Bunt sa konstruktivnom konotacijom

Nova generacija studenata različitih fakulteta zakoračila je ove nedelje u dinamičnu razmenu znanja i iskustava u okviru trećeg ciklusa Nelt edukativnog programa. Na radionicama koje podstiču prevazilaženje konvencionalnih okvira razmišljanja, studenti koji po svom formalnom obrazovanju naizgled nemaju dodirnih tačaka, uče kako da osmišljavaju i realizuju zajedničke projekte.

Nelt co, inicijator ovog programa, jeste kompanija koja pruža vrhunske usluge u oblasti distribucije, logistike i marketinga. Osim Kompanije Nelt, organizatori programa su i Galerija 12HUB i Nova Iskra. Okupio ih je stav da je studentima za snalaženje u budućim profesijama, na tržištu koje se nepredvidivo i brzo menja, potrebno mnogo različitih znanja i veština kako bi bili uspešni. Međutim, u većini slučajeva, koncepti domaćeg akademskog obrazovanja obezbeđuju im tek poneke od tih veština. „Ovaj program je neka vrsta bunta sa pozitivnom i konstruktivnom konotacijom“, objašnjava Marko Milanković ispred Nelt grupe. „Mladi s pravom očekuju izazove, odbijaju status quo i protive se konformizmu. Kroz ovaj program, pružili smo im izazov, i na taj način se zajedno uhvatili u koštac sa njihovom budućnošću.“

Ove godine broj prijavljenih studenata je gotovo četiri puta prevazišao planirane kapacitete. Nana Radenković, jedna od osnivača Nove Iskre kaže za „Vreme“ da su primili 26 polaznika biranih tako da im se omogući rad u atmosferi žive razmene različitosti. „Na ovaj način, studentima želimo da približimo oblasti za koje se čini da nisu u njihovoj sferi delovanja prema kriterijumu formalnog obrazovanja, ali ih se tiču kao studenata, građana i budućih profesionalaca.“ Radenković skreće pažnju da je, bez obzira na to sa kog fakulteta dolaze, među studentima identično neznanje i mistifikacija o svojim mogućnostima izvan okvira uskog polja za koje se školuju. „Ovde studente učimo da sa svojih fakulteta donose specifično znanje i iskustvo, ali da je u poslu potrebno izaći iz tog uskog polja, jer realizacija poslovnih ideja nikada nije u domenu samo jedne profesije.“

Milica Pekić, kustos i osnivač Galerije 12HUB, ističe da je jedan od glavnih ciljeva programa razvoj liderskih veština kod studenata. Program treba da ohrabri studente da kroz eksperiment, greške, razmenu i dijalog dolaze do odgovora na izazove savremenog sveta, koji se brzo menja i čiji je pravac razvoja nemoguće predvideti. „Želimo da ohrabrimo studente da, kao inicijatori određene ideje, okupe sličnomišljenike sa kojima bi radili na sprovođenju svojih ideja u delo, nezavisno od okolnosti koje im sistem nameće.“ Pekić dodaje da standardni obrazovni programi ne mogu da predvide šta će biti potrebno kroz nekoliko godina, ali da je rad u raznorodnom krugu ljudi definitvno način na koji će ljudi u budućnosti tražiti odgovore na nova pitanja i probleme. „Primetili smo da mladima nedostaju veštine za bavljenje interdisciplinarnim praksama, gde timovi u kojima su predstavnici različitih profesija zajedno kreiranju proizvode koji menjaju kvalitet života svih nas – od novih ekonomskih modela, preko urbanih politika do novih umetničkih modela i promišljanja budućnosti uopšte.“ Zbog toga su studenti već tokom trajanja programa podstaknuti da se udružuju i razvijaju zajedničke projekte.

IGRICA ZA SLEPE: Jedan takav projekat su tokom prošlogodišnjeg programa već ostvarili student Fakulteta dramskih umetnosti Đorđe Damjanović i njegov kolega Andrija Radojev, student Visoke škole strukovnih studija za informacione tehnologije (ITS). Đorđe i Andrija su prošle godine osmislili kompjutersku igricu prilagođenu za slepe i slabovide osobe. U međuvremenu, otišli su korak dalje i osnovali sopstveni startap, Thunder Strike Games Studio, u kojem sada dizajniraju nove igrice. „Razmišljajući o tome kako da spojimo dizajn zvuka i programiranje, shvatili smo da su igrice za slepe za sada dosta neiskorišćene“, priča Andrija Radojev. „Zato smo osmislili audio igru, koja igrača dovodi u situaciju slepe osobe. Igrica je akcija iz prvog lica. Igrač se orijentiše u prostoru tražeći virtuelna stvorenja koja postoje samo u domenu zvuka. Na taj način se igrač poistovećuje i shvata probleme u kojima se nalaze ljudi koji ne vide dobro.“ Igrica sa jedne strane omogućava slepima da igraju kompjuterske igrice kao što to mogu oni koji vide, dok onima koji vide pomaže da saznaju kako izgleda biti slep i orijentisati se samo uz pomoć zvuka. „Zanimljivo je to što smo za sada dobili samo dve vrste reakcija“, nadovezuje se Đorđe Damjanović. „Ljudima se igrica ili dopada, ili je ne razumeju, što nama daje podsticaj da razmišljamo kako da još više približimo igrice za slepe ljudima koji nisu slepi, i inače ne bi igrali takve igrice. Od svih kojima smo igricu predstavili, najbolje su reagovala deca, ali to nije začuđujuće, jer su deca najotvorenija da probaju nove stvari.“ Kao najvažniji aspekt igrice, ističu Andrija i Đorđe je mogućnost za slabovide da dodatno razvijaju svoja čula, što je na polju igrica još uvek retkost.

Još jedan bitan aspekt Nelt edukativnog programa je saradnja između korporacije Nelt i NVO kulturne scene. Nikolina Janković, takođe prošlogodišnja polaznica, uz podršku mentora organizovala je arhitektonsku radionicu za studente pod nazivom „Čestice lutanja“. Uz pomoć dve koleginice, Nikolina je u prostoru Studentskog grada učesnicima radionice predstavila osnove arhitekture, aktivizma i participativnosti. Od kada se Nelt edukativni program završio, Nikolina radi kao asistent u produkciji u dve galerije – G12HUB i Laufer Eugster. „Primer sam osobe koja je uvek uključena u sva kulturna dešavanja u Beogradu, nekada kao volonter, nekada kao saradnik u organizaciji, za vreme formalnog obrazovanja mi je uvek nedostajalo akcije, multidisciplinarnosti i primene naučenog, da li kroz istraživanja ili kroz konkretne projekte. Sva znanja i veštine koje sam stekla u okviru ovog programa su, uz volontersko iskustvo tokom studija, osposobili su me da brzo reagujem, pokažem inicijativu, povežem na mnogo načina razne saradnje i izvedem ono što zamislim“, kaže Nikolina.

UNIVERZALNE VREDNOSTI: Marko Milanković iz Nelta ističe da ova kompanija u Srbiji prepoznaje ogroman potencijal u mladima, koji su izuzetno pametni i talentovani. Sa druge strane, primetan je manjak samopouzdanja kod mladih da razmišljaju o ostvarivanju svojih ideja u našoj zemlji. „Lakše im je da odu, nego da ostanu“, kaže on. „Kompanija Nelt je tokom 25 godina poslovanja iz polja koje je bilo relativno usko prešla u polje širokog shvatanja logistike tržišta, koje je izuzetno veliko. U Srbiji je, međutim, prisutna negativna geneza o poslovanju i životu, pa je ljudima, a naročito mladim, lakše da odu, nego da ostanu i započnu nešto svoje. Ovim programom želimo da im ulijemo samopouzdanje neophodno da se u datim okolnostima odvaže na samostalne poslovne poduhvate“, objašnjava Milanković.

„Tek kada proizvodi srpske privredne i kulturne politike ponovo postanu prepoznatljivi na međunarodnoj sceni, domaći stručnjaci moći će aktivnije da doprinesu globalnoj slici bez da napuste zemlju“, podseća Milica Pekić iz Galerije 12HUB, i dodaje da je za uspeh u današnje vreme potrebna strategija koja prevazilazi konzervativne okvire. „Zbog toga želimo da kod studenata izgradimo univerzalnu vrednost, koja se svuda prepoznaje“, kaže Pekić. Nana Radenković iz Nove Iskre dodaje da studenti često misle da nemaju šta da ponude, a kada ih ovaj edukativni program podstakne da stvari sagledaju iz drugačije perspektive i uvide kako da kanališu svoje sposobnosti i znanje, shvate da ima smisla ostati u Srbiji. „Upravo su univerzalni principi u poslovanju ono što je kompaniji Nelt omogućilo da bude prepoznata kao neko ko domaće prakse može uspešno primeni na, recimo, afričkom tržištu“, nadovezuje se Milanković. „Tržište u Izraelu i Srbiji se, naravno, razlikuje, ali smo upravo negovanjem univerzalnih vrednosti uspeli da pozicioniramo svoju kompaniju na globalnom tržištu. Upravo to je ono što želimo za svoju zemlju i mlade ljude. Zato danas zajedno učimo, istražujemo i gradimo zemlju bolje budućnosti.“