Prošle godine u rekonstruisanoj Sinagogi otvoren je Muzej šabačkih Jevreja. Treba odmah reći da je poslednja jevrejska porodica otišla iz Šapca devedesetih godina, ali da je Šabac rekonstruisao sinagogu u znak sećanja na Jevreje koji su nekada bili Šapčani.
Šabac je dugo bio pogranični grad, priča Igor Marsenić, član Gradskog veća, najveći deo trgovine u Srbiji je ulazio preko carinarnice u Šapcu što znači „da je naš grad bio i mesto interakcije ljudi. Otud u Šapcu, usred Srbije, postoje bogomolje svih religija – imamo pravoslavnu i katoličku crkvu, džamiju i sinagogu. Sve te zajednice su nalazile razloge i interese da žive baš u Šapcu.“
U ovom gradu je živela brojna i bogata jevrejska populacija, sa više značajnih Jevreja, među njima je najpoznatiji književnik i prevodilac Stanislav Vinaver. Njegov otac, lekar Avram Vinaver, doneo je prvi rendgen aparat na Balkan. Poznate ličnosti Šapca jevrejskog porekla su Bata Koen i Oskar Davičo. Prvi šabački Jevreji bili su Sefardi, a došli su 1940. godine kao izbeglice brodom iz takozvanog „Kladovskog transporta“. Zaustavljeni su i zarobljeni u Šapcu na putu ka Palestini. Tadašnji gradonačelnik Mile Petrović ih je pozvao, njih više od 1000, da prezime i dao im je hektar svoje šume kako bi mogli da se greju. Neki su smešteni po kućama. Brzo su se pomešali sa domicilnim stanovništvom i započeli poslove. Među pristiglima bio je i proslavljeni fudbaler Kurt Hilkovec, koji je odmah počeo da igra za šabačku Mačvu. Sa okupacijom Jugoslavije, u jesen 1941. godine, svi muški Jevreji streljani su u obližnjoj Zasavici, a žene i deca preživeli su u logoru na Sajmištu samo do aprila sledeće godine. Zahvaljujući Savezu jevrejskih opština Kraljevine Jugoslavije i lokalnim vlastima, spaseno je oko 200 dece, koja su mahom vozovima uspela da prebegnu u Palestinu. Smatra se da nije tek urbana legenda da su jevrejska deca u Šapcu ostajala sa srpskim porodicama. Da bi im sačuvali glave, meštani su ih predstavljali kao svoju decu, a da bi to i dokazali, koristili su čak i imena svoje preminule dece.
Grad Šabac je otkupio sinagogu pre tri godine, i otvorio je kao prostor javnog nasleđa. „Namera nam je bila da ljudi osećaju pripadnost. Među svim tim identitetima, potrebno je malo entiteta“, kaže Igor Marsenić. Stalna postavka, čije formiranje je u toku, biće deo ovog multifunkcionalnog prostora, platforme za razumevanje. „Ja sam Šapčanin, i na putu do škole prolazio sam pored sinagoge koja je bila zapuštena, imala je auru nečeg što treba zaobilaziti. Ovaj prostor sada nosi život, i to se oseća u celom kraju. Mi smo u zdanje koje je simbol istorije uneli savremeni sadržaj“, kaže Igor Marsenić.
Očekuje se da će Šabačka sinagoga uskoro postati turističko mesto.
Šabačko pozorište je ostalo bez 15 predstava zato što je tako odlučila direktorka. Zbog toga 80 posto glumaca ansambla nije stalo na scenu godinu i po dana. Međutim, budžet pozorišta je 15 miliona dinara
Bez obrazloženja, Gordana Vujović v.d. direktorka Muzeja Jugoslavije otkazala je prikazivanje filma Jasmile Žbanić „Blum – Gospodari svoje budućnosti“ na programu Leto u Muzeyu
Od 13. do 20. septembra biće odigrano sedam predstava Bitefa. Rasprodate su karte za rusku, gruzijsku i tursku predstavu, a za ostale nisu
Ministar kulture Nikola Selaković zapretio je da će oboriti konkurs Ekspa za kulturno stvaralaštvo ukoliko podršku ne dobiju kandidati koje favorizuje Ministarstvo, tvrdi izvor „Vremena“ blizak jednom članu komisije, što je zakočilo objavljivanje rezultata konkursa
Dužnost bitefovske zajednice je da kroz ne:Bitef pruži otpor kidnapovanju zvaničnog festivala, kažu u timu koji 20. septembra organizuje ne:Bitef sa gostima i temama koje smo navikli da viđamo na Bitefu
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
