Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Ćudljivi oblak
Režija: Caj Minglijang
Uloge: Li Kangšeng, Čen Šjangčuj, Lu Jičing, Jang Juejmej, Jozakura Sumomo
Verovatno niste ni primetili da trenutno na repertoaru boravi film pod nazivom Ćudljivi oblak, u jednom jedinom bioskopu sa samo jednim terminom dnevno i to negde pred ponoć i bez ikakve propratne marketinške kampanje u medijima. Ako ste ga i primetili skrajnutog na toj debeloj margini, sigurno ne biste pomislili da je reč o delu jednog priznatog reditelja, koji je za svoje prethodne radove osvojio nagradu FIPRESCI 1998. u Kanu za film Rupa, zatim Srebrnog medveda 1996. godine u Berlinu za Reku, i Zlatnog lava 1994. godine u Veneciji za Živela ljubav. Ne samo to, Caj Minglijang stekao je priznanje kritičara i čitavu armiju poštovalaca širom sveta pa i u Beogradu, s obzirom na to da je nekoliko njegovih filmova prikazavano na FEST-u. Nemojte misliti da pokušavam da ispravim nepravdu, štaviše pravo je čudo da ga je distributer uopšte prikazao i u tom jednom terminu. Naime, reč je o jednom sporom, zahtevnom, poprilično bolesnom, povremeno urnebesnom, frustrirajućem, pornografskom, u svakom smislu neprijatnom, romantičnom mjuziklu!?
Caj Minglijang nije izuzetak, i u slučaju drugih bitnih azijskih reditelja koji su se pojavili u poslednjih deset-petnaest godina, kao što su Kim Kiduk, Takaši Miike, Vong Karvaj, Apičatpong Veerasethakul, Tran Anhung ili recimo Iranac Abas Kijarostami, zapadnom pogledu kao da nedostaje referencijalni okvir iz kog bi razumeo njihove filmove. Bilo da ih vole ili ne, gledaoci ih i dalje posmatraju kao primerke bizarne egzotike ili kao defile cirkuskih nakaza koji će zadovoljiti izvesnu morbidnu radoznalost njihovih mozgova istreniranih na nekolicini žanrovskih modela koji se besomučno repliciraju. Umesto prepričavanja filma, evo malog doprinosa razumevanju razlika ovih dveju tradicija. Zapadna, aristotelovsko-čehovljevska dramaturgija, sa sve onom legendarnom puškom iznad kamina koja mora da opali, predstavlja zapravo princip ekonomije u dramaturgiji, baš kao što aktuelni ekonomsko-ideološki model takođe zahteva maksimalno iskorišćavanje proizvodnih sredstava uz minimalne gubitke i troškove. Mi smo izdrilovani za jednu kapitalističku dramaturgiju u kojoj su dinamika radnje i katarzično-narkotička svrha imperativi. Zbog toga je najčešći prigovor azijskim filmovima da su razvučeni, spori, dosadni čak. A dosada je kontrapunkt zabavi. Ostvarenja azijskih reditelja su indiferentna spram ove opozicije. Možemo čak trvditi da ona ne poznaju dramaturgiju uopšte, već počivaju na narativnim modelima iz sopstvenih tradicija koji opet imaju neke druge, nama strane, interese. U filmovima Caja Minglijanga se ispituje nemogućnost emotivne komunikacije. U Ćudljivom oblaku i još nekim filmovima to se odigrava u konkretnom prostoru jedne zgrade. Taj lokalitet je bitan deo pripovesti, a ne tek mesto gde se radnja dešava. Zbog toga kod njega ima toliko komunalnih i fizioloških momenata. Kim Kiduk se bavi postulatima budističke filozofije života. U njegovom poslednjem ostvarenju Provalnik glavni junak vežba da potpuno nestane, da bude nevidljiv za druge ljude. Abas Kijarostami u Ukusu trešanja sve vreme drži kameru na jednom liku čak i kada njegov sagovornik ima reč, dakle, pola filma mu je u off-u. U Mirisu zelene papaje Trana Anhunga jedan od glavnih junaka skoro da nema teksta, već svoje emocije izražava načinom na koji svira klavir. Genijalni horor Audicija Takašija Miikea je, zapravo, metafora usamljenosti u savremenom Japanu itd.
Početak razumevanja azijske kinematografije je prepoznavanje različitosti. Možda najvredniji aspekt sedme umetnosti sa ovog podneblja je pomeranje interesovanja filmskog medija na fenomene proterane iz zapadne dramaturgije terorom logičkog sleda radnje. Azijati imaju presudno dugačiji odnos ka filmskom vremenu. Oni nigde ne žure i mogu da ga gube. Zato mogu sebi da dozvole da se bave nekim elementarnim stvarima ljudske egzistencije koje su nevidljive u Zapadnom filmu kao što su: ćutanje, slušanje, mimoilaženje, nestajanje ili pak pišanje, jebanje, žeđ, pripremanje hrane i slično. Ćudljivi oblak je odličan egzemplar ovog principa. Ako prihvatite savet i pogledate ovaj film, veoma je verovatno da ćete iz sale izaći zbunjeni, ljuti ili smoreni, ali garantujem vam da ga nikada nećete zaboraviti.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve