Ovog juna u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu održava se Prvi međunarodni trijenale grafike. Izloženo je 265 radova umetnika iz 35 zemalja, od Japana, Kine, Indonezije, Indije, preko Evrope do Kanade, Sjedinjenih Američkih Država i Meksika. Inicijator i organizator Trijenala grafike je Grafička sekcija ULUS-a (Udruženja likovnih umetnika Srbije).
Pred Trijenalom grafike su zahtevni zadaci. Pomenimo samo dva: potreba da se skrene pažnja sveta na nekada veoma cenjenu našu grafiku i da se nadoknadi propušteno.
Da je u evropskim akademskim krugovima pre nekoliko decenija beogradska grafika visoko kotirana, podsetilo je prisustvo na Trijenalu danske umetnice Inger Lize Rasmusen, jedne od mnogih inostranih studenata grafike koji su tada dolazili na specijalizaciju u Beograd. Takođe, Međunarodni bijenale grafike, jedna od velikih beogradskih manifestacija iz druge polovine prošlog veka, često je pominjani dokaz ravnopravnosti naše sa inostranom grafikom. Međutim, početkom devedesetih Bijenale se ugasio i od tada, osim samostalnih izložbi domaćih i stranih umetnika, nije viđena nijedna velika manifestacija grafike.
„Samim tim što predstavlja i našu savremenu grafiku svetu i svetsku grafiku nama, Trijenale je način da uhvatimo korak sa kolegama iz drugih zemalja i da sagledamo svoje mesto u aktuelnoj grafici“, kaže Biljana Vuković, predsednica Organizacionog odbora prvog Trijenala i profesorka Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. „Već sama činjenica da nam se odazvalo 265 umetnika od kojih 145 iz inostranstva, dozvoljava optimizam, a sigurna sam i da će naš katalog, koji će stići u 35 zemlje, imati važnu ulogu u predstavljanju beogradske grafičke umetnosti.“
PRAZNIK GRAFIKE: Domaće učesnike Trijenala je izabrao žiri (Mišel Barzen iz Belgije, Natalija Cerović iz ULUS-a i Gordana Stanišić iz Narodnog muzeja), od 180 prijavljenih izabrano je 120, a inostrani umetnici su došli po pozivu. Biljana Vuković kaže da je Trijenale zamišljen kao „veliki praznik grafike“ kako bi brojem učesnika i raznovrsnošću njihovih radova „pokazao koliko je grafika vitalna umetnost, i da obuhvata sve druge umetničke tehnike“. Na Trijenalu su ravnopravno zastupljene sve grafičke tehnike – od tradicionalnog drvoreza do digitalne, i stilovi – od ekspresije i figuracije do apstrakcije i minimalizma. Biljana Vuković napominje da je grafika umetnost 21. veka zato što podrazumeva komunikaciju: „Setimo se da je još Direr drvorezima prenosio ljudima svoje stavove i vizije, a naše vreme je vreme komunikacije.“
Radove Prvog međunarodnog trijenala grafike ne objedinjuje tema ili neka zajednička osobina kako je uobičajeno, već – umrežavanje, pojava karakteristična za grafičare. Naime, ovaj Trijenale je dokaz tvrdnje da su saradnja i druženje sastavni deo posla grafičara. „Da nije bilo toga, vrlo je verovatno da ne bi bilo ni ovakvog Trijenala“, kaže Biljana Vuković i obrazlaže: „Na primer, čim smo se odlučili da organizujemo veliku i zahtevnu manifestaciju, zamolila sam Žo An Lanvil iz Centra za grafiku u Troa Rivijeu iz Kanade da učestvuje, da pošalje neki svoj rad. Odmah je pristala i javila da će po Elizabet Matje, koja dolazi u Srbiju zbog svoje izložbe u Novom Sadu i Nišu, poslati svoje radove ali i radove još 11 kolega! Ujedno, preporučila mi je i četiri umetnika iz Indije, od kojih su nam se odazvala trojica: Baskar Enan Ande, Sonal Varšneja i Anil S. Ijeri. Ili, evo još jednog sličnog primera: koleginica Sandrija Hu, sa univerziteta Kliar Lejk iz Hjustona, preporučila nam je kolege iz Bratislave, Katarinu Macurovu i Roberta Makara, i iz Meksika, direktora Grafičkog odseka tamošnjeg univerziteta, Karlosa Taralbu, a Taralba je preporučio još nekoliko svojih kolega. Zatim, zamolila sam Dušicu Kirjaković, direktorku ‘Lover Istsajd printšopa’ u Njujorku, grafičke radionice čije edicije otkupljuje tamošnji Muzej moderne umetnosti, da mi preporuči nekoliko mladih grafičara. Tako smo zahvaljujući njoj i preporukama kritičara Ričarda Nojsa dobili radove dvadesetak američkih autora. Naš prijatelj Kendži Nagaj, profesor grafike na Tokijskom univerzitetu, poslao je svoje radove dva dana nakon zemljotresa u Japanu. Sve su to prijateljstva i saradnje koje traju godinama. Imam utisak da su se kolege iz inostranstva više radovale našem Trijenalu, da smo od njih dobijali veću podršku i energiju nego od ovdašnjih kolega. Kao da su oni više od nas svesni da je to što mi radimo u Beogradu za dobrobit grafike celog sveta.“ Među izlagačima su i studenti završne godine Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti, naravno, oni koji su zadovoljili kriterijume žirija, kako kaže profesorka Vučković, ali i sedmorica počasnih izlagača, velika imena naše grafike: Vladimir Veličković, Miodrag Rogić, Branko Miljuš, Milan Blanuša, Velizar Krstić, Nebojša Radojev i Halil Tikveša.
STIL I DUH: Šta se sve može videti na Trijenalu? Ilustracije radi, navešćemo nekoliko primera. Na litografiji Zloćudni arsenal Amerikanca Majkla Barnsa odmah se lako uočava pomalo neobičan pištolj, koji vam se učini, kad mu se malo približite, kao da je od čipke, da biste na kraju shvatili da je napravljen od bezbroj tumora. Digitalni rad Katarine Alempijević Mapa nežnosti zrači poetikom, i ima rečitu priču. Ula Medsen iz Danske je fotopolimer-gravurom Priča iz Sićeva zabeležila svakodnevicu srpskog mesta u kome je bila učesnik umetničke radionice. Rad Amerikanca Itala Grina Pored Džimijevog noćnog stočića je sito-štampa na 60 slojeva ukomponovanih u transparentnu grafiku-skulpturu.
Tema okruglog stola „Kodovi umrežavanja, umetnici-kolege-prijatelji“, održanog odmah nakon otvaranja, bila je nastavak stila i duha Trijenala. Na njemu su, osim naših stručnjaka, učestvovali i inostrani kritičari i teoretičari. Prateći programi su izložbe Inger Lize Rasmusen iz Danske u Galeriji grafičkog kolektiva, Malgorzate Malvine Njespođevane iz Poljske, i grafika studenata Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja.
NAGRAĐENI: Osim ULUS-a, u organizovanju Trijenala učestvovali su i Grafički kolektiv i Centar za grafiku i vizuelna istraživanja Fakulteta likovnih umetnosti. Ministarstvo kulture Srbije i Sekretarijat grada za kulturu omogućili su štampanje kataloga i ostalog materijala. „Čak ni nagrade Trijenala nisu novčane. Molili smo institucije, većinu banaka, da daju otkupnu nagradu, 500 evra na primer, da dođu na Trijenale i kupe grafiku. Niko se nije odazvao. Da li ljudi shvataju šta smo napravili, da li shvataju šta za kandidaturu Beograda za prestonicu kulture znači kad nam dođe 265 umetnika iz 35 zemalja?“, pita se Biljana Vuković.
Nagrada petorici nagrađenih umetnika je samostalna izložba – ovdašnje kolege su komentarisale da je nagrada, u stvari, materijalni trošak za pripremu izložbe a da su praktično nagrađeni Beograđani koji će videti njihove radove. Žiri (Vladimir Veličković, Inger Lize Rasmusen, Ljiljana Ćinkul, Ljiljana Tašić i Nebojša Lazić) dodelili su tri Gran prija Barbari Madsen iz Sjedinjenih Američkih Država za foto-gravuru Svedok 14, Viktoru Manuelu Ernandesu Kastilju iz Meksika za linorez Puercops, 2010, i Katarini Alempijević iz Čačka za digitalnu grafiku Mapa nežnosti. Oni će imati zajedničku izložbu u Galeriji ULUS-a. Nagradu Grafičkog kolektiva, samostalnu izložbu, dobio je Henri Gi Dakos iz Belgije (1. februar III), a nagradu Centra za grafiku i vizuelna istraživanja, samostalnu izložbu i izvođenje jedne grafike dobio je Majkl Barns iz Sjedinjenih Američkih Država (Zloćudan arsenal V).
Pripreme za idući Trijenale su počele. Zna se da će biti predstavljena nemačka i španska grafika, a verovatno i francuska. Očekuje se i da će na sledećem, a zahvaljujući uspehu ovogodišnjeg Trijenala, inostrani učesnici biti izabrani konkursom.
