Foto: Slaughter horror film festival
U petak u bivšoj doljevačkoj klanici počinje festival horor filma, takozvani Slaughter Fest. Ulaz je besplatan, a prevoz iz Niša i Leskovca je organizovan
Na Slaughter Festu, koji će od srede do nedelje (5. do 7. jul) treći put biti održan u bivšoj doljevačkoj klanici posetioci će moći da pogledaju trideset dugometražnih i kratkih horor filmova svetske produkcije.
Ulaz je besplatan svake festivalske večeri, a za posetioce iz Niša i Leskovca organizovan je i prevoz.
Za nagradu „Zlatna macola“ nadmetaće se i francuski film Supstanca, koji je nedavno u Kanu dobio nagradu za najbolji scenario, prenose Južne vesti.
Na repertoaru su i filmovi „Titan“, italijanski horori „Bunar“ i „Mimi, princ tame“, kao i domaća ostvarenja „Radnička klasa ide u pakao“ i „Videoteka“.
Nisu samo filmovi
Selektor programa i umetnički direktor festivala je Dejan Ognjanović, čiji je roman „Zadušnice“ bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu ove godine.
On će u subotu (6. jul) od 13 sati biti i moderator tribine „Horor u video-klubovima“ u Deli prostoru u Nišu, gde će govoriti i scenarista i reditelj Luka Bursać, vlasnik video-kluba MB Miško Jančić i stručnjak za retke horor naslove i koautor emisije Šok koridor Nenad Bekvalac.
Predsednik žirija na festivali biće Romen Pol iz Luksemburga, koji je 33 godine radio na Međunarodnom festivalu fantastičnog filma u Briselu.
Osim projekcije filmova i muzičkih nastupa, u bivšoj doljevačkoj klanici biće priređena i izložba originalnih skulptura umetnika Arpada Slančika.
Kako je ranije najavljeno, otvaranje festivala se planira na istorijskom lokalitetu u tvrđavi Korvin grad (Koprijan).
N.R. (Južne vesti)
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Ksenija Radulović:
Otvaranje granica – stručna recepcija Bitefa u Srbiji;
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 2023.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
