23. novembar, Novosadski jazz festival, Studio M, Novi Sad
I ove jeseni (bar) Beograd je ostao bez ijednog džez-festivala, dok je Novi Sad tradiciju svojih Dana džeza uspešno nastavio još 1999, doduše pod drugim nazivom. U prevlasti klavirista (Bojan Zulfikarpašić/Francuska, Vasil Hadžimanov, Matija Dedić/Hrvatska; plus trubački bend Edija Hendersona/Benija Bejlija/Stjepka Guta), ovogodišnjih pet dana odigravalo se u (pre)maloj sali (manje od 350 sedišta; ulaznica 250 dinara) i u velikim predvorjima dobrog starog Studija M pod krovom Radio Novog Sada, u drvetom optočenom akustičnom ambijentu prilagođenom RTV snimanjima/prenosima. Protekle decenije ovaj zapravo klupski prostor s velikom binom beše nažalost zapostavljen, pa je široj publici poznat prvenstveno kao unplugged-poprište.
Drugo veče otvorila je zvezda Novosadskog jazz festivala, vibrafonista iz Zagreba Boško Petrović (rođen 1935, Bjelovar) koji je džez „progovorio“ na harmonici a svoj matični instrument (samo)učio na pozajmljenom primerku. Veći deo šezdesetih vodio je uticajni Zagrebački jazz kvartet naklonjen sopstvenim kompozicijama i domaćem folkloru, što im je pomoglo da osim jugoslovenskih festivala budu zapaženi i od Montrea do Montereja, kao i da objavljuju LP-ije s prestižnim etiketama Atlantic i Phillips (Fontana, Flying Dutchman). Kod kuće je Boško u sedamdesete ušao s prvom u nizu svojih all star postava, B.P. Convention, iz čije su kritične mase/mešavine muzičara mlađe povukli grupa Time i razne džez/rok selekcije.
Pošto nam je predugo uskraćivano domaćinsko prisustvo g. Petrovića, nije zgoreg podsetiti da je on verovatno džezer s „ovih prostora“ s najvećim brojem albuma pod svojim imenom, a kao instrumentalista više puta visoko kotiran na godišnjim listama najvažnijih globalnih džez-magazina („Downbeat“, „Jazz Forum“…). Doneo je osmeh na mnoga lica džeza, sarađivao s poznatim svetskim izvođačima čiji je spisak valjda duži od ovog teksta, od bi-bapa prošao kroz razne trendove/stilove bez gubljenja svinga, posebno se specijalizujući za male sastave. Pre dvadesetak godina se kao skrasio otvorivši sopstveni džez-klub (normalno, „B.P.“) u srcu Zagreba, gde se „doselio“ iz Lapidarija; zahvaljujući Boškovim organizacionim sposobnostima, to je ubrzo postalo neizbežno „leglo“ džeza južno od Beča, mesto za njegov jamming sa slavnim gostima, a sve je krunisao i sopstvenom disko-kućom Jazzete.
Posle 12 godina opet u Novom Sadu, ona stara brkata magija Bi-Pija nežno je oblila narajcani podmladak kao i matora gunđala, čim je trio počeo Oberkrainer Lollabye/Gorenjsku uspavanku. Bas-gitarista Mario Mavrin (eks-Time) je gdin koji sa svojih šest žica ne samo da ostvaruje znatne harmonske i solističke uloge, nego je već dugo i među uzdanicama džeza iz Zagreba, dok je brzi, jasni a i u bluzu stilizovani Primož Grašič el. gitarista pod uticajem Vesa Montgomerija, inače član podmlađenog i modernizovanog velikog orkestra RTV Slovenije. Don’t Explain je za sladokusce „obrnuo“ vokalne linije Bili Holidej izvedene po ugledu na instrumentalističke, a vrhunac je bila With Pain I Was Born, nadahnuta makedo-melosom koja je pre tridesetak godina i bila Boškova ulaznica u svetski džez. Ponešto staromodna organizacija pretila je da sve pretvori u javnu probu, no, naslonjen na svoj instrument kao dobroćudni barmen svinga, kozer B. Petrović je duhovitošću i bez napora sve izvrtao u opštu korist.
Vibrafon je inače u izumirućem angažmanu čak i u džezu, slično orguljama „hammond“, a uprkos obožavaocima novih tehnologija još deluje kao bojni brod naspram glisera za šverc. Njegov večno moderan zvuk i harmonske i druge mogućnosti do punog, gotovo klavirskog izražaja dolaze pod rukama/maljicama pravih majstora, kao što je Boško Petrović s lakoćom pokazao kroz standarde, prvim bisom (Summertime Geršvina) ili Round Midnight kada se malo posle ponoći vratio da zaokruži veče k.g. big benda RTV Slovenije (bubnjevi: Ratko Divjak, još uvek), s kojim je upravo objavio CD naslovljen po toj Monkovoj kompoziciji. Mladalački rečeno, veoma cool; štagod radi, B.P. svinguje.
