Poslednja bioskopska predstava

Velika se bura podigla oko zatvaranja beogradskog bioskopa „Balkan“, koji je svoju prvu bioskopsku predstavu održao 1899. a poslednju prošlog vikenda, toliko velika da sve više liči na kakvu organizovanu kampanju. Jer još do juče, kada su redom prodavani i zatvarani beogradski bioskopi (o čemu je „Vreme“ pisalo u nekoliko navrata, videti npr. brojeve 915, 935 i 971), i kada je privatizovani „Balkan“ tada jedini pokušavao da preživi pomor, izuzev jalovih apela zaposlenih i pojedinih filmskih radnika, niko od nadležnih se zbog toga nije naročito uzbuđivao.

Sada, međutim, povodom prestanka rada „Balkana“ 28. marta, posebnu protestnu notu uputio je režiser Goran Marković, inače savetnik za kinematografiju ministra kulture, u kojoj između ostalog kaže da je zatvaranje ovog bioskopa „poslednja kap koja je prelila čašu nezadovoljstva filmskih radnika“. Govori se, takođe, kako će Ministarstvo kulture učiniti sve što je u njegovoj moći da se zatvaranju bioskopa „Balkan“ stane na put. Nijedan ministar do sada nije pokušao to da učini, pa ni aktuelni, Nebojša Bradić. Nikad se nije reagovalo na stotine novinskih članaka o rasparčavanju beogradskih bioskopa niti na proteste bivših radnika, malih akcionara, koji su, ruku na srce, najupornije ukazivali na moguće nepravilnosti i na propast bioskopske kulture. Međutim, ono što u konceptu odbrane bioskopa „Balkan“ najviše iznenađuje i celu stvar dovodi gotovo do apsurda jeste velika aktivnost G17 plus, stranke kojoj pripada i aktuelni ministar kulture i koja je čak pozvala građane na proteste. Apsurd je u tome što se zna da je „glavni krivac“, odnosno prvo kupac pa onda i (pre)prodavac svih bioskopa Beograd filma, vlasnik raznih of-šor firmi ovde i onde, biznismen Nikola Đivanović, čovek najbliži baš toj stranci.

U takvoj podeli karata, kada su s jedne strane još od 2007. u čvrstom savezu stajali Agencija za privatizaciju i kupac Beograd filma biznismen Nikola Đivanović, nekada blizak saradnik Mlađana Dinkića, a sa druge strane nije stajao niko – bioskop „Balkan“ je imao zaista male šanse. Uz sav napor zakupca, režisera Darka Bajića, da se bioskop i njegov specifičan repertoar sačuvaju, čak i uz razumevanje i pomoć samog vlasnika, zamisao da se od domaćeg, autorskog, neholivudskog filma preživi i ostvari profit bila je bliža utopiji. I to je od početka svima bilo jasno, kako vlasniku „Balkana“ tako i državi. Nažalost, u nastojanjima da se očuva makar ovaj bioskop država nije prepoznala veliki značaj. Ministarstvo kulture se, u stvari, nikad nije mešalo u privatizovanje Beograd filma niti se kasnije mešalo u tuđe vlasništvo, te je od Bajićevog truda i povremenog vapaja čaršije za bioskopima uvek lagano okretalo glavu.

Sada se najednom setilo da se bioskop „Balkan“ nalazi u zgradi koja je stara 111 godina i koja je pod zaštitom države, a da kulturnu misiju ova zgrada obavlja duže od veka. Ministarstvo najzad namerava da pokrene postupak stavljanja ovog bioskopa u objekte od posebnog kulturnog značaja i kaže da će sa svoje strane učiniti sve da „Balkan“ ostane ono što jeste. Međutim, da li će se vlasnik sa tim složiti, još nije poznato.

KOCKARSKI DUH: Za dve godine, u redovnoj distribuciji bioskopa „Balkan“ prikazano je više od 300 domaćih i stranih autorskih filmova, održano 12 festivala i deset ciklusa poznatih sineasta, a uvedeni su kratki, dokumentarni i studentski film. „Nije bilo lako jer nam niko nije finansijski pomogao, ali smo ipak mogli da nastavimo“, rekao je Darko Bajić. „Međutim, vlasnik je odlučio da renovira prostor i mi tu ništa ne možemo.“ Postavlja se pitanje zašto vlasnik renovira prostor i zašto su se najednom svi uspaničili oko toga? Panika je, doduše, na mestu ako se ima u vidu da vlasnik sa svojom imovinom može da radi šta hoće, pa ako poželi i da umesto bioskopa otvori kockarnicu, o čemu već poduže kruže glasine. Stižu doduše i uveravanja da će bioskop biti renoviran i rekonstruisan, i da će nakon renoviranja imati istu svrhu. Ako je tako, čemu onda protesti?

Drugo pitanje glasi: ko je vlasnik bioskopa „Balkan“? Prvo je većinski vlasnik Beograd filma od 2007. bio Đivanović, koji je vlasništvo preneo na svoju firmu sa Bahama, pa je govorio kako nije više on vlasnik, nego njegova firma. Firma sa Bahama je od svakog bioskopa napravila zasebno preduzeće podrugljivog naziva, pa je „Kozara“ postala Beokona, „Jadran“ Beojana, „Balkan“ Beobana… Te firme su preprodate navodno kiparskim firmama Zerosum partners i Šatnel limitid, a daljom trgovinom vlasnik bioskopa „Balkan“ postalo je izvesno preduzeće za igre na sreću – kladionica Maks bet. E, taj Maks bet sada renovira bioskop pa su se vlasti uplašile da bi kakva kockarska bruka iz toga mogla izaći, a uplašio se navodno i G17 plus. Svi su glasni u protestima, iako možda već prekasno, pa se čini ili da hoće da budu upamćeni po dobru ili da im stvarno savest ne da mira što je onaj prirodni sinepleks („Balkan“, „Jadran“, „Kosmaj“, „Zvezda“, „20. oktobar“, „Odeon“, „Kozara“…) kojim bi se svaki grad ponosio zauvek nestao. Ipak, kockarnica u zgradi „Balkana“ bila bi previše, pa je pitanje volje države da bioskop zadrži i da uloži u ono što je već prodala.

Bioskop star 111 godina

Istorijat bioskopa „Balkan“ i zgrade u kojoj je smešten počinje u drugoj polovini XIX veka. Istoričar filma Dejan Kosanović je zabeležio da je zgradu oko 1867. godine na temeljima nekadašnjeg turskog hana napravio ugostitelj Đorđe Pašona da bi u nju smestio kafanu sa hotelskim sobama na spratu, a lokal je nazvan „Bulevar“. Kosanović navodi da je vlasnik Pašona, da bi privukao goste, redovno angažovao ženske orkestre iz inostranstva (austrijske ili češke damen-kapele) i njihov „tingl-tangl“ program, kako je onda, prema nemačkom, nazivan estradni muzičko-igrački nastup. Godine 1896. Herbert Vivien, dopisnik „Dejli ekspresa“ i „Morning posta“ iz Londona, opisuje „Bulevar“ kao beogradski mjuzikhol.

„Pevačice i igračice su stanovale u hotelskim sobama na spratu, što dopušta pomisao da se kod ‘Bulevara’ mogla naći i druga vrsta razonode“, piše Kosanović. „U velikoj (današnjoj bioskopskoj) dvorani kod ‘Bulevara’ organizovane su razne priredbe, koncerti i zabave. Krajem devetnaestog veka tu su dvoranu za svoje zabave često koristila razna zanatlijska i radnička udruženja. Za vreme Majskog prevrata 1903. godine, ‘Bulevar’ je bio jedna od pet kafana iz kojih su zaverenici pošli na izvršenje svojih zadataka. U ovoj dvorani je avgusta 1903. godine osnovana Srpska socijaldemokratska stranka.“

Prva bioskopska predstava u Beogradu održana je 6. juna 1896. godine na Terazijama, u kafani „Zlatni krst“, a prvi pouzdani podaci o filmskim predstavama kod „Bulevara“ datiraju iz 1899. godine, kada su tu gostovala dva putujuća bioskopa – jedan je samo reklamiran kao „sinematograf“, dok je drugi nosio naziv „Amerikanski bioskop“.

U istoriji „Balkana“, koju je Dejan Kosanović pažljivo rekonstruisao, navodi se da su se na prelazu dva veka u sali „Bulevara“ održavale predstave pozorišta „Orfeum“ velikog srpskog glumca i pisca Brane Cvetkovića, a da je tokom 1907. i 1908. ovde radio stalni bioskop izvesnog Pavla Tice.

Godine 1909. u ovoj zgradi počinje sa radom prva opera u Beogradu. Nju je, bez pomoći države, organizovao i vodio Žarko Savić. Iz tog vremena potiče i današnja unutarnja dekoracija sale. U zgradi koja se od tada naziva „Opera“ prikazan je 1910. godine „hronomegafon“ – ozvučeni film – francuske firme Gomon, koja će do početka Prvog svetskog rata ovde prikazivati filmove. Od 1918. godine „Opera“ postaje stalni bioskop u kome se prikazuju najpopularniji kaubojski i avanturistički nemi filmovi.

Promenivši vlasnike, početkom 1928, bioskop je promenio i naziv, i umesto dotadašnjeg „Opera“ dobio je naziv „Balkan“. Dvorana bioskopa je temeljno obnovljena 1980. godine. Privatizovan je 2007, kada njegov većinski vlasnik postaje biznismen Nikola Đivanović. Bioskop „Balkan“ je radio do prošle sedmice. Sada je „u rekonstrukciji“, a njegova dalja sudbina je neizvesna.