Izlog – februar

Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar: Sunca
Izdavač: B92, 2002
Cena: 350 dinara

Novi, „futuristički retro“ zvuk Sile predstavlja nam band u nastojanju da uspostavi most između epoha i stilova, između iščašenog, psihodeličnog soul-fanka sedamdesetih i modernog, repetitivnog gitarskog tehna, koji su sami patentirali. Jedan od retkih univerzalno razumljivih sastava sa ovog podneblja, Sila je glavni dokaz da nigde nije nestao onaj živi tok beogradske rok muzike koji se uvek ulivao u globalnu reku. Kojini produkcijsko-dirigentski zahvati samo čine ovu vezu lakom i prirodnom, zaokružujući njihovu dosadašnju karijeru najsmirenijim i najzrelijim izdanjem dosad. Da li smo pomenuli – i najtoplijim?

Nizami: Sedam princeza
Prevod: Nebojša Barać
Izdavač: Zlatni zmaj, Beograd, 2002.
Cena: 250 dinara

Pričanje i slušanje priča je prastari ritual i svojevrsna inicijacija u okviru sufi tradicije, a Sedam princeza egzemplarno delo te vrste i prvo srpsko izdanje velikog persijskog pesnika i sufi mistika iz XII veka Nizamija (abu Mohamed Ilijas ibn Jusuf), od savremenika nazvan „Ogledalo Nevidljivog“. Knjiga se sastoji od sedam priča – bajki, koje staropersijskom sultanu Behramu, koji je živeo u V veku, priča sedam njegovih žena. Ove suptilne priče o ljubavi, demonima, sudbini i Nevidljivom, u kojima se ogleda Nizamijev mistički univerzum, moguće je čitati na mnogo načina. U egzoteričnom ključu one se čitaju kao bajke, nalik na slavne Šeherezadine povesti, koje osam vekova od svog nastanka još zanose i očaravaju. Pravi biser persijske književnosti i kulture.

Bernard Šlink: Šetač
Prevod: Spomenka Krajčević
Izdavač: Plato 2002.
Cena: 350 din

Veoma aktuelna, a uz to i vrlo mučna tema krivice i odgovornosti ne mora uvek da bude napisana jezikom teorije. Ovaj uzbudljiv roman Bernarda Šlinka, nemačkog pravnika i profesora na čuvenom Humbolt univerzitetu, od 1995. godine kada je objavljen preveden je na tridesetak jezika. Šlink je pre ovoga napisao nekoliko detektivskih romana i Čitač mu je prvi iskorak iz tog žanra. Za ovaj roman dobio je više međunarodnih nagrada, a ovo je i prva knjiga nekog nemačkog autora koja se našla na prestižnoj listi bestselera „Njujork tajmsa“. Priča o ljubavi sredovečne Hane i petnaestogodišnjaka, o strasti, krivici i potrazi za odgovorima koji izmiču, odvija se u posleratnoj Nemačkoj, koju je sam Šlink vrlo dobro poznavao. „Upravo u trenutku kad nam se činilo da je o Nemačkoj i o ratu sve rečeno, pojavljuje se ova napeta, filozofski elegantna i u moralnom pogledu kompleksna knjiga“, pisali su kritičari o romanu koji svakako treba pročitati pre nego što holivudski Miramax i Entoni Mingela, reditelj Engleskog pacijenta, urade ekranizaciju romana. Za otkupljivanje prava već su se pobrinuli.

Antonen Arto: Pisma iz ludnice
Izdavač: Umetničko društvo Gradac (Čačak, Beograd, 2002)
Prevod: Miroslav Karaulac
Cena: 350 dinara

Potresno i istinito svedočanstvo o jednom čoveku izbačenom iz sveta i života. Februara 1943, posle nekoliko azila za duševne bolesti, Antonen Arto je prebačen u Rodez odakle prijateljima šalje pisma i govori o svojoj borbi sa zlim silama koje ga opsedaju, demonima, čarobnjacima i o čudesnom štapu svetog Patrika, izvoru njegove moći koji mu je otet. Posle devet godina provedenih po ovim azilima, maja 1946. Arto je vraćen u normalan život. Andre Žid je o njemu zapisao: „Upravo smo videli jednog jadnog čoveka koga je neki bog svirepo prodrmao, čoveka koji se nalazi na pragu duboke pećine, Sibiline tajne jazbine, gde ništa profano nije dopušteno… Čovek se oseti postiđen vraćajući se na svoje mesto, u mesto gde se komfor sastoji od kompromisa.“ Isto ćete osetiti i posle čitanja ovih pisama – krikova čoveka čistog kao vatra u kojoj je goreo.