Jučerašnjim uličnim performansom, Delegacija Evropske unije najavila je početak rada Evropske kuće u Beogradu, koja se otvara zbog povećanja potreba za kontaktima i saradnjom između Srbije i EU
Dosadašnji EU info u Beogradu u ulici Kralja Milana, postao je Evropska kuća u Knez Mihailovoj ulici, u prostoru nekadašnje galerije “Progres“. Razlog je povećanje potreba za kontaktom i saradnjom EU i Srbije.
Ovu promenu najavila je Delegacija Evropske unije juče, uličnim performansom u kome su učestvovali brojni umetnici prikazujući evropske vrednosti na pet tačaka u glavnoj beogradskoj pešačkoj zoni.
Umetnice Jana Danilović i Aleksandra Petković slikale su na platnima ispred Fakulteta likovnih umetnosti, nastupala je i prva romska ženska muzičko plesna grupa Pretty Loud, dok su glumci Plavog pozorišta i DAH teatra odigrali predstave.
Glumac i profesor Ivan Jevtović, koji je bio moderator programa, rekao je medijima da Evropska kuća za njega lično znači „mogućnost da i ovako mogu da komuniciram sa kolegama u Evropi, da se udružujemo u neke zajedničke sinergije, neke projekte koje bi donele novi benefit i nove spoznaje kako za nas lično umetnike, tako i za naše buduće pokolenje i publiku. Jedna sjajna stvar u kojoj sam vrlo ponosan što učestvujem“.
Zvanični početak rada je u septembru, a program je za svakog.
Za početak, prostor Evropske kuću će ulepšati izložba radova umetnika iz Srbije, Švedske, Austrije, Hrvatske, Francuske i Ukrajine. Pod sloganom „Evropa je naša kuća“, umetnici će pripremiti dela koja slave evropsko kulturno nasleđe, pokazujući da razlike zajedno grade Evropu kao zajednički dom svih nas. Izložba će biti otvorena od 5. do 12. septembra.
Od 23. do 27. septembra je Evropska nedelja mogućnosti u kojoj će zainteresovani moći da se upoznaju koje vrste EU podrške su im dostupne u oblastima poput preduzetništva, obrazovanja, kulture i civilnog društva. Ove godine, moto Nedelje mogućnosti je – Možeš i ti.
Planiran je i tradicionalni Festival evropskog filma od 13. do 19. septembra.
Svakog 26. septembra, obeležavamo Evropski dan jezika. U Evropi živi 700 miliona ljudi, koji govore na desetine različitih jezika, a poznavanje što većeg broja jezika najbolji je način za razumevanje drugih kultura. Ove godine, tema proslave je „Jezici za mir“.
Dan kasnije, u petak 27. septembra, Evropska kuća biće deo još jedne tradicionalne manifestacije – Evropske noći istraživača. Ova proslava nauke svake godine skreće pažnju na važnu ulogu koju istraživači imaju u poboljšavanju svakodnevnog života i koliko rad u nauci može biti zanimljiv.
Subote su posvećene najmlađima, koji će kroz kreativne radionice moći da se upoznaju sa starim zanatima, sada delom kulturnog nasleđa. Kroz igru olovke i papira, oživećemo stare zanate poput kujundžije, abadžije, pintera, skeledžije, sarača, časovničara, opančara…
Naravno, osim kulture,
I, kako piše na sajtu, Evropska kuća je „Mesto gde možete da razgovarate, pitate, učite, steknete nove veštine i znanja, upoznate nove kulture, saradnike, prijatelje, vodite debate o različitostima i politikama, ali i mesto gde baš vaš glas može da se čuje! Mesto gde se susreću ljudi, kulture i ideje.“
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
