Gledao sam na BK televiziji „Klopku“ u kojoj su se u rečitosti nadmetali mladi predstavnici različitih političkih opcija u Srbiji. Bilo je tu onih iz Obraza, pa onih iz Otpora, pa anarhisti i mladi iz GSS-a. Voditeljka nije imala mnogo posla u moderiranju diskusije, mladi ljudi, vrela krvca provrila pa se napinju i nadmudruju iz petnih žila. Kao veliki. Bio je tu i neki Slovenac sa majicom „Mladine“, na kojoj je Osama bin Laden, što je, naravno, izazvalo ove iz Obraza, kad može on Osamu, što ne mogu oni Radovana. Govorilo se i o Evropi, šta nas tamo čeka, ko je za, a ko protiv. Slovenac i obrazovac se na kraju pomiriše, hrišćanski ili anarhističko drugarski, još ne znam. Super je da tokom letnje pauze gledamo mlade lavove u ideološkim diskusijama, samo – i oni se na kraju rastaše bez konsenzusa. A ja sam razmišljao o majicama. Kada sam kao klinac počeo da nosim oslikane majice – na njima su bili Brus Li, Otpisani, pa Sandokan (bila je i neka sa Tiletom – za 25. maj, da se ne lažemo), a uskoro sam nabavio Dead Kenedys i to je bilo dovoljno da me lokalni dripci jure, da biju pankera. Moja generacija je putem majice davala do znanja koju muziku sluša, što je o nosiocu govorilo gotovo sve. Danas su majice obavezan deo političkog folklora, pa ih nose i radikali, kao i bedževe, zbog kojih su me nekadašnji patriotski seljoberi i narodnjaci proganjali. Ekipa u majicama je postala obavezna scenografija svih „klopki“, „zamki“, „TV parlamenata“ i sličnih kvazipolitičkih papazjanija. Verovao bih samo sledbeniku koji bi, kao nekada klinci moje generacije, sam kod kuće sprejom, markerom i šablonom napravio sopstvenu majicu s političkom porukom.
Što se Slovenaca tiče, radioaktivni sokići postaće po svoj prilici legalni. Imali smo nekoliko pravila o kvalitetu hrane koja su bila stroža od evropskih propisa, što mi je davalo kredit da se puvam pred strancima kako kod njih nema ove naše miline od klope. Bukvalno preko noći, pravila smo promenili, pa sada možemo ne da proizvodimo, već da uvozimo hranu čija će radioaktivnost biti veća od dosadašnje. Je l’ tu radi neki lobi, ili smo prosto shvatili da ne možemo mimo sveta, a ja sam se samo setio one neprskane ajdare u rukama Tome Nikolića. Što se tiče kvaliteta klope – mogu da prepoznam kod sebe radikalno konzervativnu crtu.
Kad smo kod konzervativnosti – u emisiji „Svet plus“ video sam inspirativnu raspravu o nudizmu. Učestvovale su zvezdice naše estrade plus Radmila City, a neki Crnogorac umjetnik, vokalni solista, lobirao je za gologuzane. Koplja su se najžešće ukrstila oko higijenskih standarda u nudističkim restoranima i bazenima, jer protivnice nudizma smatraju da su bez kostima otvorenije i izloženije zarazama. Džabe peškir preko dupeta, kostim je kostim, pa makar i tanga. Supruga Jovana Marića je sve to psihološki objasnila, Radmila je pažljivo pratila odškrinutih usta, naročito deo o voajerizmu. Sve ja znam, ali uvek me iznova iznenadi puritanizam tabloida, jer nigde više golotinje nego u „Svetu“, a posle svi samo cokću i zgražavaju se klimajući silikonima.
Na kraju – lepa vest. U Mostaru se nad Neretvom opet zabelio Novi Stari most. Ukoliko zaboravite na oksimoron samog imena (što je naravno nemoguće, jer bi to značilo da zaboravimo na neandertalce iz HVO–a koji su ga srušili), ostaje ipak slika belog kamena nad zelenom rekom. U Vesti TV B92 uključio se povodom otvaranja izvesni Kenan sa NTV Hajat i odradio istorijsko javljanje. Nismo videli most iza Kenana, jer ga ekskluzivno snima samo TV BiH, ali smo čuli da „djeca pjevaju Olivera i Balaševića“, a zvanice su zbrisale jer baksuzni aerodrom u Mostaru ne radi noću. Ovo uključenje je paradigma televizije kao medija, jer smo svojevremeno jasno videli snimak njegovog rušenja, ali Novi Stari most ne može da snima ko ‘oće i kad mu se ćefne. Samo se nadam da će preko tog mosta Mostarci početi slobodnije da prelaze sa jedne obale na drugu, a kao što znate – tamo je pitanje leve i desne obale bilo pitanje života i smrti. Pamtim vreme kada se hrabrost u Mostaru merila samo lepotom skokova u Neretvu, a rečitost Šantićevim stihovima. Konačno, šta je Mostar bez Mosta?
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
