Sledeće godine navršava se deset godina od uvođenja veronauke i građanskog vaspitanja u srpske škole. Uvedeni na brzinu i silom spleta komplikovanih političkih okolnosti, ova dva predmeta, uprkos skepticima, uspela su da opstanu u školskom sistemu. Prve generacije osnovaca koje su od prvog do osmog razreda slušale građansko ili veronauku već su izašle iz škola. Nastavnici oba predmeta slažu se da su efekti uvođenja ova dva predmeta daleko od očekivanih. Ali, s obzirom na istraživanja efekata celokupnog školskog sistema, poput PISA studije, veronauka i građansko vaspitanje nisu nikakav izuzetak. Još jedna stvar u kojoj se sagovornici „Obrazovanja za XXI vek“ slažu jeste da je uvođenjem građanskog i veronauke kao obaveznih izbornih predmeta, u društvu još više produbljena u suštini lažna podela na građane i vernike. Kako sve to izgleda u praksi, šta kažu učenici i nastavnici, kakvi su efekti kada se posle devet godina podvuče crta, čitajte na narednim stranama.
Prilog „Obrazovanje za XXI“ vek je specijalno izdanje nedeljnika Vreme;
Broj 10, uređuje Jovana Gligorijević;
Projekat je realizovan uz podršku Fonda za otvoreno društvo i Coca-cola Hellenic.
Dodatak u PDF-u
