U Srbiji je predviđeno 26 regionalnih deponija koje će biti centri za skladištenje celokupnog komunalnog otpada, ali ih trenutno ima samo deset, a najveći problem predstavlja odlaganje komunalnog otpada na mesta koja nemaju adekvatnu infrastrukturu i nisu predviđena za to. Ukoliko se komunalni otpad skladišti na nesanitarnim i nekontrolisanim deponijama, to može dodatno zagaditi podzemne vode i okolna izvorišta.
Dobra vest je da se u okviru aktivnosti Ministarstva zaštite životne sredine radi na izgradnji novih šest regionalnih deponija, pa bi to donekle moglo da popravi situaciju. Ono što završi u prirodi, na nesanitarnim deponijama i smetlištima, to potencijalno postaje ozbiljan rizik za život i zdravlje ljudi. U našem komunalnom otpadu, zbog nedostatka primarne selekcije, vrlo često možemo naći i druge komponente, a to su metali, građevinski, medicinski i farmaceutski otpad.
Zato je veoma važno da radimo na razvijanju sistema primarne selekcije, što podrazumeva sakupljanje i odvajanje otpada na samom izvoru. Srbija u oblasti upravljanja komunalnim otpadom dobro stoji što se tiče propisa i njihove usklađenosti sa regulativom Evropske unije, ali sporno je njihovo sprovođenje.
Stanje na terenu ne odgovara onome što je propisano u samim zakonima. Problem su nedostajuća infrastruktura i nedovoljna svest građana. Primetni su i nedovoljni kapaciteti lokalnih samouprava da sve što im je delegirano sprovedu na dobar način sa resursima i finansijama kojima raspolažu. Zato pilot projekti i evropski fondovi mogu da budu veliki podsticaj, posebno za manje sredine.
Kao uspešan se izdvaja projekat prekogranične saradnje “BEST Saradnja u upravljanju otpadom – do održive životne sredine” koji finansira Evropska unija, a sprovodi NALED u saradnji sa Centrom za ekotoksikološka ispitivanja. U njemu su učestvovali Grad Novi Pazar i Opština Tutin iz Srbije i opštine Mojkovac, Bijelo Polje i Kolašin u Crnoj Gori.
Opštine su ostvarile i konkretne benefite – priručnike, kao i infrastrukturu koja im omogućava da kvalitetnije upravljaju komunalnim otpadom. Novi Pazar je dobio 1.500 kanti i vozilo za sakupljanje otpada. Mojkovac je dobio 500 kanti i presu za baliranje otpada, a rezultati sa terena pokazuju da ljudi u tim sredinama razvijaju ekološku svest i više vode računa o očuvanju svoje okoline.
Kao dobri primeri upravljanja otpadom izdvajaju se i deponije koje su ranije bile problematične, a sada mogu da budu uzor. Imamo i neke centre koji funkcionišu po najvećim standardima i primenjene su najbolje dostupne tehnologije. Recimo, deponija Vinča je sada na dobar način regulisala prikupljanje komunalnog otpada u Beogradu, a sledeći korak trebalo bi da bude i upotreba komunalnog otpada kao energenta.
Kao bitna mera izdvaja se i unapređenje depozitnog sistema za sakupljanje ambalažnog otpada, što NALED zagovara već godinama. Postoje najave da će od 2027. godine taj sistem zaživeti. Za početak, depozitni sistem bi trebalo da tretira plastiku i limenke. To je, zapravo, povratni sistem koji predviđa da, kada se proizvodi potroše, ambalaža više neće završavati na komunalnoj deponiji nego će ponovo biti u procesu proizvodnje.
NALED se zalaže i za upotrebu novih digitalna rešenja, aplikacija koje će omogućiti savremeni sistem upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji.
Autor je direktor za održivi razvoj u NALED-u
Ovaj projekat sufinansira Evropska unija u okviru finansijskog instrumenta pretpristupne pomoći (IPA II) kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2014–2020. Ugovor za sufinansiranje sredstvima Evropske unije potpisan je sa Ministarstvom finansija Republike Srbije – Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije.
Ako bi Grad Beograd samo 30% od prihoda koji dobija za parking odvajao u ekološki fond i koristio ga za poboljšanje javnog prevoza i nove biciklističke staze, kao što to rade u inostranstvu, vazduh u gradu bi bio čistiji
“Tražim da sala bude na Terazijama. Humorističko ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora biti tamo gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće!”
Kompanija Lidl Srbija, sa željom da doprinese podizanju svesti o očuvanju biodiverziteta u zemlji, donirala je sredstva u iznosu od 850.000 dinara Javnom preduzeću “Palić – Ludaš”, sa ciljem zaštite vlažnih staništa na području Parka prirode “Palić” i Specijalnog rezervata prirode “Ludaško jezero”. Održivo rešenje za očuvanje biodiverziteta na ovom području, projekat koji je Lidl podržao, predstavlja obezbeđene ispaše vodenih bivola i podolskih goveda uz pomoć kojih se uspešno revitalizuje priroda i obnavlja ekosistem
Studenti u blokadi su na društvenim mrežama podelili video sa brojnim savetima građanima kako da se ponašaju u petak (24. januar), za kada su pozvali na generalni štrajk
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić konačno je počeo formiranje nekakvog pokreta sa nekim profesorima. Super, njih niko ne zna pa ne može da ih gađa jajima
Naprednjački režim je postao opasan i ozbiljan bezbednosti rizik za sve građane Republike Srbije. Tako ga valja i tretirati
Dok mediji i građani svakog dana doznaju nove detalje i raskrinkavaju laži vlasti, tužilaštvo se slučajem huka i stampeda u Kralja Milana bavi izgleda samo kako bi amnestiralo režim
Beograd, 15. mart 2025: Najveći protestni skup u istoriji Srbije
“15. za 15” Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
