Kako i od kada elektronskim putem na bolovanje

E-bolovanje će biti sistem koji će povezati poslodavce, lekare i Republički fond za zdravstveno osiguranje.

„Ovaj sistem će omogućiti da se ubrza ceo proces bolovanja, koji je zaista jedna kompleksna procedura i podrazumeva nošenje dokumentacije i njihovu cirkulaciju kroz sistem, i pre svega da pacijentima olakša da ne moraju bolesni da nose ovu dokumentaciju poslodavcu, već će poslodavac automatski imati uvid u potrebne informacije, a Republički fond će takođe imati potreban pristup“, objašnjava Isidora Šmigić, menadžerka za regulatornu reformu iz NALED-a za RTS.

Ističe da je važno i što će Republički fond za zdravstveno osiguranje moći da pristupi potrebnim informacijama kako bi komisije mogle da razmatraju eventualno produžavanje bolovanja duže od 30 dana u slučajevima kada je to potrebno.

Kako kaže, e-recept, koji funkcioniše od 2019. godine, je revolucionaran sistem jer je samo u poslednjih 18 meseci doneo uštedu veću od 30 miliona evra, a e-karton je nešto na čemu se radi već neko vreme.

„Očekujemo da njegova puna implementacija krene početkom 2026. godine. Trenutno su u toku pripreme tehničke, dakle arhitektura, specifikacije itd. Potrebno jeste uskladiti i zakonski okvir i doneti neke podzakonske akte koji će urediti procese kako će e-karton funkcionisati i koji će omogućiti brže i efikasnije kretanje kroz zdravstveni sistem, tako da pacijenti ne moraju ponovo da rade određene analize. Njihovi lekari mogu u potpunosti da pristupe istoriji bolesti tako da verujemo da će biti unapređenje kako za lekare tako i za pacijente“, ističe Šmigićeva.

Izmenama zakona protiv zloupotreba

Od 2019, kada je usvojen postojeći Zakon o zdravstvenom osiguranju, lekar opšte prakse mogao je da propisuje bolovanje do dva meseca, u zavisnosti od bolesti i brzine oporavka.

Najnovijim izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju skraćen je, između ostalog, period “bolovanja” koje odobrava izabrani lekar sa dosadašnjih 60 na 30 dana, nakon čega se zaposleni upućuje na prvostepenu lekarsku komisiju koja odlučuje o daljem toku lečenja.

Međutim, čini se da je zloupotreba bolovanja najučestalija kada zaposleni odsustvuje sa rada nekoliko dana, te se stiče utisak da ovakve izmene neće značajno doprineti rešenju ovog problema.

Izmene se neće odnositi na tek operisane, onkološke pacijente i trudnice.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u poslednje tri godine znatno više žena je odlazilo na bolovanje, uglavnom u regionu Beograda, i to nižeg stepena obrazovanja.

U poslednjih šest godina u Novom Sadu je 75 odsto ljudi otvaralo bolovanje zbog akutnih i hroničnih bolesti, kaže Mirjana Kolundžić, načelnica Službe opšte službe u Domu zdravlja drugog najvećeg grada u Srbiji.

Među njima je bilo najviše žena, između 36 i 50 godina, dok je trećina pacijenata bilo između 21 i 35 godine.

Bolovanje je u proseku trajalo do 37 dana.

Firme angažuju i privatne detektive

Sve više kompanija u Srbiji angažuje čak i privatne detektive da provere svoje zaposlene ili ispitaju interne probleme.

Uprkos laičkim uverenjima da su detektivi najviše angažovani zbog ljubavnih afera, agencije najviše posla imaju zbog korporativnih prevara, krađa intelektualne svojine ili robe, istraživanja konkurencije, istraga sporova u firmama i drugih poslovnih problema.

Direktor detektivske agencije Protecta Ratko Jović rekao je ranije za “Vreme” da Zakon o radu omogućava angažman detektiva.

„Poslodavac prenosi na detektiva prava koja ima. Da ne bi poslodavac glumio detektiva, zato postoje licencirani detektivi“, kaže Jović.

„Specijalizacije agencija su različite, mi se najviše bavimo upravo privrednim sektorom, korporacijama… Poput provera kandidata za zaposlenje, pre nego što neko uđe uopšte u kompaniju do daljih internih istraga, prevara, jer svašta se dešava i neko to mora da isprati“, kaže Jović.

U Srbiji su privatni detektivi legalni od 2013. godine, a licenciranje i obuku vrši MUP.