„Pišeš o našem obrazovanju i uslovima studiranja?“, pita me drugarica, inače Nemica, dok šetamo uskim ulicama Erfurta, grada nalik šarenim crtežima na limenim kutijama za keks. „Ima tu još mnogo da se radi da bi obrazovanje ovde bilo baš dobro“, nastavlja sasvim prirodno.
Nekoliko nedelja pre toga, dok protrčavam između kuhinje i sobe, cimer, dvadesetdvogodišnji (istočni) Nemac, traži da zna koliko iznosi finansijska pomoć koju država daje studentima u Srbiji. Nije mnogo putovao i zanimaju ga priče iz drugih svetova, iako je pomalo sumnjičav. Objašnjavam da postoji stipendija za najbolje, kao i određeni neveliki krediti. „Dobro, a šta ako neko dolazi iz siromašne porodice i hoće da studira, koliko mu novca daje država?“, skoro da ponavlja pitanje. Vrtimo se ukrug neko vreme, dok on ne zaćuti. Taman kad sam se ponadala da je razgovor završen, čujem: „Znači, većinom, studenti u Srbiji ne dobijaju nikakvu pomoć od države?“ Onda me pogleda podozrivo, pa upita: „A jesi li ti sigurna u to?“
BOLONJA U PRAKSI: Studiram religijske nauke u Erfurtu, glavnom gradu Tiringije, pokrajine u srcu Nemačke. (Što otprilike znači da je svaki veći grad udaljen makar 250 kilometara. Srećom pa za nemačke vozove to predstavlja pravu sitnicu.) Program je međunarodni, traje dve godine, a nastava je na engleskom jeziku. Teško je odrediti profil studenata jer dolaze sa najrazličitijih fakulteta, zemalja, a njihove ključne oblasti interesovanja na samim studijama se kreću od religije antičke Grčke, preko savremenog političkog islama do magijskih rituala u Južnoj Americi.
Postoji pet modula, za islam, judaistiku, antički politeizam, pravoslavno hrišćanstvo i katolicizam. Izbor modula samo znači da će student odabirati više predmeta u okviru svoje oblasti, ali je dužan i da sluša kurseve u svim drugim.
Jutros, kada sam počela da pišem tekst, razgovarala sam sa prijateljem koji je takođe studirao u Nemačkoj. „Ma tebi je lako da napišeš zanimljivu reportažu“, kazao je „samo počni da nabrajaš svoje predmete.“ Naime, u ovom semestru odabrala sam: Seksualnost u pravoslavnom kontekstu, Simboliku zmije u antičkim religijama, Buduće kontingencije i Istoriju magije, dok su mi u užem izboru još bili: Čitajući islamske tekstove: misticizam, Teorija i metod religijskih nauka, Dinamizam indijskih religija. Grupe su male, te se traži da studenti živo učestvuju. Iz predmeta koji se tiču današnjice traži se savremena literatura, prate se nedavna izdanja, časopisi.
Za svaki predmet se dosta čita, piše se seminarski rad, obično dugačak od 15 do 20 strana. Predavač koji je trenutno glavni na mom modulu je Grk, ima dva doktorata, zna pet-šest jezika, uključujući i srpski.
MAME NA STUDIJAMA: Univerzitet pruža dosta pogodnosti svojim studentima. Školovanje je besplatno, život nije skup, a ima mesta u studentskim domovima koji su sasvim pristojni (pronalaženje smeštaja u nekim drugim nemačkim univerzitetskim gradovima je prava avantura). Zbog toga, određeni broj mladih iz zapadne dolazi u istočnu Nemačku na studije.
Centar za strane jezike, u okviru erfurtskog univerziteta, ima u ponudi 15 jezika. Ne samo one „korisne“ kao što su engleski, francuski, nemački za strane studente, ruski već i poljski, latinski, portugalski… Naravno, za studente je sve to besplatno.
Takođe, studenti mogu da treniraju neki od sedamdesetak sportova. Izbor je takav da čak i oni kojima se do tada bavljenje sportom ograničavalo na trčanje uz stepenice i šetanje sa kučetom, požele da se opredele za nešto. Kapuera, žongliranje, stoni tenis, tango, joga, vežbe za kičmu, plivanje, badminton… Cena za tri meseca ukupno iznosi od 11 do 25 evra.
Meni najdraža zgrada je ogromna biblioteka, koja je otvorena svakog dana do deset uveče. Ako nemaju neku knjigu, student šalje zahtev drugim bibliotekama u Nemačkoj i u roku od tri-četiri dana, nekada i kraće, u poštansko sanduče stiže obaveštenje da možete doći po svoju narudžbinu. Naravno, broj knjiga koje se uzimaju je neograničen.
Konačno, u okviru kampusa nalazi se vrtić. U prvom semestru, tri koleginice su koristile ovu pogodnost. Dođu, ostave dete, odslušaju predavanja, posle odu sa detetom do menze u kojoj se nalazi i ukrašeni deo gde je deci zanimljivije da sede. Volim da gledam kako klinci trče po kampusu, zabavljaju se na igralištu, nekoliko metara od zgrade gde slušam predavanja.
ANTISTRES STUDIJE: Nemci su, u svakodnevnom razgovoru, dosta kritični prema svom sistemu obrazovanja. Smatraju da je bolonjska reforma smanjila kvalitet nastave u društvenim naukama, što govori i komentar Nemice na početku ovog teksta.
Svakako, i studije se razlikuju od univerziteta do univerziteta, a ni uslovi nisu svuda isti.
Kada je reč o studentima iz inostranstva, postoji bezbroj programa koji služe da im se olakša prilagođavanje. U prvom susretu, gospođa zadužena za nas, strane studente, kazala mi je da je tu i psiholog, u slučaju da su mi prvi dani studiranja previše stresni. Nisam iskoristila ponuđenu mi uslugu.
