U Rači kod Bajine Bašte, tamo gde se u srednjem veku čuvala pismenost i književnost, uređuje se Muzej ćirilice s namerom da istoriju srpskog pisma predstavi najnovijom tehnologijom
Zgrada nekadašnje škole u Rači kod Bajine Bašte postaće Muzej ćirilice. Portal RINA izveštava da su u decembru okončani radovi na kompletnoj rekonstrukciji zgrade, kako bi se prilagodila budućoj nameni.
Siniša Spasojević, inicijator i rukovodilac ovog projekta objašnjava za „Vreme“ da je Rača pravo mesto za ovakav muzej.
„Projekat je zasnovan na priči o prepisivačkoj školi u manastiru Rača za vreme Osmanlija, kad je tu boravio najveći broj monaha prepisivača koji su, prepisujući ih, sačuvali veliki broj vrednih srednjovekovnih knjiga. Čuven je Kiprijan Račanin koji je sastavio Bukvar slovenskih pismena 1717. godine i stvorio prva pravila srpske versifikacije.“
Siniša Spasojević podseća da je za vreme Drugog svetskog rata u manastir Raču sklonjeno „Miroslavljevo jevanđelje“, rukopis najlepše srpske ćirilice, što je „takođe razlog da baš mi napravimo ovaj muzej“.
Najavljuje da će buduća postavka muzeja obuhvatiti „celu istoriju ćirilice u kojoj će akcenat biti upravo na tradiciji prepisivačke škole, planiramo da priča o tome ima poseban prostor u muzeju“. O svemu će se, kaže, „konsultovati sa profesorima i akademicima iz Nacionalnog saveta za kulturu“.
Novac za Muzej ćirilice, 17 miliona dinara, dobijen je na konkursu Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu“, Spasojević kaže da je projektna dokumentacija za drugu fazu radova već spremna i da je Opština Bajina Bašta konkurisala i za nastavak, „kako bi ove godine izgradili amfiteatar, tematski park s info tablama i kako bismo nabavili potrebnu opremu za Muzej“.
„Planiramo da postavka u što većoj meri bude prilagođena potrebama savremenih posetilaca i da uz korišćenje najnovijih tehnologija Muzej ćirilice bude pored kulturne institucije, sa posebnim programima okrenut deci i mladima”, navodi Siniša Spasojević.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
