Izlazak osveženog i umivenog drugog izdanja Yu rock enciklopedije predstavlja izdavački poduhvat i prvorazredan događaj koji izaziva dužno poštovanje i pozor, baš kao i pre tri godine kada se pojavila pred čitaocima prvi put
„Pa ti si jedan velikosrpski kroatofil!“, reči su koje je tada Petru Janjatoviću uputio hrvatski pisac Zoran Ferić reagujući na kontroverze koje su pratile pojavu prvog izdanja njegove Ilustrovane Yu–rock enciklopedije 1960–1997 u proleće 1998. godine. Većina tadašnjih prikaza knjige bila je izrazito afirmativna, ali bilo je i drugačijih viđenja. Tako su u Beogradu Janjatoviću spočitavali fasciniranost zapadnim delovima bivše SFRJ, u Zagrebu upravo suprotno uz upozorenje Ne vjeruj Srbima ni kad se bave yu-rock enciklopedistikom, dok je u Sarajevu Janjatoviću zamerena tobožnja apolitičnost i to da je toliko iskrivio sliku istorije SFRJ rokenrola da njegova knjiga „može potpuno negativno da utiče na budući naraštaj muzičkih kritičara“. Janjatović je zadnje korice drugog izdanja ove kapitalne knjige koja se pod nešto drugačijim naslovom Ilustrovana ex–Yu rock enciklopedija (1960–2000) nedavno pojavila u knjižarama u izdanju autora (prethodno izdanje objavila je Geopoetika), upravo ukrasio ovim i drugim citatima iz prikaza knjige objavljenim svojevremeno u novinama država na prostoru od Triglava do Đevđelije, i to ne bez izvesnog zadovoljstva što su reakcije na pojavu Enciklopedije umnogome bile paradigmatične za balkanska posla s kraja XX veka. Izlazak osveženog i umivenog drugog izdanja Yu rock enciklopedije predstavlja izdavački poduhvat i prvorazredan događaj koji izaziva dužno poštovanje i pozor, baš kao i pre tri godine kada se pojavila pred čitaocima prvi put.
NOVINE: Šta drugo izdanje donosi? Prvo što se primećuje to je bolje pakovanje, odnosno tvrde korice, a zatim i značajan broj novih fotografija i adekvatnih ilustracija (npr. autoportreti Arsena Dedića i Ivice Percla, divan omot aktuelnog albuma Francija Blaškovića itd.). U odnosu na prethodno izdanje dodate su neke nove odrednice (kao što je ona o katoličkoj kler-rok grupi Žeteoci, Tomiju Sovilju, solo karijerama Darka Rundeka, Zorana Predina etc), a sam tekst je dopunjen novim podacima i dopisan za period između dva izdanja knjige – od 1997. do 1. aprila 2000. kada je knjiga zaključena, i umnogome očišćen od materijalnih i drugih grešaka. Novine su i specijalni dodatak u vidu pregleda recentnih rok festivala (neke važne manifestacije, poput zagrebačkog Yu-rock momenta npr., nisu uvrštene zbog toga što autor nije uspeo da dođe do kompletnih podataka) i pregled specijalizovanih rok časopisa koji su činili jedan važan i zaslužan deo rokenrol infrastrukture svog vremena.
„Meni sada prvo izdanje izgleda kao demo snimak u odnosu na ovo“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Petar Janjatović, i kao naročito značajno ističe što je posle prvog izdanja dobio gomilu mejlova i poruka u kojima su se najdobronamernije javljali različiti ljudi sa mnogim korisnim sugestijama i informacijama koje je iskoristio za ovo dopunjeno izdanje. Na koju količinu dobrih vibracija je naišla pojava knjige najbolje ilustruje događaj da je od izvesne Petre sa kojom se Janjatović slučajno upoznao, Nemice koja trenutno radi u Zagrebu i dobro govori tzv. srpskohrvatski jezik, mesec dana posle susreta dobio indeks imena koji je nedostajao prvom izdanju. Ona ga je sama uradila i poslala mu.
FUKARA I RAJA: Kao što je to bio slučaj i ranije, i ovde je zasebno izdvojen deo posvećen rokenrol produkciji u SRJ od 1991. do 2000. godine. Kako je izlazak knjige zgodna prilka za rekapitulacije, na pitanje kako iz svoje kritičarsko-hroničarske vizure ocenjuje domete domaćeg rokenrola u poslednjoj dekadi, Janjatović kaže da se tu mešaju dva kriterijuma. Sudeći samo po količini i naročito kvalitetu objavljenih albuma, poslednja decenija mogla bi se oceniti kao prilično jadna i siromašna. Ali, kako nam je svima poznato u kakvom smo blatu živeli, i uzimajući u obzir taj opšti kontekst i muku sa kojom su se rok autori sretali u svom radu, Janjatović smatra da je prethodna decenija u pogledu rokenrola bila bolja nego što smo zaslužili, i po kvalitetu ispred produkcija ostalih ex-jugoslovenskih republika. „Iz ovog perioda moglo bi da se izdvoji najmanje 15 kvalitetnih i značajnih albuma, a ovih deset odvratnih godina nisu zaslužili da imaju ni tih 15 dobrih ploča. Zbog toga na ovaj period gledam mnogo pozitivnije nego što bih objektivno mogao. A možda je i prerano za definitivne sudove“, kaže Janjatović. Zamoljen da navede autore i grupe koje lično smatra najboljim izdancima rokenrola pod Miloševićem, Janjatović pominje bendove Kanda Kodža i Nebojša (naročito njihov album Igračka plačka), Bjesovi, Darkwood Dub (uprkos svojevrsnom manirizmu kojem su skloni), grupu Hazari u oblasti etno zvuka (umnogome neostvarenog opusa), a od autora Nikolu Vranjkovića iz Block Outa koga smatra jednim od najznačajnijih autora domaće scene. Od svežih snaga Janjatović izdvaja renesansnu pojavu Nemanje Kojića Kojota iz Eyesburnea i talenat Draga Senića iz Qrvea. Pesma koja po njemu najbolje ilustruje iskustvo življenja u Srbiji poslednjih deset godina, a koja mu prva pada na pamet, je pesma Ramba Amadeusa sa njegovog albuma Titanik iz 1996. – Otiš’o je svak ko valja : „To je tačno to – ostala je samo fukara i raja, i mi s njima na bijelome lebu…“
Na pitanje kakvi su mu dalji planovi, Petar Janjatović kaže da mu sledi promocija knjige po SRJ i ex-jugoslovenskim državama, u kojima će se potruditi da obezbedi njenu normalnu distribuciju. Koliko je interesovanje svojevremeno vladalo za pojavu Yu rock enciklopedije van granica naše zemlje govori i to da su kod naših zapadnih suseda u opticaju bile fotokopije knjige, a da se na aukciji rariteta u okviru disko marketa u zagrebačkom klubu Tvornica original kotirao prilično visoko, sa zavidnom početnom cenom od oko 180 kuna. Osim promotivnih aktivnosti Janjatović najavljuje izlazak enciklopedije na CD formatu i novo, prošireno izdanje antologije domaćih rokenrol tekstova Pesme bratstva i detinjstva, koje od 1993, kada se na kratko pojavilo, više nije bilo u prodaji, ali i zbirku kratkih priča koju do sada još nije davao na uvid javnosti.
Oktobarske promene su se romantično posmatrale i kao veliki civilizacijski i kulturološki skok u odnosu na doba Miloševića, a dosovski političari su voleli sebe da predstavljaju kao decu rokenrola, koji propagira iste vrednosti kao i politička opcija koju oni nude Srbiji. Da bi se,valjda, potcrtala prirodna veza rokenrola i političke opozicije Miloševiću, pred prošlogodišnje izbore lansirana je fantastična priča da je predsednički kandidat Vojislav Koštunica veliki fan Igi Popa. Kasnije je to revidirano, pa je rečeno da je Koštuničina naklonost na strani Rolingstonsa. Pošto je postao predsednik SRJ, jednom prilikom na pitanje da li će založiti svoj autoritet da dovede grupu svoje mladosti u Beograd, Koštunica je odgovorio da bi dolazak Stonsa usrećio samo deo srpskog naroda, a njemu je stalo da usreći celinu. A Stonsi i nisu njegova omiljena grupa. Ako već mora da kaže ko je njegov favorit, onda bi to sasvim sigurno, zašto i to da ne kaže, bio – Elvis Prisli.
Što se tiče muzičke karte ostalih političara, i funkcioner na vlasti, guverner Narodne banke Mlađan Dinkić aktivan je sa svojim bendom Monetarni udar, a na koncertu na ovogodišnjem Exitu gost u pesmi EKV-a Novac u rukama bio mu je republički ministar finansija Božidar Đelić najavljen tom prilikom kao Boža Gulikoža. Zoran Šami i Zoran živković primećeni su na koncertu Darka Rundeka; Vladan Batić je majstor tango plesa i nije ga teško zamisliti sa ružom u zubima i kordobez šeširom na glavi; Nenad Čanak je u mladosti promenio nekoliko rok grupa od kojih se jedna sasvim pankerski zvala Četvrti rajh, a jedan od njegovih prvih poteza na vlasti bio je da za TV Pink snimi raskošni spot sa svojom verzijom Sinatrinog napeva My way; Milan St. Protić za sebe voli da kaže da je dete beogradskog Novog talasa; srpski premijer Zoran Đinđić slomio je otpor Zvezdine uprave i omogućio Zdravku Čoliću koncert na Marakani, na kojem je uredno cupkao u loži sa Čedom, a viđen je i na Saboru trubača u Guči; visoki funkcioner DS-a Srđa Popović nalazi se u Yu rock enciklopediji kao basista nekadašnje grupe Baal. Konačno smo i saznali muzički ukus bivšeg nam predsednika. Slobodanu Miloševiću su po njegovoj želju u zatvorsku jedinicu u Ševeningenu njegovi advokati doneli muzički stub i tri CD-a – Frenka Sinatre, Džipsi Kingsa i Selin Dion.
O trenutnom stanju domaćeg rokenrola govori činjenica da se na prste jedne ruke mogu pobrojati rok izdanja objavljena ove godine, od kojih je većina snimljena ranije. Budućnost u tom pogledu ne izgleda naročito svetla, pogotovo kada se uzme u obzir potpuni haos u kojem se nalazi domaća diskografija i mediji, a posebno nepostojanje pravnih i drugih regulativa koje bi dovele u red ovdašnje muzičko tržište. Ministarstvo kulture je početkom ove godine, nedugo posle svog konstituisanja, formiralo ekspertski tim koji je imao zadatak da definiše tranzicioni model kulture i postavi osnove i pravni okvir za buduće funkcionisanje između ostalog i domaće diskografije i opšteg ambijenta u kom bi delovala popularna kultura. U martu je Dimitrije Vujadinović, koordinator ovog ekspertskog tima i savetnik republičkog ministra kulture, za „Vreme“ izjavio da se intenzivno radi u regulisanju pitanja piraterije, autorskih prava, medijskih monopola, izdavaštva, i da će prvi koraci novih vlasti u tom smeru uslediti vrlo brzo. Na naše insistiranje da bliže odredi pojam „vrlo brzo“, gospodin Vujadinović je rekao „najkasnije za mesec dana“, što je značilo do polovine aprila. Od tog kranjeg roka prošlo je evo pet meseci, i apsolutno ništa nije urađeno. U razgovoru sa Petrom Janjatovićem nalazimo jedino kao logično objašnjenje da neko od toga ima koristi, jer bi problem piraterije mogao da se reši za svega nekoliko dana. Kada su u pitanju nove vlasti, Janjatović ima sa svojom knjigom i još jedan problem, a to je naravno rad famoznih komisija koje bi trebalo da rade na oslobađanju knjige od poreza na promet. „Ja sam uredno podneo potrebnu dokumentaciju još pre dve nedelje, i dobio informaciju da će Komisija zasedati početkom septembra, valjda kada se vrate sa odmora, šta li. U tzv. komunističkoj SFRJ i u periodu do 5. oktobra oporezivanje nikada nikome nije bilo problem, a sada je to odjednom postalo velika komlikacija. Takvih aljkavosti i brljanja novih vlasti ima neopevano mnogo, i naravno da se sve to vidi i u diskografskoj industriji“, kaže Janjatović. „A kada su mediji u pitanju, najveći pomak je što više nema pornića na TV Palmi, što je ojadilo veliki procenat stanovništva.“
Među novim izdanjima kultne izdavačke kuće LOM, jedne od mnogih koje ne učestvuju na Sajmu knjiga, su i romani Hamsuna i Oksane Vasjakine koji debituju na srpskom jeziku i niz novih prevoda klasika i savremenih autora
Jovana Petronijević je iz Kulturnog centra Beograda premeštena u Teatar Vuk, na njeno mesto je postavljen Goran Čpajak, a KCB je već 16 godina u v.d. statusu
Zoran Kesić, Nataša Ninković, Mirjana Karanović, Dragan Mićanović, Anita Mančić, Milan Marić, Nikola Kojo i drugi sa crne liste deo su Blacklist festivala koji će biti u 25 gradova Srbije
Ruke su i dalje naš najbolji alat - rekao je Vladimir Stankovski na dodeli nagrade međunarodnog konkursa na temu „Ruka“, čiji je cilj bio povratak analognoj karikaturi
Prema analizi Nezavisne kulturne scene, država je na konkursima za kulturne projekte ove godine potrošila 1.416,500 evra na sumnjive projekte. Za projekte Lazara Ristovskog i Aje Jung dala je više od 315.000 evra. A ostalima - šta preostane
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
