„Ekonomski tigar“: Koliko je srpski minimalac manji od crnogorskog

Uoči donošenja uredbe o ograničenju marži u trgovinskim lancima, prosečna porodica u Srbiji izdvojila je u avgustu prošle godine 42,5 odsto prosečne zarade samo za hranu, što je za 1,5 odsto više nego na početku godine, piše Demostat.

Po pravilu, u Srbiji se tek u ponekom od poslednjih meseci desi da zaposleni sa prosečnom platom pokriju prosečne mesečne troškove ili da radnici na minimalcu savladaju minimalnu potrošačku korpu, ali uglavnom, zafali novca.

Inače, vrednost minimalca u Srbiji je oko 500 evra.

Koliko novca je stvarno potrebno

Prema poslednjoj uporedivoj objavi regionalnih statistika, u avgustu 2025. godine Slovenija je imala prosečnu neto zaradu od 1.562 evra dok je minimalac za celu tu godinu iznosio 877 evra, plus naknade troškova za obrok u toku rada, prevoz i troškove službenih putovanja (u Srbiji se za te stavke umanjuje iznos isplaćenog minimalca), navodi Demostat.

Minimalna zarada koja se utvrđuje najkasnije u januaru za tu godinu mora biti između 20 i 40 odsto iznad minimalnih životnih troškova na šta se dodaje i uvećanje za procenat inflacije.

Takođe, u Sloveniji su poslodavci dužni da svim radnicima isplaćuju godišnji dodatak, najmanje u iznosu minimalne plate, kao i božićni bonus od najmanje polovine najniže zarade, čime se na mesečnom nivou i prosečne i minimalne zarade uvećavaju za najmanje 112 evra. Kada je reč o troškovima, u Sloveniji su od hrane dominantniji izdaci za prevoz i komunikacije, kao i troškovi stanovanja.

Zaposlenima u Hrvatskoj u proseku je za avgust mesec isplaćeno 1.446 evra dok je minimalna zarada određena za celu godinu i iznosila je 750 evra. Na stavku za hranu, na kojoj se nalaze i osnovna sredstva za higijenu, tročlana porodica mesečno troši 389 evra, što je 26,9 odsto prosečne plate.

Crnogorska prosečna zarada u avgustu je iznosila 1.015 evra, a četvoročlane porodice samo za hranu izdvajaju 645 evra. Tu računicu su izveli sindikati koji su pre dve godine od zvanične statistike preuzeli da vode tu kategoriju podataka. Ako se grubo preračuna na tročlano domaćinstvo, izdaci za ishranu su oko 480 evra ili 47,7 odsto zarade.

Komotan život i prosečna plata

U te podatke svakako treba uključiti i sezonski faktor, pa u turističkim centrima sve tri države bivše Jugoslavije cene neophodnih namirnica tokom leta mogu da porastu, što se u izvesnoj meri odražava i na povišeni udeo hrane u ukupnim troškovima domaćinstava.

A koliko je stvarno potrebno za „komotan“ život na tim prostorima, izračunao je portal NUMBEO, čiji statističari tvrde da bi za pokriće mesečnih troškova četvoročlana porodica u Beogradu trebalo da pripremi 2.370 evra ili skoro tri, tačnije 2,7 prosečne plate.

U Podgorici bi prošla jeftinije, sa 2.184 evra (neznatno više od dvostruke zarade), u Zagrebu sa 2.811 evra (što je oko 80 evra manje od dve prosečne plate), dok je u Ljubljani neophodno 2.919 evra (dve plate za oko 200 evra premašuju taj procenjeni trošak).

Nasuprot toj „luksuznijoj“ varijanti troškova, prosečna potrošačka korpa u Srbiji sadrži znatno oskudniji spisak namirnica i izdataka dok se potpuno ignoriše potreba za većim udelom stavki poput obrazovanja, zdravstva, kulture. Nije predviđeno ni izdvajanje za godišnji odmor, niti ono što je u Evropi standard – da se i u minimalnoj potrošnji predvidi bar pet odsto za štednju.

Izvor: Demostat