Razmere kataklizme koja je u ponedeljak pogodila Tursku i Siriju još je nemoguće sagledati. Poslednje vesti kažu da je 18.991 žrtava u Turskoj, 3.384 u Siriji, ali se brojevi menjaju iz sata u sat. Koliko je ljudi još pod ruševinama niko ne zna tačno, u Siriji kažu da ih samo kod njih ima najmanje 10.000.
Pomoć iz celog sveta počela je da stiže gotovo odmah nakon zemljotresa. Prvo ona najvažnija za spasavanje života onih koji su ostali pod ruševinama (u Turskoj su na terenu spasilački timovi iz 94 zemlje), potom lekovi, medicinska oprema, novac… I mada je nesreća sa obe strane tursko-sirijske granice ista, i sve međunarodne humanitarne organizacije i Ujedinjene nacije pozivaju sve države sveta da prevaziđu sve političke razmirice i da se što pre pomogne svim unesrećenima, gorak ukus ostavlja činjenica da se, po ko zna koji put, pokazuje da politika određuje koje žrtve su „prioritetne“, a koje će se pomoći načekati, ako im ikada i stigne.
Na stranu vesti koje pokazuju do koje mere je 12 godina rata u Siriji izazvalo mržnje i ludila, pa ni posle ovakve kataklizme „pobunjenički“ Idlib i „zvanični“ Damask ne sarađuju da bi preživelima zajedno pomagali – zemljotres je pogodio upravo severozapad Sirije koji je u prethodnih 12 godina teško postradao i još je praktično ratna zona, što razmere kataklizme i njene posledice diže do neslućenih razmera. Samo u delu države pod kontrolom opozicije živi blizu dva miliona interno raseljenih osoba, izbeglica u sopstvenoj zemlji, koji su i pre zemljotresa za smeštaj imali šatore ili neki objekat koji se mogao na brzinu sklepati, a uslovi života su im bili daleko ispod svakog poimanja normalnosti. Sada nemaju ni to.
Nije drugačije ni u okolnim oblastima pod kontrolom vlasti u Damasku – sirijska vlada proglasila je zonom katastrofe sve oblasti na severozapadu zemlje, pokrajine Alepo, Idlib, Latakija i Hama.
Zima, glad, očaj i politika pomoći
Pri tome, ledena zima okovala je čitavo područje pogođeno zemljotresom, humanitarni radnici i novinari koji su na licu mesta kažu da su glad i očaj zahvatili stotine hiljada ljudi koji su ostali bez ičega. Organizacija Save the Children navodi kako je milionima dece širom severozapada Sirije hitno potrebna hrana, sklonište i topla odeća. “Situacija širom severozapadne Sirije je trenutno najveća kriza na svetu…”, kaže Ketrin Akils iz ove organizacije, dodajući da je dobro što su došli prvi kamioni pomoći UN-a, ali da je to “tek vrh ledenog brega”.
Od trenutka kada se desio zemljotres čelnici pojedinih država koje su u klinču sa vlastima u Damasku, poput Velike Britanije i Sjedinjenih Država, ističu da pomoć Siriji nikako ne bismela da ima veze sa vlastima Bašara el Asada, koje su pod sankcijama Zapada, ne precizirajući kako bi to uopšte bilo moguće i kakve veze imaju sankcije režimu sa humanošću prema žrtvama kataklizme. Sada se, uz najave pomoći i Turskoj i Siriji (bez preciziranja kojoj od „dve“ Sirije) čuju i drugačiji tonovi, opet uz prozivanje Asadove vlasti. Pa tako portparol Stejt departmenta Ned Prajs kaže da će SAD nastaviti da zahtevaju nesmetan humanitarni pristup Siriji i poziva vladu sirijskog predsednika da odmah dozvoli pomoć preko svih graničnih prelaza.
A ambasador Sirije u Srbiji Basem Džaman Aga kaže: „Sirija je spremna da prihvati svaku pomoć. Nemamo dovoljno opreme i mehanizacije za spasavanje i traženje nestalih. Neke prijateljske države, kao i neke arapske države, poslale su timove za spasavanje i druge vrste pomoći vazdušnim putem, ali to nije dovoljno da se pokrije obim posledica razornog zemljotresa koji je napravio pravu humanitarnu katastrofu“.
Da li sledi novi talas izbeglica
Za one koji su još pod ruševinama, nažalost, vreme ističe. Prošlo je već pet dana od zemljotresa, zima je stegla, njihove šanse da prežive su sve manje i manje. No, i milione preživelih čeka pakao, još gori od onoga u kome su prethodnih godina živeli.
Ako ne zbog humanosti, što bi valjda trebalo da bude prvi razlog, vlade svih država, i evropskih i svetskih bi trebalo zbog sebe da svim Sirijcima što više i podjednako pomognu, pod čijom god da su vlašću. Ukoliko ta pomoć bude na kašičicu, kao do sada, ili uslovljena nekakvom politikom i zbog toga izostane, milioni očajnih ljudi iz Sirije će se, ranije ili kasnije, pokrenuti pokušavajući da nađu mesto ngde, gde mogu nekako da prežive. A to mesto nije više Turska, gde su u oblastima najgore pogođenim zemljotresom već živeli milioni sirijskih izbeglica.
Nije taj život ni do sada bio blistav, ali kakav će biti posle katastrofe kakvu Turska ne pamti i sa kojom će se i sama teško izboriti, bolje je ne misliti. Onda će tim ljudima, već višestrukim izbeglicama i u svojoj zemlji i u Turskoj, kao jedino rešenje ostati put dalje na zapad, kakvi god zidovi, ograde od žilet žice ili slične prepreke budu na tom putu stajale.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
