Radost, ponos i kajanje

Prvi tribut to album u istoriji ovdašnje popularne muzike Kao da je bilo nekad (posvećen Milanu Mladenoviću) koji se nedavno pojavio u izdanju Circle Recordsa sadrži 15 obrada – tri Šarla Akrobate i dvanaest Katarine II/Ekatarine Velike/EKV. Ambiciozan projekat, posebno za nezavisnog izdavača kome je ovo prvi producentski posao, okupio je Milanove savremenike, saradnike i sledbenike u velikom izazovu reinterpretiranja muzike koju brojni poklonici suviše vole i poštuju da bi ih bilo kakvo novo tumačenje ostavilo ravnodušnim.

Sve tri numere Šarla blistaju: Vrooom (Problem) je moderan, Novembar je prepoznao jednu veliku, potcenjenu pesmu (O, o, o – prvi dub YU rocka), a Darko Rundek je Ona se budi učinio „istinski svetskom“. Muzika EKV-a, logično, teže uspeva da se odupre EKV tretmanu. Najefikasniji postupak primenili su Miško Plavi, Slobodan Trkulja i Feđa Frenklin: harmonika kroz koju je provučeno Milanovo „Anestezija“, diskretan zvuk gitare, malo perkusija i tužno tumaranje kavala – ukucavaju pesmu za Balkan na lošem kraju jednog veka, podsećaju i opominju šta nas je snašlo. Del Arno Band, Darkwood Dub i Tanja Jovićević uspevaju da izmeste EKV muziku na svoj teren, dok Night Shift, Jarboli i Block Out odolevaju većim intervencijama. Prisustvo Milanovih renomiranih savremenika – Koja, Vlada Divljan, Gagi, Gile i Cane – daje ovom izdanju posebnu težinu: zatvarajući Krug oko Milanove muzike, oni pozdravljaju i nove klince, spremne da nastave tamo gde je Milan stao.

O Milanu i ovom albumu, pričaju učesnici i svedoci.

Milutin Petrović (izdavač): „Sedeli smo u kafiću, Jovan Matić iz Del Arno Benda, i slušali EKV. Pili smo pivo i pričali o Milanu.“

Jovan Matić (Del Arno Band): „Ovaj grad, i država, rekao sam, imaju žalosnu tendenciju da suviše brzo zaboravljaju one koji su ih zadužili.“

Milutin: „Trebalo bi mu napraviti spomenik“, dodao je. „Otišao sam do Milanove majke Danice, a zatim do Margite. Pozvao sam i ostale preživele koji su bili potpisani kao autori pesama i dobio dozvolu da radim.“

Koja: „Milutina u to vreme nisam poznavao. Mene je pozvao Vili, moj drug iz detinjstva, koji je Milutinov prijatelj. Video sam da projekat može da bude vredan, ali moglo je sve da ode pogrešnim putem. Mnogo se ljudi muvalo oko EKV-a, mnogo njih bi samo želelo da se na tome obogati.“

Milutin Petrović: „Posle Milanove smrti pojavilo se mnogo lešinara. Jako sam pazio da se tu ne nađu ljudi iz jedne druge ekipe. Ova ekipa oko Taša… šatro rokeri! A takođe ni oni koji su bilo šta prduckali u šovinističkom fazonu. Mislili smo i na ono što je Milan voleo na sluša…“

Vlada Divljan: „Drago mi je da je to uradila kuća Circle Records, jer je čitava ideja nepretenciozna, čista. Oni su ušli u ovo iz pravih razloga.“

Milutin: „Zvao sam PGP jer nisam bio siguran da mogu sve sam da izguram. Vlada Marković, direktor, mi je rekao: „Važi, super, javićemo se mi tebi iduće nedelje, pa ćemo da dođemo da se dogovorimo’. Nisu se javili. Ali, hvala im, jer mi bar nisu naplatili troškove snimanja Električnog Orgazma.“

Petar Janjatović, rok enciklopedista: „Inicijativa za sastavljanje diska sa obradama pesama Milana Mladenovića pokrenuta je još polovinom 90-tih u Sloveniji. Muzičari mlađe generacije spremali su ploču Šarlo je nežan, ali, sem nekoliko snimljenih obrada, ideja nije realizovana.“

Gagi Mihajlović (ex–Katarina II, e–mailom, iz San Franciska): „Milana znam iz XI beogradske gimnazije koju smo zajedno pohađali – bio je dve godine stariji od mene. Svaki momenat je koristio da u dvorištu škole svira Crosby, Stills, Nash & Young…“

Koja: „Meni je svojevremeno poklonio stereo gramofon i neke ploče. Prvi put sam ga video na nekom sešnu u SKC-u – svirao je akustičnu gitaru. Počeli smo da se družimo – Švaba, Branko Potkonjak, Dule Dejanović… Odlazio sam na probe Limunovog drveta i džemovao sa njima.“

Gagi: „Jednog leta u Makarskoj pokupili su nas sa trga zbog galame, kao, glasno smo pevali – možda i jesmo, ko zna.“

Koja: „Svirao sam poslednji koncert Limunovog drveta, sa Gagijem i Vdom, ispred Pankrta. Onda je Gagi otišao, a mi smo se nazvali Šarlo Akrobata. Klub ljubitelja muzike! Milan se uvek radovao kada je trebalo da imamo probu – bio je najvredniji među nama.“

Vlada Divljan: „Ovo je prva kompilacija na kojoj sam dobrovoljno učestvovao. Milan i ja smo ista generacija. Poznavao sam ga još od 1977. ili 1978. godine, kad sam svirao u Zvuku ulice, a Gagi i on u Limunovom drvetu, sretali smo se na manifestacijama kao ‘Rok Blok’ u bloku 45, u Božidarcu, kasnije u SKC-u.“

Miško Plavi (e–mailom, iz Osake): „Njegovu muziku uopšte nisam slušao, mada sam bio član benda nekoliko meseci. Ustvari, počeo sam da slušam EKV tek kad je Milan otišao. Privatno, bio mi je jedan od najboljih drugova i u ovo sam ušao sa iskrenim emocijama.“

Nikola Vranjković (Block Out): „Ja nisam imao želju da ga upoznam – nekad treba ostati po strani. Ali, ipak, kao da sam ga znao – muzika sa prvih albuma Katarine II/EKV mi je pomogla da preživim pet godina u Moskvi, između 1986. i 1991. godine. Nisam to skidao sa gramofona!“

Jovan Matić: „Sretao sam ga po ulicama Beograda, najčešće u vreme prvih velikih protesta protiv vlasti.“

Cane (Partibrejkers): „Ja sam ga pogurao da bude predsednik Rimtutitukija!“

Tanja Jovićević: „Revolucionar u muzici. Strašno je da uvek neko mora da ode da bi mu se odala počast.“

Nikola Vranjković: „Vidiš, kad smisle da je glumac odslužio svoje, dodele mu nagradu za životno delo. Sa muzičarima je još gore, jer nas smatraju degenericima: muzičar treba da umre da bi ga se neko setio.“

Koja: „Meni je najbitnije bilo da ovo, osim posvete Milanu, bude i posveta drugim ljudima iz te ekipe koji nisu više živi – imaš ih sve na CD-u.“

Aleksandar Žikić (rok kritičar): „Da se poslužim rečima Dušana Dejanovića – koji je, nažalost, kao i Ivan Vdović, Bojan Pečar, Margita Stefanović, Dušan Gerzić i mnogi iz priče o EKV, takođe prerano otišao – bio je jedini Milan koji je ikad postojao.“

Dado Topić: „Moja obrada je tribute kolegi koji zaslužuje poštovanje, mali reply na njegovu verziju Istine mašine koju sam tek skoro čuo – oni su to uradili u vrlo dobrom aranžmanu, kreativno i lijepo. Osim toga, Milan je tada napisao ‘Hvala muzičarima koji su uticali na mene’, pa pomenuo Majlsa Dejvisa i mene! (ne, već su u zahvalnici Topić, Chuck Berry, Kraftwerk i Martin Luther King, op. a.) Bio sam sretan i ponosan kad sam to vidio.“

Milutin: „Milan je sek’o vene na Dadu. I pevao je ‘ono sve’ – i Dado što peva i prateće ribe. On je to mogao…“

Tanja Jovićević: „On je zaista bio veliki pevač. A voleo je da peva sa mnom i meni je bila čast da radim sa njim. Naši glasovi su se izvanredno slagali!“

Milutin: Dado je odmah pristao, ali onda je nastao cirkus! Prvo je bio zauzet drugim stvarima a onda me je, posle dva meseca pitao: ‘A šta ja uopšte treba da radim?’ Onda smo mu rekli da uzme Jesen – baš mi je uz njega čučnulo. Poslali smo mu CD da čuje pesmu, pa se koverat izgubio – putovao je mesec dana do Poreča!“

Dado Topić: „Originalna verzija sa albuma Katarine II je u biti live, oni su to odsvirali u dahu, sa puno improvizacije. Ja sam to na neki način htio aranžmanski ‘uhvatit’, da pjesma dobije neku čvršću dimenziju i da ima malo moga.“

Milutin: „Zovem ga posle tri meseca: Dado, ‘ajde više čoveče. Šta radiš? – Evo baš se bavim ovim tvojim – A šta radiš više? – Raspisujem aranžman! Zato je CD kasnio, ali… nije mi žao.“

Koja: „Šarenolika je ploča. Ima dosta novih ljudi. Ja sam nekako mislio da je baš zanimljivo da to uradim sa njima – Kojot i Alek iz Eyesburna. Biljana i Maja iz E-Playa, Sonja Lončar i Manja Đorđević. Imali smo samo dve probe.“

Milutin: „Kojina prva ideja je bila da okupi ove ostale, da uradi jednu stvar u Band Aid fazonu. Onda se predomislio. Snimili su verziju Zemlje od 9 minuta! I ženske glasove je provukao kroz gitarsku distorziju!“

Koja: „Tako mora da bude“.

Milutin: „Onda me je ubedio da snimimo spot.“

Koja: „Naravno da nije slučajno što je u pozadini World Trade Center Belgrade. Zar misliš da bi bez razloga išli čak na Sajam? Tako je pesma dobila novu dimenziju. Mislim, ovo jeste jedna tužna priča sve zajedno, zar ne? U sve to World Trade Center upada jako dobro.“

Nikola Vranjković: „U našem spotu za pesmu Soba ima prikrivene simbolike. Milanova majica sa petokrakom. Klatno. Boje iz njegovih spotova…“

Cane: „Muzika i uticaj, razmenjivanje… Šteta je što ljudi ne komuniciraju više između sebe. Ljudi su zatvoreni u svojim uskim interesima. Milanova verzija pesme Zajedno nosi patetiku ‘onog’ trenutka, a mi smo pokušali da, sa svešću o celoj tragediji, krenemo napred. Da pokažemo malo herojskog optimizma. Opravdano ili ne – ko će ga znati?“

Marko Grubić (Vrooom): „Odlučili smo se za Šarlovu pesmu Problem, koja ima savršenu melodiju, utopljenu u krajnje slobodni rege aranžman. I, da bi istakli lični stav, izvršili smo dve intervencije. Prva je preobražaj rege ritma u electro-jazz, a druga je isticanje melodije refrena na način na koji su Laibach obradili Across the Universe. Rezultat ipak nije pop hit, ali nudi jedan od odgovora na pitanje: šta može da se uradi od esencije kakva je Šarlo akrobata?“

Miško Plavi: „Milutin me je nagovorio da uradim Anesteziju na harmonici. Kako sam već dugo užasnut islamizacijom srpskog duha, za koju je zaslužan i ovaj instrument, prihvatio sam zadatak ne bih li bar malo probio stereotip.“

Milutin : „Novembar je upao u poslednji čas. U „Blicu“ je izašao tekst o pripremi albuma i zove ti Kosta telefonom: ‘Zdravo’ – ‘Zdravo’ – ‘Mi snimili novu ploču’ – ‘Super’ – ‘Na njoj su samo obrade novovalnih pesama’ – ‘Imamo jednu od Šarla akrobate’ – ‘Fino’ – ‘Da ti pošaljem?’ – ‘Pošalji’.“

Goran Kostić (Novembar): „Milan je došao u garderobu posle neke naše svirke na Akademiji i predstavio se punim imenom i prezimenom. Bilo mi je smešno, jer – ko nije znao ko je Milan Mladenović? Ponudio se da nam pomogne i kasnije snimio akustičnu gitaru na našoj pesmi Gledaj kako ljubav umire„.

Milutin : „Trebalo je da bude više ‘drugačije muzike’, ali se baš oni na koje sam računao da će imati iščašen pristup nisu odazvali. Rambo je nešto zezao, hoće–neće, a onda sam prestao da ga zovem. Zoran Predin je pristao, pa mi je napisao da ne može da stigne. Vlatko Stefanovski je rekao da ne radi humanitarne stvari. Lajko Feliks se nije ni javio. Kristale je prešao menadžer, Kepa.“

Aleksandar Žikić: „Milan i EKV su podjednako besprekorno funkcionisali kao kult za određeni, ni danas ne preveliki, broj svesnih i iskrenih posvećenika i kao mejnstrim atrakcija najvišeg nivoa.“

Marko Grubić: „Značaj njegovog stvaralaštva je baš u onom što su mu najviše zamerali, a to je ‘pretencioznost’. ‘Pretenzija’ da se autentičnošću bude interesantan, verovatno je osnovni umetnički motiv koji je davno zaboravljen u našem mejnstrimu, gde ga je svojevremeno Milan ustoličio.“

Jovan Matić: „Obeležio je muziku i poeziju ovog grada. A mi smo, možda prvi put, uspeli da mu se na decentan način odužimo. Drago mi je što je Milutin ovo uspeo da istera, što je Del Arno bend deo toga, a još mi je draže što ćemo prihod upotrebiti za nabavku medicinske opreme. Milan bi se sa tim složio.“

Milutin: „Sve ide Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, za dovršavanje kompjuterskog sistema. Ministarstvo kulture Srbije pokrilo je troškove studija sa 200 hiljada dinara. Beograd 202 i TV B-92 su nam ustupili reklamni prostor.“

Koja: „Evo nas opet u SKC-u. Gomila lepe dece – kao da se vreme zaustavilo. Probaju u onom istom podrumu koji je Milan dobio kada smo počinjali sa Šarlom – uslov je bio da ga očistimo… Zaista apsolutni entuzijazam nas je pokrenuo, a evo, traje i dalje.“

Aleksandar Žikić: „Milan nam je ostavio bezbroj razloga za ponos, radost i kajanje.“

Koja: „Dosta stvari nije radilo kako treba ovih zadnjih petnaestak godina. Sve to je, takođe, odnelo i Milana i ostale.“

Gagi: „Drago mi je što se ovaj album pojavio. Milan u najmanju ruku, zaslužuje tako nešto.“

Petar Janjatović: „Zbog njega, EKV-a, zbog nas matorih, ali i zbog nove publike.“

Gagi: „Njegov potpis u YU rock sceni (or whatever one may call it nowadays) je dubok. Thanx, man. See u later up there…“