Šta tačno podrazumeva održivo poslovanje? Da li je ovaj koncept u poslednje vreme više trend ili iskrena briga za svet oko nas?
Za Coca-Cola HBC, održivost nikada nije bila stvar trenda već iskren pristup i precizno osmišljen koncept poslovne politike, što je potvrđeno i Dau Džons indeksom po kome smo najodrživiji proizvođač napitaka u Evropi godinama unazad. Danas, u vremenu ozbiljnih izazova, održivo poslovanje važnije je nego ikada pre. Održivo za nas znači pre svega odgovorno. Odgovorno prema prirodi, resursima, zajednici, privredi i ljudima. U svim ovim segmentima trudimo se da pomognemo društvu tako što ćemo smanjiti svoj uticaj na životnu sredinu, pomoći da se lokalno preduzetništvo razvija, osnaživati mlade kroz različite projekte, donositi inovacije na tržište ili pak pomoći zajednici u vanrednim situacijama… Uvek se trudimo da damo doprinos rešavanju najvećih problema sa kojima se suočavamo. Zapravo, ovo je jedini način da biznis bude prihvaćen: da uvek pozitivno utiče na društvo.
Coca–Cola HBC grupa nedavno je predstavila nove ciljeve u oblasti održivosti – da do 2040. godine svede emisiju gasova s efektom staklene bašte na nulu u celom lancu vrednosti. Da li to znači da su ekološki izazovi ipak u fokusu vaše kompanije?
Odnos prema životnoj sredini mora biti u fokusu svih nas. Mi već godinama postavljamo sve ambicioznije ciljeve u tom smislu. Tako je ambicija naše grupe da do 2025. godine uloži 250 miliona evra u inicijative posvećene smanjenju emisije gasova. Veoma sam ponosan što naša lokalna operacija snažno doprinosi ostvarenju ovih ciljeva. Obe naše punionice već sada koriste električnu energiju koja 100% potiče iz obnovljivih izvora energije, povećavamo energetsku efikasnost uvođenjem novih, efikasnijih rashladnih uređaja, zatim vozila na tečni naftni gas. Okrenuti smo i inovativnim rešenjima kada je reč o ambalaži, a već sada u portfoliju imamo ambalažu koja je potpuno reciklabilna.
Ipak, naši ciljevi održivosti ne zasnivaju se samo na ekološkom aspektu. Veoma nam je stalo da podržimo privredu konstantnim investicijama koje podstiču otvaranje novih radnih mesta, kao što su nam važni i socijalni aspekt i stalna ulaganja u zajednicu kroz društveno odgovorne projekte.
Pomenuli ste lokalnu zajednicu, i nedavno ste podržali ugostitelje na Vlasini kroz projekat “Vlasina – čista ljubav”?
“Vlasina – čista ljubav” možda najlepše ilustruje našu posvećenost održivom poslovanju i razvoju lokalne zajednice u saradnji sa partnerima. Odabrali smo da podržimo jug kao nerazvijeniji deo naše zemlje i HoReCa sektor koji se suočava sa gubicima usled kovid krize. Koristeći pre svega naše iskustvo, pokrenuli smo projekat koji za cilj ima oživljavanje turističke ponude, a samim tim i jačanje lokalne održive privrede uz insistiranje na očuvanju netaknute prirode. Edukativne radionice koje smo organizovali za ugostitelje sa područja Vlasine samo su prvi korak ka buđenju održivog turizma na ovom području. A zašto Vlasina? Jer je ona naša druga kuća u kojoj poslujemo već 15 godina, kroz fabriku vode Rosa. Drago mi je što potencijal ove ideje prepoznaju i lokalna samouprava i Ministarstvo za razvoj nedovoljno razvijenih opština jer je doprinos svih strana, uz veliko interesovanje ljudi ovog kraja da pokrenu svoje biznise, zapravo ključ uspeha.
Kako na kraju vidite budućnost, da li imamo razloga za optimizam ili ne?
Razloga za optimizam uvek imam, i to kad pogledam mlade ljude koji me okružuju. Oni imaju potrebnu energiju, ideje, način razmišljanja, pogled na svet znatno drugačiji i progresivniji. Raduje me činjenica da među mladima raste interesovanje za pitanja održivosti, ali i percepcija da je uspešna kompanija zapravo samo ona koja brine o zajednici u kojoj posluje. Verujem da održivost mora biti centar svake biznis strategije. Kompanije napreduju kada posluju u interesu svih: građana, zaposlenih, dobavljača, partnera, onih koji čine prošireni lanac vrednosti. Kada učinite svoje poslovanje relevantnim za potrebe zajednica i društava u kojima poslujete, onda svi imaju koristi. I to je budućnost kojoj se radujem i ka kojoj idemo.
