autor postavke: Jelena Mežinski
Portret u umetničkoj zbirci SANU
februar – mart
Značajan deo Umetničke zbirke SANU predstavljaju portreti. Pod pojmom portret podrazumeva se „prikazivanje određene osobe, žive ili pokojne, realne ili zamišljene, beleženjem njenih fizičkih i psihičkih osobina i socijalnog statusa“. Oni su odraz autora-umetnika, portretisanog, ali i kulture, ukusa, materijalnih mogućnosti, interesovanja, određenog društvenog sloja, ili epohe. Kroz ovu izložbu sagledavamo istorijat ali i faze kroz koje prolazi ova institucija.
Izložen je reprezentativan 201 portret, dela redovnih ili dopisnih članova SANU.
Najstariji radovi su iz 1872. godine, crtani portreti Đoke Milovanovića, zatim slede radovi Paje Jovanovića, Đorđa Jovanovića, Nedeljka Gvozdenovića, Uroša Predića, Marka Murata, Mila Milunovića, Zore Petrović, Peđe Milosavljevića, Aleksandra Deroka, Miće Popovića i drugih, sve do Gospodina sa cilindrom na glavi Radomira Reljića iz 1993. godine.
Ovakva vrsta umetničke zbirke, neprestano podseća vlasnike na život kolekcije portreta i obavezuje ih na kontinuiran i planski razvoj.
Milena Đurić
Kao voda
Dom omladine Beograda
18. mart – 6. april 2003.
Izložbu čine digitalni printovi postavljeni u tri kompozicije. Osnovna ideja prema autorkinim rečima je da predstavi portret, u ovom slučaju autoportret na jedan likovno drugačiji način. „Voda je prirodni medij koji menja strukturu i oblik svakog predmeta lomeći ga. Pokušala sam da te tri kompozicije odvojim po svojim asocijativnim karakterima. Frontalna kompozicija predstavljena je u akciji, pod vodom. Ja pokušavam da vičem i tako stvaram opštu zvučnost.“ Leva i desna kompozicija su ne slučajno, postavljene jedna naspram druge i međusobno su suprotstavljene. „Sa leve strane, vidimo neku vrstu igre sa vodom. Voda je bezopasna, prija, pričinjava nam zadovoljstvo. Nasuprot tome je kompozicija koja asocira davljenje.“ To nas podseća da svi imamo tačno određeno vreme boravka pod vodom, koje se ne može produžiti.
Fotografije je radio Nemanja Jovanov, student završne godine FDU, odsek kamera.
Filip Matić
A matchless pair
Galerija Zvono
24. mart – 7. april 2003.
Nespojiv par (A matchlless pair), je izložba „o helikopterima i genitalijama“. Serija slika na kojima se smenjuju dva motiva, jedan je pornografski, a drugi helikopter. Branislav Dimitrijević u predgovoru kataloga, Nespojiv par povezuje: „U pokušaju da otkrijemo ‘tajnu’ iza slike otkrivamo samo jedno: kao i onaj koji je ovo naslikao i mi smo u poziciji voajera, uhvaćenog na delu. Činjenica da ostajemo nezadovoljni ovom pozicijom ponovo nas vraća na to da je želja ostala skrivena iza predstavljenih paravana, ali nas upućuje u ono što ne vidimo: da postoji veza između helikoptera u letu i polnog snošaja. Ono što jedino sa sigurnošću znamo je da su oba prizora viđena iz nemoguće pozicije jer, i onako mi ove prizore ne vidimo, ali oni vide nas.“
Autor je stalno nastanjen u Oslu, po obrazovanju je dizajner
Dizajn u Italiji
1945 – 2000
Muzej savremene umetnosti
februar – mart
Kolekcija italijanskog dizajna milanskog Trijenala sačinjena je i otvorena za javnost 1997. godine i danas broji više od hiljadu predmeta koji pripadaju različitim granama dizajna: nameštaj, rasvetna tela, muzički uređaji, posuđe, transportna sredstva, dečije igračke, satovi.
Smisao jedne kolekcije nikada ne leži samo u suštinskoj vrednosti onoga što je sakupljeno niti u vrednosti koju daje institucija koja je čuva, već potiče iz njene moći da kod posetilaca izazove svestan proces davanja smisla.
U Beogradu je izloženo sto predmeta kolekcije Trijenala. Prilikom selekcije primenjivan je kriterijum simboličnosti i reprezentativnosti. Predmeti su poređani u pet hronoloških faza koje odgovaraju fazama italijanske istorije: Godine posleratne obnove od 1945 – 1960, ekonomski bum od 1960 – 1970, godine društvenog sukoba od 1970 do 1980, alfabeti komunikacije od 1980 – 1990. i poslednja decenija prošlog veka nazvana „između sećanja i budućnosti“.
„Izložba Italijanski dizajn predstavlja širok spektar pogleda na italijanski dizajn, ne opredeljujući se za neki pravac ili ukus: prikazuje sveukupne rezultate zajedničkih istraživanja ne naglašavajući pojedinačne performanse“, kaže kustos ove izložbe Silvija Anikjariko.
Simbolično, ovu postavku otvara predmet koji gotovo da više nije u upotrebi, Olivetijeva pisaća mašina Lexikon 80 iz 1945. godine, a zatvara nešto što pripada budućnosti, Transformabili, jakna – fotelja, kabanica – šator iz 2000. godine.
