Na potpuno neverovatan način, Ceca je uspela da svoj privatni život i profesionalnu karijeru identifikuje sa sudbinom cele Srbije. Njene ljubavi, njene pesme, obožavaoci i kritičari, njeni prijatelji u politici i kriminalu postali su znaci vremena i još tužnije, stideli se to da priznamo ili ne – našeg nacionalnog identiteta.
Zato je njen povratak na male ekrane, nakon gotovo godinu dana kućnog pritvora, postao medijski događaj broj jedan. Borba za „Cecinu priču“ izbila je između Pinka i Prve, ali je po svoj prilici stara ljubav u kombinaciji sa novim parama Cecu ostavila na ružičastoj televiziji. Sećate se, tamo je dugo bila na crnoj listi, kada se otkrilo da je vlasnika Pinka „tipovala“ zemunskom klanu. Međutim, ljubav i mržnja su u šou-biznisu savršena kombinacija i nova, kontroverzna epizoda biće ispisana dokumentarnom emisijom simboličkog naslova „Povratak na scenu“. Najava je veoma intrigantna jer se u njoj kaže: „Ekipa ružičaste televizije boravila je dva dana u Frankfurtu, gde je održan prvi u nizu koncerata srpske folk heroine i tom prilikom potpuno ušla u njen život. Imaćete priliku da vidite u kom hotelu je odsela, s kim se viđala, kako je provodila slobodno vreme i kako su tekle pripreme za solistički koncert. Kamera je zavirila i u bekstejdž, kao i u Cecinu garderobu, pa će gledaoci moći da vide i šta je bilo na stolu od keteringa, kao i koje je piće degustirala pred nastup. Biće ovo prilika da posle dve godine u jednoj emisiji prvi put čujete i vidite razgovor s najvećom folk zvezdom regiona, ali i sa njenim producentom Aleksandrom Milićem Milijem, kao i sa publikom koja je došla sa svih krajeva Evrope da čuje Cecu nakon godinu i po dana pauze.“
A šta smo videli?
ZLOČIN I KAZNA: Očigledno, u paparazzo emisiji nismo čuli ono što nas najviše zanima, ono zbog čega bi gledao Cecu i njene drugare u Frankfurtu, a to je priča o zločinu i kazni. Potpuno simbolički, ona svoj povratak u Srbiju započinje iz tradicionalnog emigrantskog centra još od doba „neprijateljske emigracije“ iz SFRJ. Tamo je doživela i najveću ličnu transformaciju kada je bila devojka „žestokog momka“, ali Muslimana, i postala preko noći Arkanova princeza, nakon mitskog „šišanja“. Taj prelazak iz antiratne ikone u srpsku ratnu nevestu označio je početak rata na Balkanu. Od dueta sa Šerbedžijom „Neću protiv druga svog“ do Kosovke devojke u pesmi „Isuse“.
Svako pojavljivanje Arkana i Cece (od svadbe nadalje) bilo je znak stanja nacije.
Posle ste mogli da kupite kasetu pa da detaljno vidite haljinu, rokanje u jabuku, živopisnu svatovsku kolonu džipova i likova od ranije poznatih organima gonjenja, replike uniformi iz prvog svetskog rata i blagoslov crkve.
Kod Minimaksa su stigle uživo u emisiju pretnje smrću, provukla se i priča o ukradenoj ogrlici koju je Ceca nosila, pominjali su se pištolji u studiju (što je bio i Šešeljev zaštitni znak).
Cecina sportska karijera je takođe bila detaljno ekranizovana. Setite se njenih pojavljivanja na Marakani, skandiranja sa tribina, utakmica Obilića i proslava titule. Sve te materijale danas gledamo samo u „Insajderu“.
Pored novogodišnjeg programa 2001. na Pinku, postoji i antologijski nastup gde je Ceca trudna otpevala ceo album, sa ogromnim grudima, što je delovalo, blago rečeno, neukusno.
Nakon ubistva Arkana, Ceca je prvi put doživela pauzu tokom akcije „Sablja“, ali se pokazalo da to ne može značajno nauditi njenoj popularnosti. Nije je uništila ni pauza na Pinku, jer je Željko Mitrović posle dosta vremena ipak progutao povređeni ponos i vratio Cecu, čini mi se prvo u žiri Grand šou programa, a zatim i u Ami Dži šou. Ako želite da imate nacionalnu pokrivenost, morate da radite sa Cecom, to su shvatili i na Prvoj pa otud toliko licitiranja sa emitovanjem emisije o početku turneje. Iako ćemo sigurno biti razočarani, ova emisija njenim fanovima daje upravo ono što očekuju. Oni su videli svoju divu, njene nove haljine (ko kreira malu crvenu haljinu), njen scenski nastup pred publikom koja je došla u Frankfurt an Majn iz celog Balkana. Videli su gde Ceca spava u hotelu, luksuz, bogatu trpezu, da li posti (a servirani su i sirevi), čuli konačno neke nove pesme, a videli su i Milija u prirodnom ambijentu. Nisu je omele ni konfete ni dimni efekti koji „izazivaju alergijske reakcije“, pa je crnac higijeničar pomeo konfete – tražio Mili! Ovde se zna ko ima talenat. Mili je za folk scenu bez Cece rekao da je nalik na automobil bez goriva i vozača.
CECA IZA OGLEDALA: Iz potpuno perverznog i uvrnutog razloga, naši manje obrazovani gledaoci, njeni obožavatelji, strašno žele da Cecu vide kao srpsku majku, udovicu i domaćicu, koja je ujedno i superzvezda. Oprostiće joj sve, jer se ona ponaša onako kako bi svi želeli. Kao u slučaju svih mitova, publika u stvari ne vidi Svetlanu Veličković udatu Ražnatović, veterinarsku tehničarku, već Cecu, zvezdu Balkana, pesmom i sudbinom. U Frankfurtu se skandiralo: „Ceco, mi te volimo!“ Zvuči poznato?
Zato je Željku Mitroviću bilo sudbinski važno da u ovom trenutku Ceca svoju muzičku razglednicu iz Frankfurta pošalje baš putem njegove televizije jer to je raji na Balkanu znak da je on još ozbiljan igrač. Nisu male pare u pitanju ako se uzme u obzir činjenica da je Ceca tokom kućnog pritvora za sat vremena zaradila 750.000 evra za sat vremena. Toliko je bilo potrebno da se njen album „Ljubav živi“ na interneta „skine“ gotovo 145.000 puta.
Šta još nismo videli?
Kada čitate zvaničnu biografiju na Cecinom oficijelnom sajtu shvatićete da, objektivno gledano, njen život sadrži niz tragičnih događaja koji bi verovatno bilo kog drugog izvođača trajno uklonili sa scene. Tu je rat, bombardovanje, ubistvo muža, dva zatvora, hapšenje sestre i gomila megauspešnih albuma. Tu su koncerti na Marakani i Ušću za desetine i stotine hiljada ljudi. Čak i kada nije izgledala savršeno, kada se pojavio celulit ili se grudi opustile, Ceca je i dalje seks simbol, čak i za one koji su ratovali na suprotnim stranama tokom balkanskih ratova. Njen život je, na paradoksalan način, potpuno izvan njene kontrole jer su njime upravljale okolnosti ili ljudi oko nje i što su okolnosti bile gore – Ceca je bila popularnija. Njena biografija na zvaničnom sajtu se, gle čuda, zove – ono što znamo o Ceci. Nikada do danas, nismo od nje čuli (osim famoznog priznanja na sudu: da sam krala – krala sam) detalje o ključnim događajima u njenom životu. Najveća zvezda uvek ostaje u domenu mitologije, jer bi stvarna ispovest o usponu na estradi, pevačkoj karijeri započetoj u Žitorađu, druženju sa momcima iz kriminala, ratištu, Arkanovim biznis šemama, Zemuncima, „Sablji“, kućnom pritvoru ili ljubavnicima bila demistifikacija. Tog momenta bi videli sebe i „Srbiju“ u ogledalu, a to njeni obožavaoci nikako ne žele.
Priznajem da bi ta priča, koja ostaje neispričana, bila zaista dostojna holivudskog filma, jer su poslednjih 30 godina na Balkanu istoriju obeležile dve pevačice – Brena i Ceca. Brena je diva SFRJ, bratstva i jedinstva, prva u biznisu i bez mrlje u karijeri, žena čije je dete bilo žrtva otmice devedesetih. Druga je Ceca, njen antipod, žena koja dolazi iz tamnije strane i predstavlja Srbiju tokom i nakon ratova – žena koja se ne može nazvati „slatki greh“. Zato je naziv albuma, nakon „Decenije“ veoma metaforično „Ide to sa godinama“. Pred izbore, neće sa vratiti Šešelj, ali vratila se Ceca!
