube (eufonijum i sl.), kroz prefinjene aranžmane koji ih svrstavaju uz Dirty Dozen Brass Band. Od ove sekcije Ljubojne mnogo mogu da nauče i neki od najmodernijih predstavnika Guča-trenda, da i ne pominjemo male bregoviće i sve koji to razvlače k’o gnjecavo testo. Kao što je pravi, veliki koncert Ljubojne u Beogradu sad samo pitanje trenutka, tako i Vi koji se eventualno još zamlaćujete s Mostar Sevdah, imate šansu da upristojite svoj ukus za world/etno trend.
Repertoarski Ljubojna pravi bar isto toliki podvig, jer nam neprestano uši i srca puni biserima raskošne makedonske muzičke tradicije (egejske pesme), a da ne upotrebi nijednu od desetina najomiljenijih i svima poznatih, neretko izlizanih numera te zemlje. Kosturčanki, Tvojte oči Leno, Ogreala mesečina i slične opojno klize ka euforiji, bend ne mora da forsira brzalice i virtuozne unise nego ih smenjuje ležernim razigravanjima. Ne samo lučonoša svog folklora za XXI vek, Ljubojna je zaista ovovekovna, neosetno ubrizgavajući modernizaciju i pod karakterističnim naslovima Kratovo via Brazil, Galičnik via NY, Ohrid via Dolmabače s aktuelnog albuma gde piše i ‘Bitlsi via Bitola’. Od glavnih gostiju na tom izdanju, sunarodnik iz Beograda Vasil Hadžimanov uzdržano je klavijaturama doprineo nekim numerama i uživo, a zatim Vlatko Stefanovski odavno nije bio tako ekonomičan, sažeto demonstrirajući pravo majstorstvo na el. gitari. Njegov/Leb i sol veliki hit Skopje s Ljubojnom doslovno dobija novi život.
Posle sat i po, Vera – jedan od onih besprekornih glasova koji se čisti kao zvižduk udenu kroz sva sviračka tkanja – na bis akapela izvodi Moj golube, pa opet ceo orkestar zaprži; publika na nogama, a teško je pokrenuti ka izlazu. Kad smo kod glasa(nja), Vama je naravno jasno da je sve to bio samo paravan? U stvari, garant ih ujka Džordž platio da dođu i tim neskrivenim, zaraznim uživanjem u muzici destabilizuju ovdašnju predizbornu čamotinju sigurne pobede u prvom krugu.
