Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Protekle nedelje imao sam priliku da budem na Otvorenim danima kompanije Alkatel Lusent u Parizu, što je prilika da se saznaju planovi jedne od najvećih svetskih kompanija u svetu informaciono komunikacionih tehnologija, ali i da se sagleda kuda se taj svet zaputio.
U najkraćem, svet komunikacija razvija se u bežičnom pravcu i to priličnom brzinom. Očekuje se da većina korisnika pređe na mobilne telefone i tablete. Na kojima će sve više gledati video i provoditi vreme na društvenim mrežama. Što otvara pitanje protoka, ključno za kompanije poput Alkatela koje uglavnom prave hardver za infrastrukturu.
Tu se već moraju pomiriti dva zahteva. Prvi je da protok bude brži, ali to treba čitati kao efikasniji. Veliki broj korisnika u suštini pregleda iste stvari pa se sada postavlja pitanje kako te zahteve ujediniti ne bi li se smanjilo korišćenje mreže. Metaforički rečeno, ako svi žele uveče da čitaju knjigu, možemo li da ih smestimo pod jednu sijalicu i tako uštedimo struju ili će svako i dalje da pali svoju. Ova metafora sa strujom vodi ka sledećem problemu, a to je kako da korišćenje interneta učinimo i energetski efikasnijim što se sada pokazuje kao sve veći problem. Džabe ste stavljali izolaciju na prozore i isključivali pomenute sijalice da bi štedeli struju ako „visite“ na internetu i svakom pretragom po Guglu pokrećete desetine udaljenih kompjutera. A svaki troši struju.
Dalje, smatra se da će klijenti postati zahtevniji, ali da im treba objasniti da njihov komfor ima granice. I cenu. Jer će u suprotnom mnogi servisi propasti u nastojanju da ugode i opravdanim i preteranim zahtevima, pa će rezultat toga biti rđav.
Sadržaj postaje ključan ili kako je ovde rečeno „Content is King“. Do sada se mislilo da je najvažnije razviti mrežu pa neka ljudi rade šta god mogu po njoj, sada se razmišlja šta ljudi žele da rade pa se na osnovu toga razvija mreža.
I ta mreža će biti „oblačne“ strukture, niko i ne govori ni o čemu drugom više do o Cloudu. Koji, takođe, ima svoje mane i ne treba mu slepo verovati, poručuju stručnjaci, naročito kada je reč o komunikaciji u zdravstvu i sličnim službama koje moraju da imaju neposredan kontakt sa klijentom u blizini. Tu je i dalje neophodna drugačija, stara mrežna struktura.
Zemlja koja ne bude razvila sopstvenu infrastrukturu neće moći ničemu lepom da se nada ubuduće, sem da kaska. A najveća revolucija dogodiće se u oblasti koja se zove M2M, odnosno međusobna komunikacija mašina na internetu. Takvih mašina je u 2010. bilo 62 miliona, a do kraja decenije očekuje se da ih bude više od dve milijarde. Na primer, jedan poljoprivrednik može da reguliše svoj sistem za navodnjavanje tako da ga SMS porukama obaveštava kada je, gde i koliko zalio. Isto tako, mobilnim telefonom moći će i da upravlja njime. I da taj proces bude podjednako fantastičan kao i plaćanje parkinga mobilnim telefonom.
Otvoreni dani okupljaju analitičare, investitore, stručnjake i novinare koji se bave ICT industrijom u celom svetu. Kako sam bio jedini iz Srbije, zanimalo me je, onako uzgred, šta misle o prodaji našeg Telekoma. Mislimo da je tražena cena previsoka u ovom trenutku, odgovarali su listom i bez mnogo razmišljanja.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve