Globalne zalihe nafte bi mogle da padnu na kritično nizak nivo od 6,8 milijardi barela do septembra ukoliko Ormuski moreuz i dalje bude zatvoren u to vreme, smatraju analitičari. Neki, međutim, strahuju da bi to moglo da se desi već u julu ili avgustu
Globalne zalihe nafte troše se rekordnom brzinom u pokušaju da se nadoknadi veliki poremećaj u snabdevanju na Bliskom istoku, i približiće se kritičnim nivoima ako se Ormuski moreuz ponovo ne otvori.
Kao posledica toga cene nafte i goriva biće verovatno vrlo visoke ovog leta, na vrhuncu potražnje, upozorila je Međunarodna agencija za energiju (IEA), piše CNBC.
„Brzo smanjenje rezervi usled kontinuiranih poremećaja može biti najava za buduće skokove cena“, saopštila je IEA.
„Tržište nafte za sada nije osetilo puni uticaj gubitka ponude zahvaljujući komercijalnim zalihama koje drži industrija, strateškim rezervama koje kontrolišu vlade i tankerima u tranzitu. Ove akcije su ublažile uticaj poremećaja u martu i aprilu, аli komercijalne zalihe će na kraju pasti na nivoe kada više ne mogu služiti kao izvor snabdevanja. Očekujemo da ćemo, ako se to desi i moreuz ostane zatvoren, videti povećanje cena na tržištu“ rekao je Daren Vuds, izvršni direktor naftnog giganta Ekson Mobila.
Švajcarska banka UBS objavila je izveštaj u kome je navedeno da su krajem februara zalihe nafte bile blizu rekordno niskog nivoa u proteklih 10 godina, na nešto više od osam milijardi barela, a da su do kraja aprila zalihe pale na 7,8 milijardi barela.
Zalihe će se približiti rekordno niskom nivou od 7,6 milijardi barela do kraja maja ako potražnja ostane ista iz meseca u mesec, upozorili su analitičari UBS-a.
Pad zaliha na taj nivo bi opteretio lanac snabdevanja, naveli su krajem aprila analitičari banke JPMorgan.
Milijarde barela u zalihama mogu da zvuče kao mnogo, ali stvarnost je da je bez opterećenja sistema dostupno samo oko 800 miliona barela. Ostatak je potreban da bi se cevovodi i rezervoari održali na minimalnim nivoima kako bi lanac snabdevanja funkcionisao efikasno, objasnili su analitičari JPMorgan-a.
„Kao i krvni pritisak u ljudskom telu, problem je cirkulacija. Sistem ne otkazuje zato što nafta nestaje, već otkazuje zato što mreža za cirkulaciju više nema dovoljno radne zapremine“, rekla je Nataša Kaneva, šefica globalne strategije za robu u JPMorgan-u.
Zalihe nafte bi pale na kritično nizak nivo od 6,8 milijardi barela do septembra ako Ormuz i dalje bude zatvoren u to vreme, prognozira JPMorgan, dok bi prema prognozi američke konsultantske kompanije koja se bavi analizom energetskog tržišta Rapidan Energy zalihe nafte mogle da dostignu kritične nivoe ranije, u julu ili avgustu.
Globalna ekonomija bi se „zaustavila, a kritična transportna infrastruktura ne bi mogla da nabavi gorivo ni po kojoj ceni“, upozorili su analitičari Rapidan Energyja 7. maja.
Ipak, veoma malo je verovatno da će zalihe dostići ove kritično niske nivoe. Umesto toga, procenjuju analitičari, cene nafte i proizvoda će skočiti kako bi smanjile potražnju, što će izazvati „ozbiljnu ekonomsku kontrakciju“.
;
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
