Jovan Cvijić je 1922. godine pisao: „Svaki narod u Evropi postigao je ili će postići znatan stupanj materijalne kulture, ako živi dugo vremena u miru. To je u izvesnoj meri postigao i narod u Srbiji, koji je od početka 19. veka stalno nosio o ramenu pušku, u jednoj ruci mač, a samo je drugom rukom držao plug.“ Mnoge evropske zemlje svoj preobražaj ka kapitalizmu otpočele su dva veka pre nego što je to učinila Srbija i upravo za toliko su bile ispred nje.
MUZEJ: U Srbiji je u oktobru 1989. godine na inicijativu SANU-a osnovan Muzej nauke i tehnike, kao jedan od najmlađih muzeja te vrste u svetu. O njegovom društvenom značaju direktorka Sonja Zimonić za „Vreme“ kaže: „Od prvih zakona u oblasti zaštite kulturnog nasleđa koji potiču iz četrdesetih godina prošlog veka počela je da se uočava i naučna vrednost spomenika kulture. Prošlo je mnogo decenija dok se briga za naučno tehničku baštinu Srbije, kao delu njenog civilizacijskog identiteta, nije institucionalizovala u vidu Muzeja nauke i tehnike. Od svog osnivanja, pored uloge čuvara nacionalne kulturne baštine, Muzej nauke i tehnike nastoji da prikaže kako su se oslobađale kreativne snage čoveka.“ Muzej u svojim depoima čuva preko 4000 eksponata i tek pre dve godine dobio je svoj prostor, zgradu bivše Termoelektrane u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu. Sada zapuštenu staru zgradu rekonstruisaće arhitekta svetskog ranga Boris Podreka, redovni profesor na univerzitetima u Beču i Štutgartu, ili, možda je dovoljno pomenuti – autor Milenijumske kule u Beču, Muzeja moderne umetnosti u Veneciji, Muzeja porcelana u Limožu… „Novi prostor će omogućiti uvid javnosti u bogate zbirke muzeja, a buduća stalna postavka pružiće jedan mogući model interpretacije evolucije naučne i tehničke kulture na našem tlu. Stvaranjem adekvatnih uslova za čuvanje i prezentaciju naučno tehničkih dobara Muzej će postati savremeni kulturno-obrazovni centar, mesto jedinstvene baze podataka i mesto otvorenog pristupa informacijama u kojoj će se razvijati dinamična komunikacija sa posetiocima“, objašnjava Sonja Zimonić.
Probuditi istraživačku zanesenost običnog posmatrača, od čari prvih „Eureka!“ pa sve do najekstremnijih naučnih istraživanja, jedinstvena je misija ovakvih muzeja bez obzira na to gde se oni u svetu nalazili. Jedan od najstarijih muzeja tehnike postoji u Bostonu još od 1864. godine. U Evropi najpoznatiji su The Science Museum u Londonu, koji u sebi čuva „slavne“ eksponate (parne mašine, Stivensonovu parnu lokomotivu Raketa, prvi mlazni motor…), kao i Deutsches Museum u Minhenu, koji je među prvima, još početkom XX veka, pokrenuo interaktivne izložbe tokom kojih je posetilac smeo da pritisne dugme, povuče ručicu na mašini…
ZBIRKE I EKSPONATI: Od ukupnog broja eksponata u našem muzeju nauke i tehnike, prema rečima direktorke Zimonić, preko 90 odsto je poklonjeno iz privatnog vlasništva ili je iz privatnih kolekcija. Onda kada je muzej tek počinjao da radi društvo su paralelno zahvatale ekonomske, političke, kulturne krize. Rezultat toga je da naučna i tehnička baština danas pripadaju najugroženijem nasleđu. Tehnička baština iz starih industrijskih objekata završava ili u topionicama ili preko državme granice. Nerešenim pravnim statusom, lošim uslovima čuvanja, neadekvatnim prostorima ugrožene su i zbirke Srpskog lekarskog društva, zbirka PTT muzeja, Muzej brodarstva… Mnoga dobra njihovi vlasnici ne prepoznaju kao muzejske vrednosti, kao što su, na primer, u svetu jedinstvene tri dizel lokomotive serije 761, koje su šezdesetih i sedamdesetih bile u sastavu Plavog voza, a koje sad trunu ispred depoa u Košutnjaku.
Stručnjaci spas vide u jakom matičnom muzeju, odnosno Muzeju nauke i tehnike, koji je neophodan kao sistematska zaštita u ovoj oblasti.
Kada je, na primer, reč o industrijskom nasleđu, naročito tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, usled sve zahuktalije industrijalizacije, Srbija je ostala bez dela onoga što se danas naziva industrijska baština, čemu pripadaju razne parne mašine iz fabrika, termoelektrana, rudnika i železnice. Međutim, među sačuvanim objektima industrijskog nasleđa, najatraktivniji su oni koji i posle stotinak godina upotrebe i danas rade svoj posao. Reč je, kažu stručnjaci, o nekoliko hidroelektrana, mnoštvu višeetažnih mašinskih mlinova i ireverzibilnih poljoprivrednih crpnih stanica, koje u nekim slučajevima imaju čak i prvobitni izvor pogona. Raritet međunarodnih razmera je i parna mašina stara oko 140 godina, jedina parna mašina za rudarski lift koja i danas radi. Na njoj se menjaju samo drveni zupci na glavnim zupčanicima.
Među eksponatima koji u potpunosti pripadaju Muzeju i koji se nalaze u njegovim depoima, većina njih do sada, zbog nedostatka prostora, nije bila dostupna širokoj javnosti. Između ostalog, u depou se, na primer, čuva i sonda za ispitivanje uzoraka sa Meseca, koja je iz Instituta „Maks Plank“ u Nemačkoj svojevremeno doneta na Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu. Zatim, nekoliko lokomobila, starih vatrogasnih naprava, dreševa, tekstilnih mašina…
Najbrojniji su tehnički eksponati iz privatnih kolekcija, ili aparati svih vrsta iz pokućstva koji već sada imaju svoju muzejsku vrednost. Časopis „PC Press“ donirao je Muzeju nauke i tehnike oko 50 računara iz šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, koji će činiti deo stalne postavke. Postavka „PC Muzej“ je prvi put prikazana javnosti u junu 2006, računa se da ju je videlo više od 10.000 posetilaca. Povodom proslave petnaestog rođendana Muzeja, 2004. godine, otvorena je i izložba „T:16 zbirka fototehnike“. Prikazan je razvoj fotografije od crno-bele do digitalne, pa su u tom smislu i eksponati, njih 53, bili podeljeni na deo sa foto i kino opremom. Najznačajniji i možda najlepši eksponat na ovoj izložbi bila je kamera „gerc“ iz 1920. godine. Ostali značajni eksponati i zbirke Muzeja moraće da pričekaju u depoima do rekonstrukcije muzejskog prostora.
Taj novi prostor, stara zgrada Termoelektrane na Dorćolu koja je sama po sebi svedočanstvo razvoja srpske i evropske energetike, onda kada bude uređena prema projektu arhitekte Borisa Podreke, čini se, postaće svojevrsno kultno mesto grada. „Postoji taj pariski eho iz kojeg može nastati jedna bazilika, arheološka industrijska bazilika koja može da služi kao muzej“, kaže za zgradu Muzeja slavni arhitekta. Rok za završetak radova je 2009. godina. Uz pomoć inače predviđenih sredstava iz Nacionalnog investicionog plana, Beograd će u novom, jedinstvenom muzejskom zdanju 2009. godine biti domaćin svetski značajne konferencije CIMUSET-a, udruženja naučno-tehničkih muzeja iz celog sveta.
