Baština
Pred 150. rođendan Mileve Ajnštajn
Ministarstvo kulture priprema obeležavanje 150. godina rođenja Mileve Ajnštajn: kupljena je prepiska nje i Ajnštajna, i obnavlja se njena rodna kuća koja neće ličiti na original
Ako ste barem malecki TV manijak, sigurno ste shvatili da vam većina ljudi koji se pojavljuju na malim ekranima – nešto prodaje, da ne kažem uvaljuje. Svi ti menadžeri, PR eksperti, putujući prodavci, zadovoljni konzumenti, pretplatnici, korisnici i slučajni prolaznici. Obrni-okreni, sve se vrti oko love, bato, ili da se stručno izrazim, oko marketinga. Ipak, ne mogu reći da su nam TV reklame sofisticirane, niti da smo dostigli pristojan stepen konzumentske kuture. Ovde je još najbolja reklama ona koja se rimuje, najbolji slogan: I to nije sve… a komparativna vrednost proizvoda – jeftinoća.
Eto, protekle subote mi đavo nije dao mira pa sam po beogradskim hipermarketima pošao u potragu za (mislićete da sam lud ili neviđeni snob) kokosovim mlekom u konzervi. I to nije sve! Prvo, malo me bila sramota kada su me u subotnjoj šoping groznici prodavci gledali ko ludaka, pa onda objašnjavam i pokazujem rukama – eto nisam normalan, šta da radim, ne nije ko pavlaka, nije ni sojino mleko, nema veze, navratiću drugi put.
Tražeći to prokleto kokosovo mleko, video sam, braćo i sestre, vas i mene u salama veličine katedrale, sitne i beznačajne, kako u znoju lica svog guramo kolica, poput Noe trpamo od svega po dva, nadajući se da će nas neki Viši promisao staviti kao dvadesetog kupca i nagraditi belom tehnikom. U jednom hipermarketu, najvećeg srpskog prodavca – grupa građana načičkala se oko skupocenog automobila. Videli ste sigurno na „Vestima“ B92, zalepili se ljudi ko muve u pozi koju engleski mediji nazivaju „goat fuck“. To je kad, recimo, Koštun ili Tadić ‘oće da daju izjavu, a novinari se propnu jedni preko drugih i poturaju mikrofone, mobilne, bože me oprosti, ko koze kad brste lišće po Dalmaciji, il’ se mrče. Šta traži grupa građana Za Skupa Kola – misterija je rešena, u pitanju je nagradna igra. Ko najduže bude držao ruku na kolima, na kraju će ih i dobiti. Držalac ima postati Imalac! Svaka tri sata mogu da obave fiziološke potrebe, kad je fajront, pale kući, ujutro opet – ruku na kola. Holivudski siže, zamislite o čemu razgovaraju satima, slobodna im samo jedna ruka, ima li podmetanja, štipanja, guranja, milovanja, muvanja, hrabrosti, ljubomore i novih poznanstava. Ko izdrži – voziće!
Drugi primer su automobili koje su osvojile pivopije, iako je slogan glasio – Muškarci znaju zašto, jedan automobil je osvojila žena – Žene znaju kako! Dobitnici su, zamislite, nahovani, dakle neko je dao glas za njih, pa molim gornji naslov da mi glas pozajmi, ako me izvuku – Ministar Tihi, ili može Prle ako prednji ministar nema vremena.
Uopšte, odjednom je zavladala pomama za instant igarama gde odmah dobijaš lovu, mobilni, dopunu, auto, ili putovanje. Nije važno kakav je proizvod, niti činjenica da bi ga kupio bez obzira na nagradu. Važno je učestvovati.
Na BN televiziji svoj nauk o seksologiji gledaocima predstavlja Savo Bojović. Pita gospođa – što ne može da doživi orgazam, kaže nije mogla ni njena majka, da nije nasledno? Savo joj sve polako objasnio, te vatanje, te milovanje, pa polako, a uz to ima specijalna krema za seksualnu stimulaciju od koje žene načisto polude, a magični afrodizijak se zove, gle čuda, po autoru SavaBo. Da ga nije krstila DžejLo, keve ti Ro?
Pa de si bio Savo sve ove godine dok sam kao pubertetlija slušao bajke o španskoj mušici, pepelu u pivu, duvanju i dahtanju za vrat i svim ostalim nenaučnim vudu preparatima. Draga deco, tu je SavaBo, pa razmažite!
Kad smo kod dece, obrazovanje je svakako na prvom mestu. Ima neki privatni univerzitet, ona i on se nešto zevzeče po terasi, vataju zjala, ništa ne uče, na kraju ulaze u neku zgradu i kažu – Znam! Ja sam tako skapirao spot. Šta je bilo crno dete, je l’ se tako spremaju ispiti, dođeš i kažeš „znam“ i svi ti veruju. Ili je ono što pomišljam kao roditelj, đavola oni uče, da nije mala trudna, pa sad saznala i baš je briga. E deco, deco…
Na kraju najlepši primer reklame koji sam video protekle nedelje jeste reportaža na RTS-u o seoskom turizmu u valjevskom selu Sitarice. Verovali ili ne, kineski turisti su se primili na seoski turizam, beru trešnje, probaju proju i maline, slikaju se sa celim selom što je došlo da ih vidi, nazdravljaju i desnom i levom (od srca) i verovatno ne mogu da veruju šta ih je snašlo. Želite miran kineski porodičan vikend na selu, a tamo RTS, rakija, komšije i familija, predstavnici sedme sile i stoka što pase unaokolo.
E sad, nisu ni Kinezi tikva bez korena, doći će dogodine sa širom familijom, pa će da bidne, Nas i Kineza dve milijarde – najmanje!
Ministarstvo kulture priprema obeležavanje 150. godina rođenja Mileve Ajnštajn: kupljena je prepiska nje i Ajnštajna, i obnavlja se njena rodna kuća koja neće ličiti na original
Udruženje dramskih glumaca reagovalo je povodom napada reditelja Stevana Filipovića na glumca Ivana Bosiljčića: targetiranje je izvan principijelnog stava Udruženja da svako ima pravo i na drugačije mišljenje i na neutralnost
U Modernoj galeriji Valjevo, u kojoj su radovi Ljube Popovića, otvorena je izložba njegove ćerke
„Beograd na vodi“ je najavio da će u obnovljenu zgradu stare Pošte na Savskom trgu biti useljeni Arheološki muzej i pozorište. Verovatno se radi o Arheološkom muzeju koji tek treba da se osnuje, a možda i o nekom još nepostojećem pozorištu
Glumci Ateljea 212 izašli su ispred svog pozorišta, odali poštu nastradalima u Novom Sadu i podržali studente
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve