Podela vlasti

Neko je rekao kriza. To je konfuzija, nije samo kriza, to je anomija, tj. stanje u kome se i pravne i moralne norme ne uvažavaju, ne primenjuju i ne poštuju, i možda stanje totalne neizvesnosti: koja će nam sutra biti država, dokle će biti njena teritorija, ko će predstavljati njeno stanovništvo… o suverenosti da i ne pričam. Politička volja je, naspram pravnom raciju, kod nas uvek imala prvu reč. To je i sada situacija i zato se bojim kakav će ovaj ustav da ispadne. Sa gledišta struke, smejurija je kako je izrađena Ustavna povelja. Ali, takva nam je situacija.

Osnovno pitanje je na koji način doneti Ustav a da to bude racionalno, relativno brzo, da dobije legitimitet i da se onda čovek smatra njime vezan. Ja se slažem da je Ustav trebalo menjati odmah posle promena. Sada ne vidim drugi način. Ako treba neka se izvrši preraspodela vlasti. Neka narod kaže za koga je, ako se na njega već pozivamo. A ja se nigde ne bih pozivao na narodnu suverenost. Nema svrhe. Kada je neko ovde pomenuo narod, ja rekoh, najbolje je da narod ostavimo na miru, da ga ne uvlačimo u sve ove stvari. Ako nema saglasnosti, Ustav se uopše ne može doneti, ako ima saglasnosti, može se doneti i za jednu noć.

Vrlo je važno da se obezbedi podela vlasti, jer ona francuska deklaracija o pravima čoveka i građanina u članu 16 kaže da nema ustava u onoj zemlji u kojoj nisu efektivno garantovana prava i slobode građana i u kojoj nije izvršena podela vlasti. Bez podele vlasti nema ustava. Ustav je da ograniči vlast, da sabije njenu volju, da je podvede pod neka pravila.

Podela vlasti je vrlo važna i s tog aspekta smatram da su nam potrebni jak predsednik i jaka vlada. Jaka vlada nam je potrebna jer smo u takvoj situaciji da nas vlada mora izvlačiti, a jak predsednik da bude faktor koji će suspenzivnim vetom svakoga malo disciplinovati, i skupštinu, i neće dozvoliti da se svakakvi zakoni stvarno i donose. Naravno, ja se slažem da raspisivanje vanrednog i ratnog stanja treba ukinuti predsedniku ali mu treba dati moralno bikefalnu egzekutivu i time obezbediti veći stepen vlasti.

Konstituisanje vlasti je vrlo važan elemenat: jaka vlada ne zavisi samo od nadležnosti koju ćemo joj dati nego i od karaktera izbornog sistema. Za zajednicu koja je višenacionalna odgovara proporcijalni sistem koji omogućava velikom broju malih partija da imaju svoje predstavnike u parlamentu. Ali, tu je teško naći koaliciju, tako da je svaka vlada slaba jer uz male koalicije malih lidera može biti srušena. Ja jesam za to da se daju velika prava manjinama, bio sam rukovodilac tima koji je pravio zakon o položajima manjina koji je bio pohvaljen i od evropske unije i od OEBS-a i koji je jednoglasno primljen u saveznom parlamentu. Ali, kada se govori o pozitivnoj diskriminaciji manjina, možda se misli na ono kada su Rumuni nekim manjinama dali da imaju po jednog predstavnika u parlamentu, što su i Mađari imali kao predlog, ali je mađarski parlament to odbio. Pri takvim uslovima mi bismo mogli imati čak do trećinu poslanika iz tih sredina u skupštini. Kada se oni dogovore, svaka vlada ima da pada. Manjine, međutim, prve stradaju kada vlade stalno padaju. Bolje im je kada imaju solidan sistem i da svoja prava zadovoljavaju na drugi način. Većinski sistem ne favorizuje ovoliko partija. Male partije će biti protiv toga, ali jaka i stabilna vlada postiže se većinskim sistemom. To su primenili Francuzi, primenili su i Italijani kako bi imali jaku vladu. Dakle, ove principe izbornog sistema moramo dobro izmeriti.

KAKVA DRŽAVA: Što se tiče definicije države, ona jeste i treba da bude i građanska i demokratska, kao što mora da bude pravna. Jer, demokratija bez vladavine prava to je tiranija većine. Prema tome, vladavina prava je za čitavu istočnu Evropu važnija nego ovo što su im dali. Da se to uvede treba mnogo, ali možemo već sada da počnemo. Ne treba stvarati sukobe oko stvari koje nikome ništa ne donose.

Američki ustav uopšte ne definiše šta su oni, nego odmah počinje s tim kakav je mehanizam vlasti, kako se ona konstituiše, koja su ovlašćenja itd. Prema tome, ako ne može, nije važna definicija države. Uostalom, što bismo je jadnu definisali kad ne znamo da li ćemo morati posle tri godine opet da pravimo novi ustav za nju. Ova država nema vojsku, nema spoljnu politiku, tako da i nije potpuna država.

Nemojmo se uopšte pozivati na referndum. Pre četrdeset godina napisao sam i tako jasno obrazložio zašto referendum demokratski liberalne, predstavničke demokratije uopšte ne prihvata. Onaj ko formuliše pitanje taj izdejstvuje da dobije koliko treba. Kod nas je vrlo karakteristično da dva dobra čoveka, oba demokratske orijentacije i oba moralnog i profesionalnog integriteta, zajedno nisu mogla da dobiju više od polovine glasova na izborima. To je stanje raspoloženja naroda, a ne neka igra političkih partija, što je vrlo indikativno.

Što se tiče ljudskih prava i manjina, ljudska prava će naravno ući u Ustav, ona su počela da ulaze 1936. godine u Staljinov ustav. Prema tome, njih je lako pobrojati. Problem je kako će se to sve i ostvarivati. Pustite definicije, dajte konkretna prava koja daju kulturnu autonomiju: da održi svoj identitet, svoj jezik, svoju kulturu, svoju književnost bez mogućnosti i bez potrebe da ugrožava teritorijalni integritet.

Na kraju, slobodni mandat poslanicima mora biti utvrđen ustavom: onaj ko bude izabran nema da zastupa onoga ko ga je izabrao, ni svoje preduzeće, ni Janka, ni Marka, nego ima da zastupa sam sebe. Edmund Berg je bio poslanik Bristola, Irac, i kada je išao u druge izbore, rekao je: ako me izaberete ponovo, ja neću tamo da zastupam vaše, već opšte engleske interese. I nisu ga izabrali, ali je on ostao poznat kao teoretičar koji hoće i zastupa ideju slobodnog mandata.