Gradonačelnik Beograda, predstavnica Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, šef Predstavništva UNHCR za Srbiju i vršilac dužnosti direktora gradskog Centra za socijalni rad potpisali su u petak, 14. novembra, ugovor o izgradnji objekta za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima u Kamendinu.
Projekat se finansira iz Pretpristupnih fondova Evropske unije za 2012. godinu (IPA 2012), a sufinanira i realizuje ga Visoki komesarijat za izbeglice UN (UNHCR) uz podršku i pomoć Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije i gradskog Centra za socijalni rad. Grad je obezbedio građevinsko zemljište i potrebnu infrastrukturu. Zgrada u Kamendinu, čije se useljenje očekuje na jesen iduće godine, četvrta je u nizu objekata za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima za koje je zemljište obezbedio grad Beograd. Izbeglice iz kolektivnih centara na teritoriji glavnog grada uselile su se u prvi ovakav objekat sa 20 stanova u Velikom Mokrom Lugu, izgrađen sredstvima vlade SAD, u aprilu 2012. godine. Usledila je gradnja 40 stanova u dva objekta sredstvima Evropske unije (IPA 2009) i useljenje korisnika u junu 2013. U toku je izgradnja poslednjeg objekta na istoj lokaciji – 20 stanova, sredstvima Fondacije Ana i Vlade Divac i donatora.
U Kamendinu će se graditi 45 stanova u okviru projekta „Podrška poboljšanju životnih uslova prisilnih migranata i zatvaranju kolektivnih centara“ namenjenih za 36 najugroženijih porodica raseljenih iz kolektivnog centra Krnjača i devet ugroženih raseljenih porodica sa drugih lokacija na teritoriji Beograda. Realizacijom ovog projekta biće stavljen katanac na kolektivni centar u Krnjači, poslednji i najveći kolektivni centar za smeštaj izbeglih i raseljenih lica na teritoriji Beograda.
Zahvaljujući ovom i brojnim drugim projektima trajnih stambenih rešenja za raseljene, broj kolektivnih centara u Srbiji smanjen je sa 92 koliko ih je bilo 2007. godine (kada su tadašnji republički Komesarijat za izbeglice i UNHCR osnovali Radnu grupu za zatvaranje kolektivnih centara) na 14 koliko ih (prema podacima KIRSM) ima u oktobru ove godine (sa 266 izbeglih i 738 raseljenih lica). Zatvaranje preostalih kolektivnih centara u zemlji očekuje se u naredne dve godine. Veliki broj stambenih rešenja biće obezbeđen i kroz Regionalni projekat stambenog zbrinjavanja izbeglica iz perioda 1991-1995. godina.
Da podsetimo, Regionalni program stambenog zbrinjavanja (RSP), namenjen rešavanju stambenih problema 27.000 porodica izbeglica i raseljenih iz konflikta 1991-1995. u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji iniciran je tokom posete Visokog komera za izbeglice UN Republici Srbiji 2009.godine. Donatorska konferencija održana je u Sarajevu u aprilu 2012. godine. U tom momentu, planirano je da se program sprovede u roku od pet godina – do 2017. godine. Vrednost Regionalnog programa za sve četiri zemlje iznosi 538 miliona evra, od kojih je do sada prikupljeno 246 miliona evra. Najveći donator – oko 70 odsto – je Evropska unija. Ukupna vrednost programa za Republiku Srbiju iznosi 330 miliona evra. Ovim sredstvima planirano je zbrinjavanje 16.780 porodica (42.000 lica). Republika Srbija i Banka Saveta Evrope, koja upravlja fondovima, potpisale su Okvirni sporazum o sprovođenju RSP u oktobru 2013. godine. Visoki komesarijat za izbeglice UN (UNHCR) i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) dobili su zadatak da nadziru sprovođenje programa i informativne kampanje, osiguraju transparentnost procedura te da o tome redovno izveštavaju donatore.
Prvi korisnik u Republici Srbiji dobio je pomoć u građevinskom materijalu u okviru prvog talasa potprojekata 2. oktobra ove godine, čime je zvanično počelo sprovođenje RSP u Republici Srbiji. U toku je realizacija prvog talasa vrednog oko 2,5 miliona evra, koji uključuje dodelu 125 paketa građevinskog materijala i 70 montažnih kuća.
U okviru drugog talasa potprojekata čija vrednost iznosi 12,5 miliona evra, Republički Komesarijat za izbeglice i migracije objavio je, početkom novembra, javne pozive izbeglicama za dodelu: 160 socijalnih stanova sa mogučnošću otkupa u opštinama Šabac, Vršac, Kikinda, Bajina Bašta, Šid, Paraćin, Prokuplje i Kruševac. Stanovi u ovih osam opština se dodeljuju u zakup po povlašćenoj ceni, uz mogućnost otkupa kao i 40 socijalnih stanova u zaštićenim uslovima bez mogućnosti otkupa u Sremskoj Mitrovici (kao i za druge projekte, glavni uslov je da potencijalni korisnici nemaju rešeno stambeno pitanje u Srbiji ni u zemlji porekla, te da nisu prodali ni obnovili stanove/kuće u zemlji porekla); postavljanje 120 montažnih kuća na građevinskim placevima korisnika koji imaju prebivalište u gradovima Zrenjanin, Kragujevac, Pančevo, Smederevo, Sremska Mitrovica, Loznica i Šabac, opštinama Aranđelovac, Bačka Palanka, Vršac, Žabari, Irig, Kula, Koceljeva, Odžaci, Petrovac, Pećinci, Prokuplje, Ruma, Sečanj, Smederevska Palanka, Srbobran, Sremski Karlovci, Stara Pazova, Temerin, Topola, Ub i Šid i gradskim opštinama grada Beograda – Barajevo, Zvezdara, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Savski Venac, Surčin i Čukarica (osnovni uslov za ovaj vid stambenog rešenja je da potencijalni korisnici poseduju sopstveni plac za gradnju. Lica kojima budu dodeljene kuće postaće vlasnici objekata i snositi troškove komunalnih priključaka).
Medijska kampanja je počela, a timovi Komesarijata i UNHCR već su krenuli u obilazak pomenutih opština u kojima održavaju sastanke sa potencijalnim korisnicima da bi im detaljno objasnili uslove konkursa i odgovorili na sva pitanja.
Do kraja novembra očekuje se objavljivanje javnih poziva opštinama zainteresovanim za rešavanje problema izbeglica na njihovoj teritoriji putem dodele 300 paketa građevinskog materijala i kupovine 250 seoskih domaćinstava. Kao i u prva dva potprojekta, nakon odabira opština i sklapanja ugovora sa njima, Republički Komesarijat će raspisati javne pozive za izbeglice sa teritorije tih opština.
Odmah posle toga, u prvom kvartalu 2015. godine, očekuje se objavljivanje javnih poziva za sva četiri vida stambenih rešenja u okviru trećeg potprojekta RSP. U okviru ovog potprojekta planirana je realizacija 715 rešenja na teritoriji grada Beograda u vrednosti od oko 13 miliona evra.
Srbija je izradila i peti potprojekat, čije se odobrenje očekuje.
Uz ovaj proces, UNHCR nastavlja da radi sa vladama država u regionu da bi se osiguralo rešavanje preostalih nerešenih pitanja izbeglica iz Hrvatske i BiH.
Koncept „Socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima“ unet je u Strategiju razvoja i socijalne zaštite Republike Srbije i ocenjen je kao najbolje i najadekvatnije rešenje za lica koja i dalje borave u kolektivnim centrima. U okviru ovog koncepta obezbeđuju se stambena rešenja za najugroženije kategorije kojima je potrebna dodatna pomoć lokalnih centara za socijalni rad. Do danas je koncept „Socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima“ realizovan u 42 opštine širom Srbije u kojima je izgrađeno 976 stambenih jedinica od kojih 556 sredstvima Evropske unije.
Broj tražilaca azila u Republici Srbiji je u neprestanom porastu od 2008. godine kada je počeo da se sprovodi Zakon o azilu RS. Prema podacima MUP RS, u Srbiji je do kraja oktobra 2014. godine azil zatražilo više od 10.000 osoba.
U Srbiji postoji jedan stalni centar za smeštaj tražilaca azila – u Banji Koviljači i četiri privremena– u Bogovađi, Sjenici, Tutinu i Krnjači.
Da bi se Zakon prilagodio izmenjenim okolnostima, Vlada je u novembru 2013. godine osnovala radnu grupu o azilu koja je dobila zadatak da radi na njegovim izmenama. Radnu grupu čine predstavnici nadležnih institucija – MUP-a, Komesarijata za izbeglice i migracije, civilnog sektora i međunarodnih organizacija. Ostvaren je značajan napredak, koji međutim nije nastavljen jer od proleća ove godine nije održan nijedan sastanak ove radne grupe.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
