Ovaj softver je, izgleda, svemoguć: ogromne količine podataka se povezuju neverovatnom brzinom. Potrebno je samo nekoliko sekundi da se policijska znatiželja u potpunosti zadovolji: ime, starost, adresa, novčane kazne, prethodne kaznene prijave. U kombinaciji s podacima iz mobilnih telefona i poruka i ponašanja na društvenim mrežama, moguće je u tren oka sačiniti profil bilo koje osobe.
Uz pomoć veštačke inteligencije može se ući u potpuno nove dimenzije elektronske špijunaže. Nadzorni program američke firme Palantir ostvaruje snove policije i tajnih službi. U tri od 16 nemačkih saveznih pokrajina – Bavarskoj, Hesenu i Severnoj Rajni-Vestfaliji – to je već stvarnost. I predstavlja velik problem iz perspektive zaštitnika privatnosti i organizacija za ljudska prava, jer, osim osumnjičenih osoba, i nedužni građani mogu da se nađu pod nadzorom.
Ustavne tužbe protiv Bavarske i Hessena
Neprofitna Organizacija za građanske slobode (GFF) želi da spreči takve slučajeve, ali se i načelno protivi upotrebi programa kakve pravi Palantir. Zato je podnela ustavnu tužbu zbog masovne obrade podataka u Bavarskoj.
„Već i onaj ko podnese prijavu postaje žrtva kaznenog dela ili, ako se jednostavno nađe na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, može zbog softvera da postane meta“, kaže pravnica GFF Franciska Gerlic.
Iz perspektive ove berlinske organizacije, neograničena obrada podataka krši osnovno pravo na informaciono samoodređenje i tajnost komunikacije – koje je zajamčeno nemačkim Ustavom.
Osobe koje se u toku neke istrage nađu na radaru policije o tome ne saznaju ništa. Prema važećem zakonodavstvu, policija u Bavarskoj sme da koristi Palantirov program čak i kada ne postoji konkretna opasnost. Time se, međutim, zanemaruju standardi koji se od 2023. primenjuju u Hesenu nakon uspešne ustavne tužbe GFF-a.
O sličnoj tužbi protiv Severne Rajne-Vestfalije, gde vlasti takođe koriste Palantirov softver, Savezni ustavni sud još nije doneo odluku.
Netransparentan softver
Ustavnoj tužbi protiv Bavarske pridružio se i Haos kompjuter klub (CCC), nevladina organizacija koja je istovremeno i najveće evropsko udruženje hakera posvećenih problemima IT-bezbednosti. Njegova portparolka Konstance Kurc govori o „Palantirovom obrascu istrage“ u kojem policija ima sistem pohranjivanja podataka u različite svrhe.
Objedinjeni podaci završavaju u netransparentnom softveru firme Palantir, od kojeg policija postaje dugoročno zavisna“, kaže Kurcova. Takvi i slični aspekti su za mnoge jasni razlozi za isključenje Palantira iz upotrebe.
U Bavarskoj se softver američkog milijardera Petera Tila koristi od 2024, a u Hesenu još od 2017. Ovaj preduzetnik sa nemačkim korenima ima reputaciju osobe s autoritarnim ciljevima i neguje bliske veze sa američkim tajnim službama i predsednikom SAD. Tajne službe i vojska SAD već dugo koriste Palantirov program „Gotam“.
Mediji prenose da je američka firma dobila je neograničen pristup bazama podataka bavarske policije. Računarski kod se navodno nalazi na serverima u Nemačkoj. Ali, nema garantije da kopije nisu završile u SAD.
„Digitalna politika je politika moći“
Očita i sve veća zavisnost od stranih tehnoloških divova poput Palantira uopšte ne odgovara ambicijama Nemačke. Izgleda da su toga svesne i vladajuće stranke Unije (CDU/CSU) i Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD). „Digitalna politika je politika moći“, piše u njihovom koalicionom sporazumu.
U njemu su definisani ambiciozni ciljevi: „Želimo digitalno suverenu Nemačku. Zato ćemo smanjiti digitalne zavisnosti tako što ćemo da razvijamo ključne tehnologije, osiguramo standarde, zaštitimo i proširimo digitalne infrastrukture. Stvaramo evropski integrisane i otporne lance vrednosti za ključne industrije – od sirovina preko čipova do hardvera i softvera.“
Uprkos tome, ministar unutarnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU), odgovoran za unutrašnju bezbednost, očito ostavlja otvorena vrata za američke tajne službe, jer ne isključuje mogućnost kupovine Palantirovog softvera i za Savezni kriminalistički ured (BKA) i Saveznu policiju. Njegova prethodnica Nansi Fezer (SPD), s druge strane, zabranila je upotrebu tih programa 2023. godine.
Može li Evropa da razvije sličan softver?
Predsednik Saveznog kriminalističkog ureda (BKA) Holger Minh nada se da će što pre da dobije „domaći“ softver sličan Palantirovom. S obzirom na geopolitički razvoj bilo bi mu draže nemačko ili evropsko rešenje problema.
„Ne smemo da postanemo zavisni od partnera za koje ne znamo kako će se prema nama ponašati sutra ili prekosutra“, naglasio je Minh.
Organizacija za građanske slobode GFF dobila je snažnu podršku za svoju ustanu tužbu protiv upotrebe Palantirovog softvera. Na platformi za peticije Kampakt, apel upućen politici da se taj softver zabrani Nemačkoj, u roku od nedelju dana je potpisalo gotovo 264.000 ljudi.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
