Doći će autobus, jednom

Penzioner Rade ima 82 godine, stanuje u blizini pijace „Boško Buha“ u Nišu. Jednom nedeljno ide na previjanje rana do doma zdravlja koji nije daleko. Ali, Rade nije baš u stanju da mnogo šeta pa radije čeka autobus da prevali te tri stanice.

„Obično ne čekam na stanici duže od deset minuta. Ne znam kad idu, dođem i čekam, on mora da dođe, a ja moram da odem do doma zdravlja“, kaže on za „Vreme“.

U ovom kraju, priča, ide još i nekako jer idu dve autobuske linije. Onde gde ide jedna bi moglo duže da se čeka.

To dobro zna studentkinja Nina (23) koja živi na periferiji. Do fakulteta menja dva autobusa.

„Najveći problem mi je kada treba da stignem u određeno vreme, a autobusa nema. Razumem da kasni, ali nigde nismo obavešteni“, kaže ona. Na telefonu ima aplikaciju, ali ona često ne radi. „Mogu samo da sedim na stanici i čekam, ponekad i po pola sata.“

Nema tabli, a jedva da ima i stajališta

Na problem stajališta i informisanje građana ukazali su i aktivisti iz Niša. Jedan od njih, Miloš Bošković, kaže za „Vreme“ da su digitalne table, koje su prikazivale red vožnje, postojale davne 2012. godine, a kako se menjala vlast tako su i one jednostavno nestale.

„Stajališta, kojih ima oko 250, u užasnom su stanju. Različitog su dizajna, raspadaju se i ne održavaju, a nekih uopšte i nema. To jest, građani tu čekaju autobus jer znaju da tu jeste stanica“, priča Bošković.

„Često ne piše ni koje su linije tu. Za nas lokalce to nije problem, ali oni koji su sa strane, ne znaju. Linije su prikazane na Guglovim mapama, ne postoji prikaz gde se fizički nalazi autobus i kada stiže“, dodaje on.

Retro je opet u modi

Bošković je sa još par aktivista organizovao performans ovog aprila, kad je na jednoj niškoj stanici postavio belu tablu sa ispisanim redom vožnje. Time je ukazao da, ako već nema elektronskih tabli sa natpisom kad tačno stiže autobus, barem bi moglo biti staromodnih rasporeda vožnje.

Foto: Jovan Dončić

Institucije, kako kaže, se ne oglašavaju. Verovatno ni nemaju interesovanja, a i rešili su da ignorišu. Direkcija za javni prevoz ignorisala je i pitanja „Vremena“.

„Postojao je projekat ‘pametan grad’, gde je svašta bilo u planu, a malo toga realizovano. Jedna od stvari su bile i te table. Mi smo imali digitalne table na nekoliko mesta u gradu, one su radile i prikazivale za koliko stiže autobus. Međutim one su demontirane i nema ih više“, objašnjava Bošković.

Osim tabli koje prikazuju red vožnje, Nišlijama je potrebna i aplikacija koja radi, jer se dešava da zbog ažuriranja korisnici nemaju pristup po nekoliko dana.

Kada se to desilo ovog februara, iz Direkcije za javni prevoz grada su saopštili da je to sve u cilju poboljšanja rada aplikacije, kao i uvođenja njene nove verzije.

Aplikacija „NiCard“ napravljena je 2021. godine i omogućava građanima informacije o linijama javnog prevoza. U aplikaciji mogu videti tačnu lokaciju autobusa u odnosu na trenutnu stanicu, takođe, prikazuje vreme narednog dolaska vozila za izabrano stajalište.

Za sada građini se o redu vožnje mogu informisati preko Gugl mapa, koje prikazuju liniju i za koliko će određeni autobus doći. Kao i u drugim gradovima, to ne rešava problem sugrađana koji nemaju aplikaciju ili pametni telefon.

Skuplje nego u Beogradu

Tako mnogim starijim Nišlijama ostaje da čekaju. Ali će se barem, po novoj odluci, od 5. maja voziti besplatno.

„Do sada su pravo imali stariji od 70 godina, što je oko 37.000 ljudi. Spuštanjem starosne granice na 65 godina, taj broj se povećava za oko 18.000. Zajedno sa osnovcima, srednjoškolcima, ratnim vojnim invalidima i drugim kategorijama, ukupan broj ljudi koji neće plaćati prevoz je oko 100.000“, rekla je gradonačelnica Dragana Sotirovska za „Južne vesti“.

Trenutne cene za gradske linije u Nišu su dvostruko skuplje nego u Beogradu. Za prvu zonu u Nišu potrebno je izdvojiti 80 dinara, za drugu 105, a za treću 120 dinara.

Niš raspolaže sa 14 gradskih linija i 37 prigradskih. Zvanično se navodi da linije pokriva 168 autobusa.